Moj grad

Na svake 24 sekunde jedno lice strada u saobraćajnim nezgodama

Foto: J. Milenković/Boom93

Foto: J. Milenković/Boom93

Svake treće nedelje novembra obeležava se Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda. Kako je na konferenciji za medije održanoj ovim povodom rekao Dragan Stojanović, predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja, na svake 24 sekunde jedno lice izgubi život u saobraćajnim nezgodama.

“U celom svetu oko 1.400.000 ljudi pogine za godinu dana. Što se tiče Srbije, kod nas pogine 500 ljudi. To su stvarno poražavajući podaci koji nam ukazuju da je neophodno da se ovom problemu više posvetimo”, naveo je Stojanović.

Kako ističe uzroci saobraćajnih nezgoda jesu – put, čovek i vozilo.

“Što se tiče samog puta, kolovozi moraju da se održavaju na propisan način i da obezbede bezbednu vožnju. Moraju da se obeležavaju horizontalnom i vertikalom saobraćajnom signalizacijom. Upravitelji puta moraju o tome da brinu maksimalno”, kaže Stojanović. 

Govoreći o vozilima, podsetio je na obavezno korišćenje pojasa. U vozila se ugrađuju vazdušni jastuci, a danas se prave vozila od različitih materijala kako bi se umanjile posledice saobraćajnih nezgoda, navodi on.

“Šta je to što mi moramo da uradimo? U celom tom lancu koji nastaje svaka karika je veoma bitna, počevši od predškolskog uzrasta, kada deca dobijaju osnovna znanja. Vaspitačice u Požarevcu su veoma posvećene tom delu i uspešno decu edukuju onim prvim koracima - kako preći pešački prelaz”, rekao je Stojanović. 

Sledeća karika su osnovne škole. 

“U osnovnoj školi dobijamo jednu kategoriju koja je još ozbiljnija.Dobijamo vozače bicikala. Nastavni planovi i programi su prilagođeni edukaciji dece u u tom uzrastu”, navodi Stojanović.

Mnogo problema postoji kada je srednja škola u pitanju.

“Pored biciklista i pešaka, u srednjoj školi imamo i vozače. To su vozači motocikala i vozači putničkih vozila. Tu imamo vrlo negativan skor kada su saobraćajne nezgode u pitanju. Tada je uzavrela krv. Mladi ljudi još nisu dovoljno obučeni, nisu dovoljno iskusni i često dolazi do stradanja”, objašnjava Stojanović.

Do problema dolazi i u periodu mature. 

“Kako roditelji, tako i nastavnici treba da utiču da se na maturu ide ne svojim vozilom nego vozilima koja obezbeđuju škole. Agencija za bezbednost saobraćeja često organizuje razne kampanje,  među kojima se nalazi i jedna takva - ’Na maturu bez vozila’", kaže on.  

Podsetimo, jedan vid edukacije o bezbednosti u saobraćaju, organizovan je u oktobru u Politehničkoj školi Požarevac, gde je održana je pokazna vežba spasavanja povređenih u saobraćajnoj nesreći. Više o tome pročitajte na LINKU.

Važne karike kada je bezbednost saobraćaja u pitanju jesu i auto-škole, policija, kao i hitna pomoć.

“Što se tiče same lokalne samuprave, ona pored toga što ima takvu obavezu da održava puteve, trotoare, biciklističke staze, ima obavezu i trebalo bi da organizuje što veći broj manifestacija, što veći broj edukacija koje se tiču baš samog edukovanja svih učesnika u saobraćaju. Pod time se podrazumevaju pešaci, biciklisti, vozači, dvotočkaša i trotočkaša. To su najranjivije kategorije u saobraćaju. Od ukupno poginulih lica koja stradaju u toku godine, polovina je iz te kategorije. Ali bitni su i vozači traktora koji često svojim ponašanjem izazivaju saobraćajnu nezgodu”, navodi Stojanović.

On je podsetio da lokalna samouprava već deset godina poklanja besplatna autosedišta deci koja se rode na teritoriji grada Požarevca. 

Foto: J. Milenković/Boom93

Miloš Milošević, specijalista urgentne medicine iz Hitne pomoći Požarevac, istakao je kako saobraćajni traumatizam odnosi najviše života, posebno mladih.

“Najčešće su to mlađi sugrađani koji ili nisu dovoljno obučeni ili jednostavno brzopleto stradaju, zbog povećane brzine, a vrlo često i pod dejstvom alkohola”, rekao je Milošević.

Ističe da je važno odrediti jedan minut nakon što sednemo za volan kako bismo razmislili da li smo sposobni za vožnju, budući da nam taj jedan minut može produžiti život.

Apelovao je na vozače da ne sedaju za volan u alkoholisanom stanju. Prema njegovim rečima, najčešći uzrok saobraćajne traume danas u Srbiji je alkohol u krvi.

“Mi smo se ovih godina nagledali svačega. Hitna pomoć je izlazila u minimalnom roku i zaista smo se trudili da spasimo ljudski život, ali to nije baš uvek moguće. I mi ostanemo potreseni nekim ljudskim sudbinama, nekim traumama i fatalno stradalim mladim ljudima”, rekao je dr Milošević.

On se zahvalio i Vatrogasno-spasilačkoj jedinici koja im u teškim slučajevima saobraćajnih nezgoda pomažu da izvuku pacijente zarobljene u automobilima.

Foto: J. Milenković/Boom93

Na konferenciji se obratio i sugrađanin Milan Mitić, koji je preživeo tešku saobraćajnu nezgodu 2010. godine.

“Doživeo sam tešku saobraćajnu nesreću vozeći motor. Pri brzini od 170 km na sat sam ušao u blagu krivinu, ali za tu brzinu ona nije bila blaga. Prednji točak mi je udario u ivičnjak, a ja sam glavom udario u grede koje su držale trem prodavnice i polomio ih. Provao sam u komi više od 40 dana”, navodi Mitić svoje iskustvo.

Njegovo stanje bilo je praćeno komplikacijama, poput sepse i vode u plućima.

“Nakon buđenja iz kome shvatio sam da ja moram da držim predavanja kako bi mlađe generacije shvatile moju priču i kako ne bi ponovile to što sam radio ja”, kaže Mitić.

Upravo će jedna takva tribina biti održana 9. decemba u Centru za kulturu Požarevac, u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja.

Foto: J. Milenković/Boom93

Predrag Mijatović, član Gradskog veća zadužen za Saobraćaj naveo je da je Grad Požarevac ove godine preko Republike obezbedio 35 miliona dinara kroz Savet za bezbednost saobraćaja za realizaciju mnogih projekata.

"I u narednom periodu nastavićemo  da investiramo i što se tiče kapitalnih investicija i i što se tiče održavanja puteva i putne infrastrukture”, zaključio je Mijatović. 

Foto: J. Milenković/Boom93