Neželjeni komentari, pogledi i pitanja: Šta su uzroci seksualnog uznemiravanja i kako ga sprečiti?

 Prema istraživanju OEBS-a, objavljenom 2020. godine, 41,8 odsto žena starijih od 15 godina u Srbiji bilo je izloženo seksualnom uznemiravanju, što Srbiju čini trećom u regionu (koji obuhvata Albaniju, BiH, Severnu makedoniju, Crnu Goru, Moldaviju, Ukrajinu i Kosovo), dok prva dva mesta zauzimaju Moldavija i Ukrajina.

Prema istom istraživanu, najteži incident seksualnog uznemiravanja koje su žene doživele za najveći broj žena bilo je neprikladno posmatranje ili fiksacija pogledom koja se doživljavala kao zastrašujuća (za 22,2 odsto žena), neprikladna pitanja o privatnom životu (21,1 odsto), neželjeno grljenje ili ljubljenje (17,5 odsto), seksualno sugestivni komentari ili šale koje su bile uvredljive (10,4 odsto), neprikladni pozivi za izlazak na sastanak (9,6 odsto), neprikladni komentari o fizičkom izgledu koji su bili uvredljivi (7,2 odsto) i drugo (12 odsto).

S obzirom da je seksualno uznemiravanje jedan od oblika rodno zasnovanog nasilja koji se u odnosu prema ženama koristi kao instrument održavanja neuravnotežnih odnosa moći, te da se može se javiti u različitim oblicima i na različitim mestima, pitanje je, najpre, na koji način ga prepoznati.

 Sineta Šmit, novinarka i aktivistkinja OsnaŽenih za Danas kaže da je već osećaj nelagodnosti dovoljan da se seksualno uznemiravanje prepozna.

 “Prema principima Istanbulske konvencije, seksualno uznemiravanje se definiše kao svaki oblik neželjenog ponašanja seksualne prirode koji ima za cilj ili posledicu povredu dostojanstva osobe, posebno kada stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili zastrašujuće okruženje”, pojašnjava ona i dodaje da se tom konvencijom potvrđuje i da pristanak mora biti jasan i dobrovoljan, te da nije neophodno verbalno reći “ne”.

Ona ističe da reakcija žrtve može biti različita, i podseća na čest fenomen “zamrzavanja” žrtve koji onemogućava žrtvi da se suprotstavi.

“Iako se čini da su oni koji vrše ovakvo ponašanje najčešće jesu itekako svesni svojih postupaka, moramo uzeti u obzir da u malom broju slučajeva može da se desi da nasilnici ne razumeju granice ili uticaj svog ponašanja”, pojašnjava Šmit.

 To, kako kaže, ne opravdava čin, ali pokazuje koliko je edukacija ključna radi stvaranja okruženja u kojem svako razume šta znači poštovane i pristojnost.

“Čak i oni naizgled „bezazleni“ komentari, zadirkivanja, seksualno intonirane opaske, neželjeni dodiri, pa čak i zviždanje ili pogledi, mogu ostaviti traumatske i emotivne posledice, stoga je važno da umemo svi zajedno da ih prepoznamo. U nekoj krajnoj definiciji, seksualno zlostavljanje zaista može biti mnogo toga, i zavisi isključivo od toga kako se mi osećamo u tom datom trenutno i da li odobravamo ili ne takvo ponašanje”, tvrdi naša sagovornica.

 Govoreći o prepoznavanju seksualnog uznemiravanja Nina Radulović, aktivistkinja Ženske Solidarnosti ističe da se iz prakse primećuje da do prepoznavanja dolazi u razgovoru sa prijateljicama, na terapiji, poistovećivanjem sa iskustvom druge žene ili likova iz knjige filma i slično.

“Baš zato što se prepoznavanje i suočavanje često događaju u zajednici od značaja je da ta zajednica može da podrži žrtvu nasilja i usmeri je na relevantne službe”, pojašnjava Radulović.

 Ona takođe kao bitan momenat ističe osećaj nelagode, neprijatnosti i traume kod žena koje su žrtve seksualnog uznemiravanja.

“Žene ulažu ogromne napore da sakriju posledice nasilja, bile one modrice ili strah od intimnosti. Takođe, različiti načini prikrivanja mogu da dovedu do situacije u kojima žrtva ponovo postaje žrtva, pa tako vidimo da je nekada potrebno više pokušaja da se prekine taj ciklus”, kaže sagovornica Danasa.

 Više informacija pročitajte OVDE.