Zanimljivosti
Svetski dan baklave: Zavisno od regiona u kome se pravi, različito se filuje
Foto: Pixabay ilustracija/Engin Akyurt
Svetski dan baklave obeležava se 17. novembra. Pravljenje ove upečatljive poslastice je usavršeno u carskim kuhinjama Osmanskog carstva, što je rezultiralo time da postane planetarno poznat raskošni desert sofisticiranog ukusa.
Pripremali bi je samo majstori kuvari, posebno obučeni za pravljenje baklave, naročito tokom velikih proslava i važnih svečanosti, podseća Agencija u saopštenju.
Baklava se, zavisno od regiona u kome pravi, filuje mrvljenim pistaćima, orasima ili lešnicicima.
Tako baklava Gaziantep ima fil od pistaća, u crnomorskom regionu koriste se lešnici, taj tradicionalni slatkiš punjen orasima popularan je u centralnoj Anadoliji, dok se u Trakiji baklava puni bademima ili prelivom od susama.
Evropska komisija je 2013. godine dala Gaziantep baklavi status zaštićene oznake porekla, što je čini prvim turskim proizvodom registrovanim na njihovoj listi, a gradska kuhinja je ranije ušla u Uneskovu mrežu kreativnih gradova u gastronomiji, navedeno je u saopštenju.
Druge vrste baklave dobijaju različita imena prema načinu sečenja i sastojcima, pa postoje „havuč dilimi baklava“ – sa šargarepom, „midye baklava” – u obliku dagnje i „bulbul juvasi”- baklava u obliku slavujevog gnezda.
Kada je reč o sastojcima, „sutlu nurije“ se pravi sa mlekom umesto šerbeta, „fistik sarma“ i „dževiz sarma“ imaju ogromne količine orašastih plodova u poređenju sa originalnom baklavom, a „kuru“ baklavu karakteriše manje šerbeta, objašnajava u saopštenju Agencija za razvoj turizma Turske.
