„Nasilje u porodici nije privatna stvar“: Od početka godine u porodičnom nasilju ubijeno 17 žena

„Nasilje u porodici nije privatna stvar. Umesto da ćutimo ili okrećemo glavu, pokažimo hrabrost i solidarnost. Ako sumnjate ili znate da neko trpi nasilje, ne prepuštajte situaciju slučaju. Pozovite 192 ili 0800-100-600. Vaša prijava je prvi korak kojim možete spasiti nečiji život“, naveo je MUP u objavi na društvenim mrežama.

„Na svakih 19 dana u Srbiji bude ubijena jedna žena“
Savez ženskih nevladinih organizacija (NVO) „Mreža Žene protiv nasilja“ saopštila je danas, povodom kampanje „16 dana aktivizma“, da je od početka godine u Srbiji u porodičnom nasilju ubijeno 17 žena, navodeći da je stanje ženskih ljudskih prava u Srbiji stagniralo, a u nekim apsektima i nazadovalo.

„Na svakih 19 dana u Srbiji bude ubijena jedna žena. To je najozbiljniji pokazatelj sistemskih slabosti u prevenciji nasilja i zaštiti žrtava“, navele su te organizacije u zajedičkom saopštenju.

Naglasili su da Srbija i dalje nema sistem za praćenje femicida, što usložnjava mogućnost da se pravovremeno prepozna i reaguje na uzroke nasilja.

„Podaci o zločinima se prikupljaju iz medija, a analizom femicida se bave samo ženske organizacije. Institucionalni odgovor na prijave o nasilju i dalje nije adekvatan, jer među ubijenim ženama i ove godine ima onih koje su nasilje već prijavljivale. Pore toga, pojedine žene koje prijave nasilje se suočavaju sa sekundarnom viktimizacijom kroz policijski i pravosudni sistem“, dodaje se u saopštenju.

Ocenili su i da adekvatne zaštite žena i dece sa iskustvom nasilja ne može da bude sve dok ne postoji dovoljno objekata za njihov bezbedan smeštaj, naglašavajući da u sigurnim kućama u Srbiji ima samo 190 mesta, a da je potrebno bar tri puta više.

„Godinu za nama obeležila je i praktično suspenzija pojedinih odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti, usvojenog još 2021. godine, jer je Ustavni sud doneo odluku prema kojoj se do okončanja postupka za ocenu ustavnosti obustavlja donošenje akata po osnovu ovog zakona“, dodaje se u saopštenju.

Mreža Žene protiv nasilja, zbog toga je od države zatražila da obezbedi optimalan broj mesta u sigurnim kućama, ojača resurse institucija i nevladinih organizacija koje rade sa žrtvama partnerskog nasilja, uspostavi centralnu evidenciju podataka o nasilju nad ženama i posebno o femicidu.

Zatražili su od države i da formira radno telo koje će obavljati dubinsku analizu podataka i karakterističnih slučajeva, i koje će činiti i predstavnice ženskih organizacija i nezavisnih stručnjaka, poveća resurse za organizacije koje se bave pravima žena, organizuje dodatnu obuku nadležnih organa koji rade sa žrtvama porodičnog nasilja i obezbedi punu primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

„Smatramo da za sprovođenje ovih mera nije potrebno mnogo novca ni ljudskih resursa, ali je neophodna rešenost države Srbije obezbedi sve uslove za puno sprovođenje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i da se time odlučno suprotstavi nasilju nad ženama“, piše u saopštenju.

Kakav je zakonodavni okvir u Srbiji
„Srbija ima dobar zakonodavni okvir – 2017. godine donet je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, 2016. godine u Кrivični zakonik uvrštena su, kao posebna krivična dela, proganjanje, polno uznemiravanje i prinudni brak, 2018. godine usvojen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, a 2021. godine Zakon o rodnoj ravnopravnosti i izvršene izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije. Prostor za delovanje i unapređenje institucionalnog okvira i prakse i dalje postoji, pre svega na polju adekvatnijeg postupanja, zaštite žrtve i dužine trajanja razrešenja“, naveli su u saopštenju iz ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Naglasili su da Srbija aktivno radi na normativnom planu i razvoju institucionalne arhitekture u sprečavanju nasilja nad ženama, ali da je potrebno nastaviti sa obezbeđivanjem dostupnih mehanizama za zaštitu žrtava, kao i podizanjem svesti o značaju prijavljivanja nasilja.

„Prevencija mora biti osnova svih aktivnosti, a obrazovanje i promovisanje rodne ravnopravnosti ključni su za iskorenjivanje ovog društvenog zla“, podvukli su u saopštenju iz ovog ministarstva.

Kako su objavile Ujedinjene nacije povodom 25. novembra, nasilje nad ženama i devojčicama ostaje jedno od najrasprostranjenijih i najraširenijih kršenja ljudskih prava u svetu.

„Globalno, skoro svaka treća žena je barem jednom u životu bila izložena fizičkom i/ili seksualnom nasilju od strane intimnog partnera, nepartnerskom seksualnom nasilju ili oboje. Za najmanje 51.100 žena 2023. godine, ciklus rodno zasnovanog nasilja završio se jednim konačnim i brutalnim činom – njihovim ubistvom koje je počinio partner ili neko od članova porodice. To znači da je jedna žena u svetu ubijena svakih 10 minuta“, navodi UN.

Kako dodaju, rešenje problema nasilja kad ženama leži u snažnim odgovorima, pozivanju počinilaca na odgovornost i ubrzanju akcije kroz dobro opremljene nacionalne strategije i povećano finansiranje pokreta za prava žena.

Odlukom Generalne skupštine UN 1999. godine, 25. novembar je proglašen za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve silovanja, porodičnog nasilja, zlostavljanja i drugih oblika nasilja.