Društvo
Srbija je po smrtnosti od karcinoma na drugom mestu u Evropi
ilustracija/pixabay
<strong>Onkološka udruženja na čelu sa forumom pacijenata Srbije pokrenula su nacionalnu kampanju “Nema čekanja” sa ciljem da lečenje onkoloških pacijenata bude prioritetno. Ono je otežano usled pandemije koronavirusa, a statistički podaci su poražavajući. Na ovu temu govori gost N1 prof. dr Davorin Radosavljević, rukovodioca Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.</strong>
Prema statističkim podacima u Srbiji godišnje od malignih bolesti oboli oko 40.000 osoba, a premine skoro 30.000. Visoka smrtnost od malignih bolesti pozicionirala je Srbiju na visoko drugo mesto u Evropi.
Prof. dr Radosavljević kaže da je Srbija na osamnaestom mestu po oboljevanju od malignih bolesti u Evropi, a na drugom po smrtnosti, i kaok kaže doktor to je neprijatna statistika koja nas prati godinama.
„Sve mere koje pokušavamo da sprovedemo su da omogućimo ranu dojagnostiku, jer bi ona u kombinaciji sa optimalnim lečenjem bila recept za uspeh, zbog kog krivulje oboljevanja i smrtnosti od karcinoma danas padaju u razvijenom svetu“, kaže doktor.
„Preopterećeni smo“
“ Mnogo je pacijenata, i ne prešznaju svi pacijenti rano simptome, a često ih ni lekari ne prepoznaju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ili se pacijenti ne javljaju“, kaže dr Radosavljević i dodaje:
„Dostupnost sofisticirane dijagnostike je danas u onkologiji neophodna. Skeneri su standardna metoda dijagnostike kao i metode u laboratorijskoj dijagnostici kojih ima puno, uključujući i savremene metode molekularne dijagnostike. Sve to je dostupno u velikim centrima, ali mnogo manje u sekundarnim centrima“.
Kako navodi doktor, ideja postoji u stručnim udruženjima, i o tome se razgovara na Institutu za okologiju, da je neophodna decentralizacija sistema, koja će omogućiti da velike bolnice u Srbiji, kao što su centri u Kraljevu, Valjevu, Vranju ili Zrenjaninu, kao što uspešno leče druge bolesti, preuzmu glavninu etabliranog standardnog lečenja u onkologiji. Takođe je dodao da se to može napraviti, uključujući i dijagnostiku.
Doktor dodaje da „nije dovoljno imati opremu, potrebno je i znati“. U tom smislu imali bi i stručnu pomoć, to se sve može uraditi.
„Recimo, svi dolaze u Klinički centar, jer su svi upućeni, a on služi za komplikovane slučajeve, za lečenje onoga što se ne može lečiti jednostavnijim metodama u opštim bolnicama“, objašnjava doktor.
Više informacija možete pročitati OVDE.
Povezane vesti
