Ekonomija
Ministar: Za sufinansiranje medija u Srbiji 2025. godini više para nego ove
kamera mediji/pixabay ilustracija
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Srbije nameniće 2025. više od pola milijarde dinara za sufinansiranje medija na nivou Republike, rekao je u Kragujevcu ministar Dejan Ristić.
On je naveo da je u budžetu za iduću godinu dodatnih 180 miliona dinara više nego ove godine u kojoj je, kako je kazao, Ministarstvo imalo rekordnih 337 miliona, a s posebnim davanjima ukupno 352 miliona dinara za tu svrhu.
Ristić očekuje da će dogodine i na lokalnom nivou biti više novca za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja i obuke novinara.
Rekao je da su ove godine prvi put sve lokalne samouprave kojih je 156, sprovele javne konkurse za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja.
Ristić je u Kragujevcu s gradonačelnikom Nikolom Dašićem razgovarao o sufinansiranju medijskih sadržaja, pozdravio stalno povećavanje sredstava za to i zahvalio gradonačelniku zbog odgovornog pristupa informisanju.
Upitan da li je regularno da se u nacrtu kragujevačkog budžeta za 2025. sredstva za medije opredeljuju pod stavkom "subvencije privatnim preduzećima", Ristić je rekao da Ministarstvo primenjuje Zakon o javnom informisanju i medijima "koji ne prepoznaje subvencije privatnim preduzećima već isključivo konkursno finansiranje".
Ristić je novinarima rekao da su razgovarali i o privatizaciji Radio-Televizije Kragujevac (RTK) koja je u toku što Ministarstvo informisanja prati iako je to u nadležnosti Ministarstva privrede.
"Tu samo da podržimo svako rešenje koje će biti pre svega na dobrobit lokalne zajednice, same medijske kuće, a samim tim i čitavog našeg društva", kazao je Ristić i najavio za danas i razgovor s upravom RTK.
"Ukoliko izuzmemo dva javna medijska servisa - RTS i RTV Vojvodina, onda je RTK najveći medij koji još nije privatizovan", rekao je Ristić.
Kazao je da po saznanjima Ministarstva informisanja, osim RTK, nema više medija iz čijeg vlasništva bi država trebalo da izađe.
Ristić je dodao da u Srbiji ima 2.194 štampanih i elektronskih medija, a najveći broj njih su portali.
"Skoro svi su u privatnom vlasništvu. Izuzetno mali broj nije u privatnom vlasništvu", rekao je on.