Prava pacijenata kao Jeti – o njima se priča, a niko ih nije video: Na šta se najviše žale

U Srbiji postoji Zakon o pravima pacijenata. Njime se uređuju prava pacijenata prilikom korišćenja zdravstvene zaštite, način ostvarivanja i zaštite tih prava, kao i druga pitanja u vezi sa pravima i dužnostima pacijenata.

Ministarstvo zdravlja na pitanja N1 o tome koliko je žalbi građana upućeno ovom ministarstvu i na povrede kojih prava se pacijenti najčešće žale do objavljivanja teksta nije odgovorilo.

Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije za N1 kaže da su prava pacijenata u Srbiji kao Jeti – svi pričaju o njima, a niko ih nije video – jer prema njegovim rečima, uprkos postojanju Zakona, pacijenti svoja prava u maloj meri prepoznaju.

“Izuzetak su hronični pacijenti, koji stalno moraju da idu kod lekara, dok ogromna većina ovih povremenih pacijenata nema pojma čak šta piše u Zakonu. I ne prepoznaju uopšte prava pacijenata kao takva“, objašnjava on.

Jedno od prava za koje pacijenti uglavnom ne znaju je, prema rečima advokatice Sonje Hadži – Borjanović, zamenice zastupnice Udruženja za zaštitu prava pacijenata na savesno lečenje Novi Sad „Help“, da uvek imaju pravo na drugo mišljenje.

„To nikome niko ne može da zabrani. Tu je problem od koga da traže drugo mišljenje. Tu su obično ljudi u problemu, čak i kada znaju za to svoje pravo, ali verovatno većina njih nije svesna“, kaže ona.

Prava pacijenata se u najvećoj meri ne poštuju
Savo Pilipović činjenicu da mnogi pacijenti nisu svesni svojih prava, smatra manjim delom problema, ističući da je veći problem to što se ta prava u najvećoj meri ne poštuju. Osnovni uzrok ovih problema vidi u karakteru srpskog zdravstva, za koje navodi da funkcioniše na principima koje je postavio Milan Jovanović Batut krajem 19. i početkom 20. veka.

Lekari, kako ističe, pacijente doživljavaju kao objekt i to je, dodaje, jedan od ključnih problema srpskog zdravstva.

„Taj problem pacijenta stavlja na duboku periferiju. Iako su svi uvereni da je pacijent u centru zdravstvenog sistema, to nije tačno. Pacijent je na dubokoj, dubokoj periferiji zdravstvenog sistema Srbije i vrlo malo ga se za bilo šta pita“, objašnjava Pilipović.

Dodaje i da su našim zakonima propisana prava pacijenata, ali da se ona u praksi ne sprovode, te da čak i neki najbolji lekari smatraju da su pojedine odredbe besmislene.

Više na LINkU.