Rezultati ankete: Sistemske slabosti jače od rodnih razlika

Učešće u anketi uzelo je 56 ispitanika, od kojih je 55 navelo da se identifikuje kao muškarac, a jedna kao žena.

Učesnici u anketi su iz različitih sredina – Beograda, Velikog Gradišta, Požarevca i okoline, Trstenika, Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Pančeva, Smedereva…

Kada je u pitanju stepen obrazovanja, 34 ispitanika ima visoko, 19 srednje, a tri ispitanika osnovno obrazovanje.

Većina ispitanika (50) navela je da je zaposlena, dok je njih 6 navelo da nije.

Polovina anketiranih ima decu. 

Najveći broj ispitanika koji ima decu naveo je da im je porodica na prvom mestu. Za njih šestoricu podjednako su bitni i karijera i deca. Nijedan ispitanik nije naveo da mu je karijera na prvom mestu.

Položaj muškaraca u društvu 

Rodno zasnovana diskriminacija

Među zaposlenima, većina je odgovorila da se nije susretala sa diskriminacijom zbog svog pola.

Oni koji su naveli da su se susreli sa diskriminacijom opisali su svoje iskustvo:

• “Istu platu primamo ali muškarac mora više fizički da radi, uvek mora da podmetne leđa kad je teško i naravno uvek da popusti "dami". Ako se nešto požali, ismevaju ga. Za dan žena prave frku do neba. Do sada mi niko nikada nije čestitao Dan muškaraca...”
• “Napredovanje je rezervisano samo za ženski pol, obično preko kreveta. Opšte nipodaštavanje i izopštavanje iz kolektiva jer sam muško.”
• “Naravno, jer direktorka misli da su žene sposobnije od muškaraca.”
• “Nekoliko ženskih i muških kolega je demonstriralo svoj nadređeni položaj u preduzeću.”

Većina ispitanika (55,4%) nije upoznata sa pojmom mizandrije.

Mizandrija je pojam koji označava negativne stavove, predrasude, mržnju ili prezir prema muškarcima. Osobe sa ovim uverenjima mogu imati duboko ukorenjene negativne stereotipe o muškarcima, kao i nisku ili negativnu procenu njihovih sposobnosti, vrednosti i uloga u društvu. Mizandrija se može manifestovati kroz diskriminaciju, nasilje, ili nejednak tretman muškaraca u različitim kontekstima, uključujući i rodne, društvene i porodične odnose.

One koji su odgovorili da im je pojam poznat zamolili smo da ga svojim rečima opišu. Uglavnom su ispravno prepoznali da je u pitanju pojam kojim se označavaju mržnja prema muškarcima i predrasude o njima.

Među odgovorima našao se i sledeći: “Standardni sentiment prosečne feministkinje...”. Na osnovu ovog odgovora može se videti stav ispitanika prema feminizmu. Naime, u društvenom, političkomi i intelektualnom pokretu koji se zalaže za ravnopravnost polova, ukidanje diskriminacije na osnovu pola i osnaživanje žena, prepoznaje mržnju prema muškarcima.  

Jedan od ispitanika pojam je opisao na sledeći način: “Neko ko mrzi neodređene osobe u rodnom smislu”.

U tri odgovora navodi se da je mizandrija suprotno od mizoginije. Iako mizandrija predstavlja mržnju prema muškarcima, a mizoginija mržnju prema ženama, ova dva pojma imaju različite društvene i istorijske kontekste. Iako imaju sličnu definiciju, njihova učestalost, posledice i uticaj u društvu nisu nužno jednaki. Naime, mizoginija je dublje ukorenjena u sistemske nejednakosti i često se manifestuje kroz patrijarhalne strukture koje diskriminišu žene, dok se mizandrija ređe koristi kao sistemski fenomen.

Muška prava

Nešto više od polovine ispitanika smatra da ne ostvaruje potpuno prava u društvu. Ipak, na osnovu obrazloženja odgovora, ovo mišljenje ispitanici uglavnom nemaju zbog pola kome pripadaju, već zbog sveopšteg stanja koje prepoznaju u zemlji. Evo nekih od odgovora:

• “Imam osećaj da društvo diktira poremećene načine bogatstva. Popularan je kriminal, laž i egoizam.”.
• “Ne odnosi se na pol. Diskriminacija po političkoj osnovi i slabe i nekvalitetne institucije (u smislu zdravstva, pravosudja..)”.
• “Ne, ali ne zato što sam muškarac, nego zato što je sistem korumpiran za sve.”
• “Nije vezano za činjenicu što sam muškarac, već za opšte stanje u zemlji.”
• “Radnička klasa je obespravljena, to je sve što mogu da izjavim.”
• “Sirotinja, korumpirana vlast, nebriga, bahatost.”
• “Zakonski okvir nije isti za sve u ovom društvu, bez obzira na pol, veroispovest ili posao. On zavisi od partijske pripadnosti.”
• “Zato što nisam član stranke na vlasti.”
• “Živim u Srbiji, ovde niko nema prava.”
• “Ostvarivanje prava u ovom društvu nema veze sa rodom. Jednostavno nekom se više omogućavaju prava, a nekome manje. Zavisi od strane gde pripadate.”

Odgovori koji su vezani za neostvarivanje prava zbog pola kome pripadaju ili zbog pripadnosti su sledeći:

• “Kao gej osoba imam samo pravo da me mnogi ljudi mrze”
• “Muškarac nema nikakva prava u našoj zemlji, osim da radi i dokazuje se kao alfa mužjak u porodici i sredini u kojoj živi. Zbog ostalih emocija, interesovanja, osim ukoliko nisu u skladu sa onim sto je većina propisala (automobili, fudbal, alkohol i slične stvari koje čine muškarca u ovoj zemlji) biva ismejan i omalovažavan bez imalo empatije ili razumevanja. U pogledu zlostavljanja od strane ženskog partnera može jedino biti ismejan od strane okoline, osuđen ukoliko partner ima imalo manipulativne sposobnosti, a decu većinom dodeljuju majci na staranje, bez ikakvih ispitivanja o sposobnosti iste da li je podobna ili psihički sposobna za podizanje dece, jer stereotip o muškarcima zahteva da je agresivan, emotivno retardiran i nesposoban, jer bi na prvom mestu i vaspitao ženu, pa makar i batinama, jer su svi muškarci takvi.”
• “Muškarci su ugroženiji danas nego ikad. Negativni stereotipi o muškarcima se šire po mrežama bez ikakve kazne! Ako su muškarac i žena u sukobu, ženi se veruje automatski.”
• “Nemoguće je ostvariti ravnopravno roditeljsko pravo kao otac u našem društvu uprkos nasilnoj i psihijatriskoj dijagnozi majke. Zloupotreba zakona na svim nivoima od strane žena. Diskriminacija muškaraca uprkos dokazima. Nema posledica za lažne prijave za nasilje protiv muškaraca. Feministički lobi je sveprisutniji u društvu i medijima i ruši tradicionalne i porodične vrednosti.”

Među odgovorima našao se i sledeći: “Vredimo mnogo više i ne samo kao muškarci, već kao ljudska bića.”

Nasilje nad muškarcima

Tema koja je često zanemarena jeste nasilje nad muškarcima. Razlozi za to su stereotipi koji muškarce vide kao snažne i otporne, nesklone tome da budu žrtve, a samim tim i strah od osude okoline.

Nešto više od polovine naših ispitanika navelo je da je nasilje doživelo, i to i od strane žena i od strane muškaraca.

Kada je u pitanju oblik nasilja, najčešće su doživljavali psihičko i verbalno nasilje.

Ipak, 82,8% ispitanika nasilje nije prijavilo. 

Ostali ispitanici naveli su da su nasilje prijavili policiji. Na pitanje kako se slučaj završio, odgovorili su sledeće:

Fizičko i psihičko zdravlje muškaraca

Većina učesnika ankete (78,6%)  ne posećuje redovno urologa. U obrazloženju zbog čega ne posećuju urologa redovno ispitanici su kao razlog najčešće navodili da još uvek nemaju potrebu za tim (8 odgovora), odnosno da su zdravi (6 odgovora).

“Idem na sistematske preglede. Nikad mi ništa nije falilo da bih išao posebno, samo kod urologa”, glasi jedan od odgovora.

Jedan od razloga je i to što ispitanici smatraju da su još uvek mladi da bi išli na redovne preglede. 

“Mlad sam. Planiram odlazak u narednom periodu”, naveo je jedan od ispitanika.

“Obavio jedan pregled prošle godine. Planiram čim napunim 40 godina barem jednom godišnje”, kaže drugi ispitanik.

Kod određenog broja ispitanika razlog je nedostatak novca, ali i problemi koje prepoznaju u zdravstvenom sistemu. Neki od odgovora su sledeći:

• “Ne ostaje mi od plate novaca da izdvojim za to…”
• “Nema čestih preventivnih pregleda.”
• “Veoma dugo čekanje na zakazivanje kod doktora opšte prakse koji nema dovoljno termina i dalek termin zakazivanja kod specijaliste. Uopšteno, tako je sa svim specijalistima u gradu Smederevu.”
• “Zato što su im pregledi katastrofalni i potpuno su nezainteresovani za pacijente.”
• “Zbog čekanja u državnoj i skupih pregleda u privatnoj praksi.”
• “Živim u malom mestu, mislim da u dom zdravlja više specijalisti ne dolaze ili veoma retko. Privatni lekari su udaljeni i treba mi novca.”
• “Zato što da bi otišao kod specijaliste u sistemu kojem uplaćujem preko doprinosa ti treba strpljenja, sreće i vremena.”

Pojedini ispitanici su to što ne posećuju urologa redovno okarakterisali kao sopstvenu neodgovornost. Jedan od odgovora glasi: “Zato što smo takvi da ne idemo kod lekara dok ne počne da boli”. 

Na osnovu jednog odgovora ukazuje se na važnost redovnog pregleda: “Kasno sam otišao ali nadam se da ću rešiti problem.”

Jedan od ispitanika kao razlog jednostavno navodi da – ne želi.

Ispitanici koji redovno posećuju urologa većinom to rade preventivno, dok ostali urologa posećuju zbog toga što imaju zdravstveni problem.

Psihičko zdravlje

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u periodu od 2013. do kraja 2022. godine u Srbiji se dogodilo 9.801 samoubistvo. Prema polu, kod muškaraca je zabeležen 7.381 suicid, a kod žena 2.420. Zbog toga je novembar prilika i da se podrobnije porazgovara i o mentalnom zdravlju muškaraca.

Većina učesnika ankete ne posećuje psihologa redovno, a među njima većina nije ni osetila potrebu da porazgovara sa psihologom ili psihoterapeutom.

Najčešći razlozi koje su ispitanici naveli za neodlozak psihologu jeste da su probleme rešavali sami ili su verovali da ih mogu rešiti sami. Neki od ispitanika nemaju poverenja u psihologe ili nisu uspeli da nađu “dobrog”, dok je kod pojedinih razlog finansijske prirode. Evo nekih od odgovora:

• “Izašao sam iz krize, sopstvenim metodama.”
• “Ne verujem im. Isuviše ih je završilo kurseve.”
• “Nedostupni i skupi.”
• “Nisam sreo nijednog dovoljno dobrog”
• “Pre svega zbog preskupog tretmana. A zatim zato sto su stvari same "legle".”
• “Uvek sam mišljenja da ću do odgovora doći sam. Tu grešim.”
• “Zato što u molitvi sa Bogom najbolje rešavam svoje probleme.”
• “Zbog sumnje u iste. Nekako verujem da većina tih ljudi nije dovoljno stručna. A i finansije su mi bile razlog.”

Jedan ispitanik naveo je da je razlog osuda porodice.

Odnos prema ženskim pravima

Međunarodni dan muškaraca obeležava se 19. novembra, a čitav novembar posvećen je muškarcima, njihovom zdravlju, pravima i izazovima sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu.

Većina ispitanika ne smatra da je ovaj Međunarodni dan podjednako važan kao i Međunarodni dan žena, kao i da nije potrebno pridavati mu više pažnje.

Obrazloženja onih koji smatraju da ovom Danu ne treba pridavati više pažnje jesu da  nema posebne potrebe za tim, da nikoga nije briga, da je to dan kao i svaki drugi, a jedan ispitanik okarakterisao je to kao “glupost”. Neki od odgovora su:

• “Mislim da je to dan kao i svaki drugi i da briga o nekome traje cele godine, a ne samo tog jednog dana!”
• “Što bi, ima bitnijih stvari kojima treba posvetiti pažnju.”
• “Ove godine sam prvi put postao svestan da postoji i dan muškaraca.. Pa ako sam do sad mogao bez toga da živim, mogu i još ovo malo života što je ostalo.”
• “Muškarci imaju i previše privilegija, nema potrebe davati im još više na značaju nekakvim obeležavanjem dana.”
• “Pa što bi, ok imamo svoj dan ali ne treba od toga praviti nešto mnogo značajno. Svako od nas ima svoje zasluge u porodici i u društvu bilo muški bilo žene. Nekako mi ne ide uz muškaraca da sebi toliko pridaje značaju, samim tim pokazuje možda nedostatak samopoštovanja koje mi muški imamo možda više od žena.”

Pažnju privlači sledeći odgovor: “Treba korigovati zakone koji štite isključivo žene i propagirati tradicionalne i porodične vrednosti svakog dana a ne samo jednog dana u godini.” Na osnovu ovog odgovora može se postaviti pitanje da li pojedini muškarci borbu za ženska prava suprotstavljaju tradicionalnim i porodičnim vrednostima.

Određeni ispitanici stava su da je, budući da se govori o ravnopravnosti, važno obeležavati i dan muškaraca:

• “Ako ništa drugo, samo zato i onoliko koliko se posvećuje ženama, za njihov praznik.”
• “Čisto radi ravnopravnosti.”
• “Da, samo iz tog razloga što žene sada traže ravnopravnost u svemu, onda treba i one da poštuju dan muškaraca kao muškarci što poštuju dan žena.”
• “Npr. žene mogu da imaju slobodan dan na poslu, zašto mi ne bismo mogli da imamo?”
• “Treba da se izjednači ovaj praznik sa danom žena to jest 8. mart.”

U četiri odgovora naglašava se da se o ovom Danu malo zna, a tri ispitanika navela su da ni sami do sada nisu čuli za Međunarodni dan muškaraca.

Među onima koji smatraju da treba posvetiti više pažnje ima ispitanika koji naglašavaju važnost ukazivanja na muška prava i probleme sa kojima se susreću:

• “Malo se zna za ovaj datum i potrebno je proširiti svest o ovom datumu i problemima sa kojima se muškarac susreće u savremenom dobu.”
• “Sam sam kroz YouTube snimke i ranijih godina na mrežama akcentovao movember”
• “Trenutnim stanjem su muskarci potlačeni u samom društvu.”

Rodno senzitivni jezik

Jedna od tema koja neprestano izaziva reakcije javnosti, a koja se tiče rodne ravnopravnosti, jeste rodno senzitivni jezik. U više od polovine odgovora ispitanici su iskazali stav da ne podržavaju uvođenje ovog jezika, ali obrazloženja se razlikuju. Pojedini su rodno senzitivni jezik okarakterisali kao “glupost”, “budalaštinu”, “idiotizam”, “pomodarstvo” i “silovanje jezika”. Ovo su neki od odgovora:

• “Loše. Mislim da su pogođeni fundamenti srpskog jezika.”
• “Mislim da nema smisla za time, samo se pravi još veća fama i razlika između žena i muškaraca. Neka zanimanja su muškog roda i tako treba da ostanu.”
• “Mislim da su to nazivi za titule. Mislim da ženama nije zabranjeno da budu doktori itd. Da se daje previše značaju oko tih nebitnih stvari, a beži od suštine.”
• “Neoliberalna izmišljotina. Sudija je imenica koja podrazumeva oba roda.”
• “Nepotrebna, nakaradna i nepraktična budalaština. Time se ne poboljšava ničiji status, samo se "vrši nasilje" nad jezikom.”
• “Bespotrebna stvar. Nametanjem te forme žene su same sebe unizile. A u stvari njima je samo bitno kako hoće da budu nazvane. Kao što žene se ukrašavaju (šminkaju, farbaju, menjaju stilove, tašne, cipele...) samo zbog drugih žena. Mi muški ćemo retko primetiti detalje kojima se menjaju dok će žena na ženi kao i na svima ostalima sve primetiti. Žena je ženi vuk. Svaka prinuda da se nasilno nešto uradi stvara otpor. Na kraju krajeva naši lingvisti su rekli da je pogrešno.”

Ima i ispitanika koji nemaju posebno mišljenje o ovoj temi. Pet ispitanika nema ništa protiv rodno senzitivnog jezika. Jedan od odgovora je i sledeći: “U redu mi je, sve dok se ne forsira, sve dok se smatra pravilnim i jedno i drugo.”

Položaj muškaraca: položaj žena

Približan je broj ispitanika koji smatraju da je položaj muškaraca bolji od položaja žena i ispitanika koji smatraju da je lošiji.

Neka od obrazloženja u kojima se navodi da muškarci nisu u boljem položaju:

• “Čim ja moram da služim vojsku, a ona ne, znači da nismo u boljem položaju.”
• “Da u smislu položaja na pozicijama i finansijskom smislu, ali greške mušakaraca se ne toleršu kao kod žena i u psihičkom smislu kad neki muškarac ima problem lakše je prećutati nego ga iskazati zbog čestog podsmeha, u smislu muškarčina si nemoj da cmizdriš”
• “Mnogo se zahteva od muškaraca, vladaju predrasude da muškarac mora biti taj koji zarađuje za sve što je teško danas izvodljivo”
• “Muskarci su u podređenom položaju. Svaki spor između muškarca i žene se presuđuje u korist žene. Žene svuda imaju prioritet što se vidi svakodnevno u dnevno-političkom životu.”
• “Više radimo. Manje smo obrazovani. Veća stopa samoubistava , veća stopa beskućništva, teže kazne za iste prekršaje, 15% starateljstva nad decom, veći morbiditet , veći mortalitet, duži radni vek, kraći životni.”

Neka od obrazloženja u kojima se navodi da su žene u lošijem položaju:

• “Mislim da još uvek društvo nije izjednačilo muškarce i žene. Što je muškarcima za pohvalu, ženama je za osudu.”
•  “To je prosto tako u svim segmentima društva. Slikovit primer je postojanje pesme "ti si, ćero, tatin sin".”
• “Većinu funkcija na kojima se odlučuje obavljaju muškarci. Tamo gde je moć, sila, finansije ima više muškaraca koji su tu ne zbog sposobnosti već zbog partijskih interesa”
• “Žene su još uvek u podređenom položaju,manje ih plaćaju za iste poslove od muškaraca,i jako je zastupljeno porodično nasilje a kazne skoro pa nikakve za nasilnike!”
• “Žene su premalo nagrađene i poštovane, posebno na poslu kao i kod kućnih neplaćenih poslova.”
• “Dovoljno je reći - samohrane majke preduzetnice”

Ipak, mnogi ispitanici smatraju da je odgovor negde između. Donosimo neke od odgovora:

• “Žene su u ranjivijem položaju definitivno i to ne treba negirati. Ali dosta zavisi i od konteksta, mislim da postoje segmenti života u kom je lakše biti žena nego muškarac, ali ih nema puno. Ali svi zajedno kao društvo smo u jednom katastrofalnom položaju.”
• “Pa ne smatram ni gori a ni bolji. Jednostavno svako ima svoje uloge u sistemu. Kako u prirodi tako i u ovom našem društvu. Što bi se ja petljao u nešto ako prirodno nisam predodređen za to. Neke stvari žene bolje rade od muškaraca i prirodno ih rade isto tako i mi muškarci. Ne vidim ništa sporno u tome. Što se plate tiče treba kao i u zapadnim zemljama, za određenu oblast plata se kreće minimalno toliko koliko država odredi pa je na poslodavcu da li će dati više. Ne bitno je da li na poziciji radi muško ili žensko plata je minimum tolika i to je to”
• “Možda je pravi odgovor negde između. S jedne strane, i dalje smo konzervativno društvo koje naginje tradicionalnim vrednostima koje u mnogome forsiraju razlike u ulogama između muškaraca i žena, a sa druge, žena u ovom društvu može da se ostvari na svakom polju, bez problema koje su nekada postojali. U sredinama gde je nivo obrazovanja niži, razlike su veće, čim ima obrazovanja, kulture i vaspitanja, razlika nema”
• “Moj odgovor nije ni da ni ne, jer sve zavisi od sfere u kojoj se radi.”

Rezultati ankete ukazuju na to da muškarci često doživljavaju pritisak u društvenim i profesionalnim ulogama, ali diskriminaciju retko vezuju isključivo za svoj pol. Problemi koje ističu, poput korupcije, neefikasnosti sistema i ekonomske nesigurnosti, pogađaju oba pola. Ipak, neki odgovori osvetljavaju oblike rodne neravnopravnosti koje muškarci doživljavaju, poput stereotipa o njihovim emocijama i društvenim ulogama. Iako u manjini, na osnovu odgovora može se zaključiti da pojedini muškarci i dalje ne vide važnost ravnopravnosti među polovima, a feminizam prepoznaju kao nešto negativno, što se najbolje može videti u dodatnom komentaru jednog ispitanika koji je naveo da je feminizam kancer društva.