Novinarka FakeNews Tragača: Kritičko mišljenje i medijska pismenost ključ u borbi protiv lažnih vesti

Tim povodom razgovarali smo sa Teodorom Koledin, novinarkom iz FakeNews Tragača koja nam je otkrila kako prepoznati lažnu vest, šta je pokreće i na koje načine možemo zajedno doprineti stvaranju zdravijeg informativnog okruženja.

Na početku upitali smo je kako definišete lažnu vest i šta je čini drugačijom od nenamerne greške u novinarstvu.

Kako navodi Koledin, u fekt-čekingu postoje različite klasifikacije manipulacija. Ono što bi za njih bila lažna vest jeste namerno plasirana dezinformacija.

“S druge strane, postoje greške za koje nemamo adekvatan termin u srpskom jeziku ali ih u engleskom nazivamo misinformation. Pod njima smatramo neistine koje nisu namerno plasirane ali i dalje dovode javnost u zabludu”, rekla je Koledin.

Koledim ističe da greška novinara ne abolira od odgovornosti.

“Novinar je i dalje dužan da tu grešku spreči, ali ako namerno plasira lažnu vest to je svakako teži prekršaj etičkih kodeksa. Postoje različite klasifikacije, ali ovo je ona kojom se mi vodimo”, kaže ona.

Kada je reč o najčešćim motivima za plasiranje lažnih vesti, prema njenim iskustvima iz FakeNews Tragača, ona navodi da lažne vesti mogu nastati kao rezultat političkih ciljeva, ideološke propaganda, dok povremeno ne deluje da postoje motivi za njihovo deljenje.

“Tu su naravno i dezinformacije koje se plasiraju zarad ekonomske koristi, kako bi se naštetilo konkurenciji i/ili kako bi se ostvarila finansijska dobit”, istakla je Koledin.

FakeNews Tragač primenjuje različite metode za identifikaciju i verifikaciju sumnjivih informacija, u zavisnosti od njihovog tipa. Prema rečima Teodore Koledin, posebno se oslanjaju na alate foto i video forenzike kada su u pitanju vizuelne manipulacije.

“U poslednje vreme su to sve češće i alati koji služe za dekonstrukciju sadržaja generisanog uz pomoć veštačke inteligencije”, dodaje ona.

Za demantovanje dezinformacija iz oblasti medicine, često se koriste rezultati relevantnih naučnih istraživanja.

“Naravno, povremeno radimo na analizama za koje ne postoje tzv. crno-beli dokazi, te u takvim prilikama tražimo mišljenja kredibilnih eksperata iz datih oblasti”, ukazuje Koledin.

Teodora Koledin ističe da razvijanje vešrine kritičkog mišljenja nam omogućava da se pri izloženosti informacijam zapitamo da li je to zaista tako.

“Treba pronaći granicu između kritičkog mišljenja i paranoje, ali ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo”, kaže ona.

Upitali smo je koja bi tri signala da se radi o lažnoj vesti.

“Ne bih rekla da postoje tri univerzalna signala jer se dezinformacije međusobno razlikuju, ali nama najčešće privlače pažnju preuveličane i preterane tvrdnje, tekstovi napisani izuzetno propagandnim tonom, bizarne vesti, mitovi, neprirodne fotografije i video-zapisi…”

Društvene mreže predstavljaju plodno tlo za širenje dezinformacija, ističe Koledin.

“Korisnicima su često lažne vesti primamljivije nego one istinite, te se uglavnom mnogo brže i šire. One su u suštini katalizator dezinformacija, a u poslednje vreme sve češće i prvi izvor neistina koje se kasnije šire medijima. Dovoljan je samo jedan “klik” i par sekundi da dezinformaciju vidi još, recimo, hiljadu ljudi”, objašnjava.

Kako ističe, rešenja za to su ista – medijska pismenost, kritičko mišljenje, ali i bolja regulacija sadržaja na društvenim mrežama.

Teodora Koledin. smatra da mladi možda jesu više izloženi lažnim vestima, ali to ne znači da su i više podložni njima

“U našem radu smo zapazili da se sadržaji generisani uz pomoć veštačke inteligencije često promovišu korisnicima koji imaju više od 65 godina, iz razloga što postoji manja verovatnoća da će posumnjati u njihovu autentičnost”, naglašava ona.

U prepoznavanju modernih dezinformacija dosta pomaže i digitalna pismenost, a mladi su svakako digitalno pismeniji od starijih, te Koledim smatra da verovatno nisu najugroženija grupa.

“Od njih mogu biti ugroženiji stariji ljudi koji i dalje čvrsto veruju tradicionalnim medijima. Veštine kritičkog mišljenja na ovim prostorima definitivno nisu na najvišem nivou, ali optimistično verujem da se situacija postepeno poboljšava”, kaže Koledimn.

Upitali smo je koje tipove dezinformacija mladi najčešće konzumiraju, i kako to utiče na njihovo formiranje stavova i mišljenja.

Ona navodi da, iako nisu sprovodili, niti su im poznata istraživanja koja govore o tome  iz njihovog iskustva deluje da se mladi najčešće obmanjuju zanimljivostima sa društvenih mreža i drugim “lakšim” sadržajima (kultura, društvo…).

“ Ukoliko bi mladi počeli da ponovo konzumiraju tradicionalne medije, tad bi ih dočekao sijaset dezinformacija i propagandnih sadržaja”, ukazuje ona.

Prema njenom iskustvu iz FTN, ona smatra da je društvena mreža X je najpogodnija za širenje dezinformacija.

“Njoj je posvećen i segment u našem pregledu svakog prethodnog meseca”, kaže ona.

Ipak, naglašava da za Iksom ne zaostaju ni druge mreže, pogotovo Fejsbuk, koji u poslednje vreme sve više koriste stariji ljudi za koje se pokazalo da su podložniji teorijama zavera.

“Ako govorimo o mladima, oni na dezinformacije uglavnom nailaze na TikToku”, kaže Koledim.

Teodora Koledin smatra da medijska pismenost u školama nije dovoljno obrađena.

“Definitivno se ne obrađuje dovoljno, a integralni deo obrazovanja bi mogla postati ukoliko bi pokušali da je kontinuirano inkorporiramo u više školskih predmeta, umesto da je posmatramo kao potpuno izdvojenu i samostalnu oblast”, rekla je ona.

Teodora Koledin savetuje mladima da primene princip „dvaput meri, jednom deli“.

“To znači da je važno proveriti sadržaje pre nego što ih podelimo ali i razgovarati sa ljudima u svom okruženju koji su skloni konzumiranju i olakom širenju lažnih vesti”, zaključuje Koledin.

Ovaj medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Boom93 realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom medijskom sadržaju ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.