Život sa HIV-om u Srbiji: „Mislio sam mi na čelu piše da imam HIV, nisam izlazio iz kuće“

Povodom Svetskog dana AIDS-a, 1. decembra, doktorka Danijela Simić iz Batuta izjavila je na konferenciji za medije da je strateški cilj da 2025. godine manje od pet ljudi umre od AIDS-a, jer je to izvodljivo.

„Prošle godine dijagnozu je dobilo 177 osoba, oko 49 je obolelo od AIDS-a, dok je 13 ljudi umrlo“, rekla je Simić.

Dodala je da se procenjuje da u Srbiji između 570 do 1.200 osoba ne zna da je zaraženo HIV-om.

Najčešće zaraženi tim virusom su mladi ljudi. Oko 90 odsto osoba zaraženih HIV-om je uzrasta od 20 do 49 godina, a 15 puta više muškaraca.

Posle četiri decenije epidemije HIV-a u svetu, mali broj ljudi se odvaži da javno govori o tome.

„Iz ličnog iskustva, posle 23 godine, negde mi je jasno zašto se ljudi ne odlučuju na to. Ali, bez obzira na sve što sam prošao kroz godine javnog eksponiranja, mislim da bih išao ponovo tim putem jer ako ne iznosimo probleme s kojima se susrećemo, ako ne razmenjujemo iskustva i širimo svest o potrebi za testiranjem, nećemo daleko stići“, kaže za N1 Boris Kovačić.

Prvi decembar 2001. godine Borisu je promenio život. Te godine prvi put u Srbiji omogućeno je besplatno HIV testiranje i savetovanje.

„Zajedno sa osobom sa kojom sam tada živeo otišao sam na testiranje. Ona je bila negativna. Moj rezultat bio je sumnjiv. Tu mi se onako već malo upalila lampica. Tada se čekalo dosta dugo na potvrdni test za HIV. Slalo se za Beograd i nedelju dana se čekalo. Tih nedelju dana je bio pakleno“, priča naš sagovornik.

Boris, u tom čekanju, odlazi u apoteku da kupi brzi test.

„Bio je pozitivan. Bilo mi je jasno da će i test iz Beograda pokazati isto“, priča.

U to vreme, Boris je zaposlen subotičkoj bolnici. Kaže da kao zdravstveni radnik nije mogao da zamisli kako je to moglo da mu se dogodi.

„Kao mladi imali smo dosta nezaštićenih seksualnih odnosa, ali nekako taj HIV u to vreme meni je bio toliko daleko – u Africi, Americi. Devedesetih se malo pričalo o tome, nismo imali edukacije na temu HIV-a“, ističe.

Iz moralnih razloga, kaže, odlučuje da obavesti glavnu sestru na odeljenju na kojem je radio da se testirao na HIV i da je test sumnjiv.

„Sledeći dan kad sam došao na posao, sačekalo me rešenje da se izmeštam iz operacione sale. Radio sam kao instrumentar. Od tog dana osetio sam da me kolege zaobilaze“, navodi.

Mesto na kojem sam naišao na nerazumevanje, veliku stigmatizaciju i diskriminaciju bila je upravo bolnica u kojoj sam radio 15 godina.

„Mislili su da se mogu zaraziti ako pijemo iz istih čaša, pitali se da li mogu da ih zarazim ako kapam svoju krv u sok“, kaže.

Nadu da neće ostati sam u svemu, kaže, dala mu je najviše porodica.

„Mislio sam da mi je kraj, da me za koji mesec nema…“, priča.

Na predlog savetnice iz Zavoda za javno zdravlje iz Subotice odlazi na lečenje u Beograd.

„Susret sa tadašnjom Infektivnom klinikom u Beogradu bio je još jedan šok. To je bila jedna oronula zgrada, mislio sam da ću biti sam u čekaonici. Kada sam ušao, video sam da je puna ljudi. Negde sam mislio, bože pa ja sam jedini u Subotici koji ima taj HIV“, priseća se.

Već na prvom pregledu, lekari su mu saopštili da mu je imuni sistem jako oslabljen, mada, kaže Boris, po njemu se to uopšte nije videlo, niti je osetio neke simptome. Po savetu lekara, odmah je krenuo sa terapijom.

„Bio sam u fazi AIDS-a. Počeo sam da pijem antiretroviralnu terapiju koja je od te godine postala dostupna i besplatna u Srbiji. Međutim, to je bila stara generacija lekova koja je davala izuzetno štetne efekte. Ali između dva zla, ljudi su birali manje zlo“, kaže.

Za to vreme, Borisa na poslu premeštaju sa jednog na drugo radno mesto. Što dalje od kolega, što dalje od pacijenata, negde zarobljen u bolničkoj arhivi.

„To je bila kap koja je prelila čašu. Sestra koja je radila u arhivi, kada me je videla, rekla je da ako budem na tom radnom mestu, ona daje otkaz. Shvatio sam da je moja priča tamo gotova“, priča Boris.

Nisu se samo kolege udaljile. Boris je počeo i da gubi prijatelje. Na sreću, ostali su oni pravi, kaže, koji su i dan danas uz njega.

Više na LINKU.