Zagađenje manje od kad je novi vlasnik preuzeo železaru

„Aerozagađenje je danas tema broj jedan u Srbiji i prst se upire u velike fabrike, posebno one koje su u kineskom vlasništvu. Železara ‘HBIS Serbia’ poštuje sve važeće zakone Srbije i sa novim investicijama će uspeti da održi korak sa standardima Evropske unije”, rekla je Drejk, preneo je sajt hbišerbia.rs.

Ona je dodala da je kineski vlasnik investirao više od 300 miliona evra u projekte zaštite životne sredine u proteklih pet godina.

„Poređenja radi, a već to dovoljno govori, Amerikanci su, kao vlasnici železare, u devet godina svog upravljanja ovom fabrikom u Smederevu, što se smatralo zlatnim dobom u istoriji Železare, uložili 80 miliona dolara u zaštitu životne sredine. Nakon odlaska američkog vlasnika usledio je težak period za fabriku, u kojem smo zaista svedeni na puko preživljavanje”, dodala je ona.

Drejk je naglasila da od kada je kineski poslodavac došao, najpre je uložio u postojeća postrojenja za zaštitu životne sredine, što govori upravo suprotno od tvrdnji da je oprema zastarela i neodržavana od trenutka dolaska novog vlasnika.

„Zagađenje jeste smanjeno od kada je novi vlasnik preuzeo fabriku. Imamo primer merne stanicu Radinac, koja je u 2020. godini zabeležila 148 dana prekoračenja čestica PM 10 i PM 2.5. Ali, nije tačno da su to lošiji rezultati nego prethodnih godina. Na mernom mestu u selu Radinac merenja od strane Agencije za zaštitu životne sredine rađena su 2010, 2011. i 2020. godine. Rezultat iz 2020. je u proseku bolji nego u 2010. ili 2011. godine, kada je 110 dana više zabeleženo prekoračenje srednjih dnevnih vrednosti. Kada ove rezultate uvežemo sa proizvodnjom, brojke takođe pokazuju napredak”, naglasila je.

Generalna menadžerka kazala je da već tri godine radi namenska merenja teških metala i prati maksimalne dozvoljene koncentracije za zaštitu ljudi i dodaje da je vidljivo poboljšanje, kao i da pozitivne trendove prate i merne stanice u Ralji i u Smederevu.

Ona je podsetila na podatak da u železari u Smederevu radi gotovo 5.000 ljudi, koji žive u gradu ili u okolnim mestima.

Drejk je, takođe, rekla da „HBIS Serbia” ispunjava i sve zakonske obaveze za plaćanje naknada kroz takse „Zagađivač plaća” i takse za unapređenje i zaštitu životne sredine.

„Kumulativno, iznos svih taksi na godišnjem nivou je oko 180 miliona dinara”, naglasila je ona.

Ona je istakla da je dolaskom „HBIS-a” kompanija je jasno postavila svoje ciljeve, a to je da će, kako kaže, „HBIS” podići performanse životne sredine ove fabrike na nivo kakav imaju železare u EU.

„Jedan od napada na HBIS Serbia je IPPC (Integrisana kontrola i sprečavanje zagađenja) dozvola. U postupku smo pribavljanja ove dozvole za lokaciju u Smederevu i naš zahtev je javno objavljen u medijima, kako zakon nalaže. Zainteresovane strane su imale mogućnost da pogledaju naš zahtev i dostave svoje primedbe. Jedna od primedbi je stigla od RERI (Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu), u čijem smo fokusu interesovanja i koji je u više prilika naglašavao da ne posedujemo ovu dozvolu”, otkrila je Drejk.

Generalna menadžerka je rekla da na zahtev „HBIS”-a, koji je bio javno objavljen u skladu sa važećim zakonom, RERI je dao primedbu da se odbaci, uz obrazloženje da nisu imali dovoljno vremena da isti pogledaju.

„Njihova primedba stigla je po isteku roka datog za dostavljanje primedbi. Sve ovo dovodi u pitanje namere i RERI-ja, s obzirom na to da su konstruktivne i blagovremene primedbe izostale. Uz to, naše postrojenje u Šapcu je dobilo IPPC dozvolu 2014. godine. Cilj kompanije je da ovu dozvolu dobijemo što pre i za Smederevo, a ne da se proces odlaže, jer ne vidimo razlog da se to ne desi”, rekla je Drejk.

Ona je rekla da se, s druge strane, izvode zaključci da je porast obolelih od maligniteta direktna posledica rada železare, što, kako kaže, najblaže rečeno nije korektno, niti je tačno.