Društvo
Veštačka inteligencija i znakovni jezik: Kako unaprediti komunikaciju gluvih i nagluvih u Srbiji?
Foto: Pixabay/ilustracija
Znakovni jezik u Srbiji koristi između 12.000 i 14.000 gluvih i nagluvih osoba, a postoji svega tridesetak tumača ovog jezika što ne ispunjava njihove potrebe, odnosno dovodi do velikih prepreka u svakodnevnoj komunikaciji ove zajednice. Srbija, kako kažu sagovornici iz ove oblasti, kaska za razvijenim zemljama sveta. S druge strane, veštačka inteligencija poslednjih nekoliko godina uzima maha u brojnim sferama života, te postoji nada zajednice gluvih i nagluvih osoba u Srbiji da donekle može pomoći i u njihovoj svakodnevnoj komunikaciji, makar kada je reč o servisnim informacijama.
Tumači znakovnog jezika u Srbiji dostupni su samo u ograničenim situacijama i uglavnom u institucijama poput sudova, policije i bolnica. U sferi obrazovanja, tumači nisu prisutni, što znači da gluve i nagluve osobe nemaju adekvatan pristup prevodima u školama, na fakultetima, niti u svakodnevnim situacijama koje zahtevaju komunikaciju.
Problemi i prepreke
„Jedan od najvećih problema je mali broj profesionalnih tumača i to što se njihova usluga uglavnom svodi na kritične situacije, dok su svakodnevne potrebe zajednice često zapostavljene. Zbog ovoga, gluve i nagluve osobe se suočavaju sa preprekama u komunikaciji, što dodatno otežava njihovo integrisanje u društvo. U Srbiji postoji aplikacija pod nazivom SOS, koja pruža prevodilačke usluge putem video poziva. Koristim je kada mi je potrebna pomoć i veoma je korisna. Tumači su dostupni 24 sata dnevno, za hitne situacije“, ocenjuje Katarina Agbaba, vizuelna dizajnerka, koja je gluva osoba.
Ona dodaje da su uslovi za zajednicu gluvih bolji u nekim delovima sveta, poput SAD. Navodi da u Americi zakon obavezuje prisustvo tumača u školama i na fakultetima, tehnologija koja podržava obrazovanje gluvih je razvijenija, pa imaju bolje uslove za integraciju u društvo.
„Koristim i aplikaciju Convo, koja je razvijena u Americi. Tokom studija u SAD ponudili su mi ovu aplikaciju, i dalje mi je od velike koristi. Pomoću nje mogu da komuniciram sa čujućim osobama uživo, ali komunikacija se odvija na engleskom jeziku“, ističe Agbaba.
Sa njom se slaže i nagluva osoba Jovana Gojković, koja je video editorka. Ona naglašava da u poređenju sa zemljama poput skandinavskih i SAD, Srbija mora još da poveća kvalitet usluga za gluve osobe.
„Veštačka inteligencija može biti od koristi u situacijama gde su informacije ponavljajuće ili servisne, kao na železničkim stanicama, aerdromima ili bankomatima. Veštačka inteligencija bi mogla da pomogne u tim situacijama, omogućavajući gluvim osobama da se samostalno snalaze. Važno je naglasiti da veštačka inteligencija ne može zameniti ljudske tumače znakovnog jezika, posebno u kompleksnijim situacijama koje zahtevaju dublje razumevanje konteksta, emocija, kao i aktivno učestvovanje u razgovoru“, navodi Gojković.
Iz zajednice gluvih i nagluvih osoba u Srbiji navode i da se u poslednje vreme sve češće izbegava angažovanje tumača za srpski znakovni jezik i da se nameće pisana komunikacija ili pokušaj da se komunikacija obavi usmenim putem, čitanjem sa usana.
Više na LINKU.