Politika

RTS odškrinuo prozor za informacije, Vučić bi da ga nema

Foto: S.LIsac

Foto: S.LIsac

Drugi Dnevnik RTS-a je 21. novembra, umesto u 19.30, počeo u 17.15 zbog košarkaške utakmice Danska - Srbija. Pet minuta kasnije u studiju je bio i predsednik Aleksandar Vučić. Ton njegovog gostovanja obeležile su kritike i optužbe na račun RTS-a zbog vesti od 34 sekunde, iako se predsedniku činilo da je trajala dva minuta. Zbog te 34 sekunde izgleda da nije ni video ni čuo šta je prethodno emitovano, pa je javni servis nepravedno optužio da im je tako počeo Dnevnik i da su "gori čak i od N1".

Tog 21. novembra Dnevnik RTS-a je počeo vešću o hapšenjima zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 14 ljudi, a još jedna osoba kasnije preminula u bolnici.

Ukupno dva minuta su trajali vest i prilog o hapšenju, koliko je trebalo vremena da se pročitaju imena četvoro uhapšenih funkcionera, deo saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, kao i da se emituje izjava ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića.

Potom je usledio izveštaj o zdravstvenom stanju povređenih u obrušavanju nadstrešnice. Na kraju tog bloka, u 17 časova 19 minuta i 32 sekunde voditeljka Dnevnika je u 34 sekunde saopštila tri vesti – da su opozicioni poslanici i aktivisti blokirali tužilaštvo i sud u Novom Sadu, da aktivisti u Beogradu blokiraju radove na Starom savskom mostu i da je deo studenata Filozofskog i Fakulteta političkih nauka prekinuo nastavu na 15 minuta u znak solidarnosti sa 15 žrtava u Novom Sadu.

U tih nekoliko rečenica izrečenih u 34 sekunde, građanima Srbije je pred očima blesnula slika nezadovoljstva koje se širi zemljom. Dovoljno da predsednik izruči salvu nezadovoljstva na uređivačku politiku RTS-a.

Upitan o hapšenjima osumnjičenih za nesreću u Novom Sadu i da li su hapšenja posledica pritiska na tužilaštvo i blokada koje su se prethodnih dana dešavale, Vučić je rekao da je najveći protisak vršio javni servis.

„Taj pritisak je najviše vršio RTS, mnogo više od njih, kao „sestrinska“ televizija N1 i Nova S. U prva dva minuta Dnevnika tri skupa ste naveli koji su prosečno imali 45 prisutnih. Skupove ispred Fakulteta političkih nauka, Filozofskog, Savski most i još je negde bio nekakav besmisleni skup u Novom Sadu, sileždija i nasilnika. Ukupno ih je bilo 180 ljudi. Ne izazovu oni nikakav efekat osim što imaju grupe za pritisak u koje spada RTS zajedno sa svojim sestrinskim televizijama i te grupe za pritisak žele da stvore utisak da je u zemlji vanredno stnaje“, sasuo je predsednik voditeljki.

Kada je objašnjavao šta sve RTS nije objavio, a voditeljka pokušala da mu objasni da jeste objavljeno, predsednik ju je prekinuo i tu „diskusiju“ završio isključivim – „niste“.

Profesor novinarstva u penziji Rade Veljanovski kazao je za N1 da je ovakav način govora nedopustiv za bilo koga, a posebno za predsednika države i da je njime Vučić srozao RTS i „pogazio ga do kraja“.

„Tako nezadovoljan, strog, pun kritika, on zapravo pokušava da učini da se RTS prihvati kao neko ko je objektivan, nezavisan i kritičan. Što ne stoji“, ocenio je Veljanovski.

Dodaje da predsednikovo disciplinovanje javnog servisa u živom programu pokazuje da bi svaki informativni sadržaj trebalo da bude podređen onome što on misli i želi.

„RTS tu i tamo malčice i propusti neku inforamciju, ali to nije dovoljno. Predsednik bi da i taj mali prozor za informacije nestane i nema ga više“, kazao je sagovornik N1.

Ističe da je problem i stav uredništva javnog servisa koje, kako ocenjuje, misli da im je dužnost da rade za vlast.

Kada je u pitanju gostovanje predsednika u tom Dnevniku, Veljanovski ukazuje i na neke „farsične“ detalje.

Gostovanje je celog dana najavljivano, a Veljanovski pita na koji način se dogovaraju gostovanja predsednika na javnom servisu. On ističe da je očigledno da Vučić na RTS može da dođe kada on hoće, a ne kada redakcija i uredništvo procene da je to dobro i neophodno.

Dodaje i da je predsednik govorio o tome kako on ne zna pitanja unapred, ali da RTS izgleda zna o čemu će Vučić pričati. Tako dok on govori da Stari savski most samo što nije pao i otkriva javnosti da most stoji na trulim drvenim stubovima, na ekranima u studiju se emituju fotografije tih drvenih stubova i zarđalih čeličnih delova.

Veljanovski ocenjuje da je tokom intervjua novinarka „nemušto“ u određenim trenucima pokušala da interveniše. Za razliku od toga, dodaje profesor, u nekim drugim zemljama sagovornik bi bio zamoljen da napusti studio zbog takvog ponašanja.