Društvo
Koje su najčešće finansijske prevare u Srbiji
Foto: Pixabay/Ilustracija
Znatno je uvećan broj koruptivnih i prevarnih radnji širom sveta, kaže Maja Matić, sertifikovani istražitelj prevara. Međutim, kako ističe, struktura prevara ostala je ista. Tako pronevera imovine spada u najbrojnije prevare prijavljene u celom svetu, ali one izazivaju najmanji prosečni gubitak za neku organizaciju. Najveću štetu organizacijama, pak, donose - šeme prevara u finansijskim izveštajima.
„Iako je uvećan broj slučajeva koruptivnih i prevarnih radnji u svetu – sama struktura prevara ostala je ista. U razvijenim ekonomijama sveta, a prema podacima ACFE organizacije Report to the Nation za 2023 – izveštaju koji predstavlja sveobuhvatni izvor informacija o prevarama, a koji se bazira na informacijama o stvarnim slučajevima prevara koje prijavlјuju sertifikovani istražitelјi prevara u celom svetu – pronevera imovine, koja uklјučuje krađu od strane zaposlenog ili zloupotrebu sredstava i resursa poslodavca je najčešća (89 odsto slučajeva spada u ovu kategoriju). Ove šeme prevara međutim, obično izazivaju najmanji prosečni gubitak za organizaciju“, ukazuje Maja Matić.
Sa druge strane, kako dodaje, šeme prevare u finansijskim izveštajima, u kojima počinilac namerno prouzrokuje značajno pogrešno prikazivanje ili propust u finansijskom izveštaju organizacije su najmanje uobičajene (5% šema), ali takva vrsta prevara nanosi naviše štete samoj organizaciji.
„Treća kategorija, korupcija — koja uklјučuje krivična dela kao što su mito, sukob interesa i iznuda — spada u sredinu i po učestalosti i po gubicima. Ove šeme se javlјaju u 48 odsto slučajeva i uzrokuju srednji prosečni gubitak za organizaciju“, objašnjava naša sagovornica.
Prevare u oblasti IT
U Srbiji je ubrzan razvoj i korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija doveo do znatnog porasta broja zloupotreba poverlјivosti informacija i krađe intelektualnih dobara, kaže za portal N1 Maja Matić.
„Prema statistici Republičkog javnog tužilaštva za 2023. godinu prijavljeno je znatno više krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka tako da je od ukupno 237 lica (prethodne godine je bilo 15), za krivično delo računarska sabotaža prijavljeno 158 lica (prethodne godine nije bilo uopšte prijavljenih). Za pravljenje i unošenje računarskih virusa prijavljeno je 56 lica (prethodne godine nije bilo prijavljenih)“, navodi Maja Matić.
Dalje, za krivično delo neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka 10 lica, za krivično delo računarska prevara 10 lica, za krivično delo oštećenje računarskih podataka i programa dva lica, a za sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži prijavljeno je jedno lice.
„Ovo govori o tome da je i u Srbiji probuđena svest da se žrtve u ovim situacijama mogu zaštititi“, ukazuje Matić.
Prevare koje se najviše prijavljuju u Srbiji
Privredu Srbije, kako objašnjava, karakteriše visok nivo sive ekonomije, zastupljenost korupcije, niska konkurentnost, visok stepen javne potrošnje, deficit platnog bilansa, sve viši javni dug, kreditna zaduženost zemlje i – plitko tržište hartija od vrednosti.
„Prema Statističkom godišnjaku Republike Srbije od 2024, Republičkog zavoda za statistiku, policiji je tokom 2023. godine prijavljeno, od ukupno 70.229 krivičnih dela – protiv imovine 27.850, protiv pravnog saobraćaja 3.339, protiv privrede 2.123, protiv službene dužnosti 379 dela, protiv bezbednosti računarskih podataka 22, a protiv intelektualne svojine 21“, navodi naša sagovornica.
Na pitanje koje se prevare najčešće prijavljuju u Srbiji, Matić navodi podatke iz statistike Republičkog javnog tužilaštva za 2023. godinu.
„Kada se radi o delima protiv privrede i službene dužnosti posebnih odeljenja VJT za suzbijanje korupcije za 2023. godinu, najviše su prijava tužilaštva primila za zloupotrebu službenog položaja (3.070), kršenje zakona od strane sudije, tužioca i njegovog zamenika (517), proneveru (357), nesavestan rad u službi (341). Prijava za prevare u službi bilo je 143, za protivzakonitu naplatu i isplatu 17, za nenamensko trošenje budžetskih sredstava 15, primanje mita 198, davanje mita 67, trgovinu uticajem 124 i drugo“, navela je Maja Matić.
Upotreba AI u borbi protiv prevara
Digitalizacija je prouzrokovala preselјenje većine ekonomskih i društvenih interakcija na mrežu, a pandemija kovida 19 dodatno je ubrzala taj proces. Sa mnogostrukim mogućnostima digitalizacije dolazi i mnoštvo rizika i mogućnosti za prevarne aktivnosti. Uporedo sa napretkom u ovoj oblasti organizacije moraju da obezbede da zaštita njihovog poslovanja i zaštita njihovih klijenata bude prioritet, kaže za portal N1 Maja Matić.
Sve finansijske institucije, podseća, imaju sopstvene procese za upravlјanje rizicima i zaštitu od prevara. Digitalna tehnologija je, kaže – tu i da reši izazove sa kojima se organizacije svakodnevno suočavaju.
„Automatizacija procesa je opcija digitalne transformacije pripremlјena za prevenciju i zaštitu od prevara u finansijskim uslugama. Kada se primeni u ovoj oblasti može pomoći da se automatizuje otkrivanje potencijalno lažnih aktivnosti, da se obaveste specijalizovani istražitelјi, da se ubrza završetak istrage i podnošenje bilo kakvih izveštaja. Dramatičnim smanjenjem utrošenog vremena i ublažavanjem ručnih intervencija koje zahtevaju zaposleni, organizacije mogu da unaprede svoje napore u borbi protiv prevara, pobolјšaju operativnu efikasnost, povećaju zadovolјstvo zaposlenih i što je najvažnije – bolјe zaštite klijente i poslovanje“, objašnjava Matić.
Specijalizovani izveštaj koji je organizacija ACFE (Udruženje sertifikovanih istražitelja prevara) posebno sačinila da bi dobila podatke o korišćenju tehnologije za borbu protiv prevara organizacije ACFE za 2022, kako objašnjava – pruža uvid u to da je 43 odsto organizacija povećalo upotrebu analitike podataka kao odgovor na pandemiju kovida 19, da 60 odsto organizacija očekuje povećanje budžeta za tehnologiju za borbu protiv prevara u naredne dve godine kao i da 99 odsto organizacija navodi da su povećani obim pregledanih transakcija i pobolјšana blagovremenost otkrivanja anomalija korisni rezultati njihovih analitičkih programa protiv prevara.
„Očekuje se da će se upotreba veštačke inteligencije i mašinskog učenja u programima za borbu protiv prevara više nego udvostručiti u naredne dve godine“, ukazuje Maja Matić.
Ona ističe da je, prilikom dizajniranja kontrola protiv prevara, procene rizika od prevara i sprovođenja proaktivnih mera za otkrivanje, korisno da se razume potencijalni uticaj različitih šema prevara.
Međutim, ovi sistemi, kako kaže – ipak nisu dovoljni da se u potpunosti eliminiše rizik od prevara.
Mito u kriptovaluti
Pojava i brzi uspon blockchain tehnologije, zajedno sa više organizacija koje uklјučuju upotrebu kriptovalute u svoje redovne operacije poslovanja i finansijsko okuženje stvara, navodi Maja Matić, još jednu priliku za pojedince da izvrše prevaru.
„U samo četiri odsto prevara, međutim, uklјučeno je korišćenje kriptovalute. Sigurno je da će ovaj procenat rasti u narednim godinama. Među ovim slučajevima, najčešći načini na koje se kriptovaluta koristila bili su: pretvaranje nezakonito prisvojene imovine u kriptovalute (47%), davanje mita i povratna plaćanja u kriptovaluti (33%), pronevera kriptovalute koja pripada organizaciji (29%), pranje novca (29%), lažno prikazivanje kriptovalute u finansijskim izveštajima (22%) i drugo“, navodi naša sagovornica.