Jača sektor pića: Prošle godine uloženo 91,7 miliona evra

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), prošle godine u industriji pića poslovalo je 728 preduzeća i 847 preduzetnika, što je za 1,8 odsto i 6,1 odsto više nego 2022. godine, piše Nova ekonomija.

Preduzeća iz ove delatnosti imala su udeo od 0,5 odsto u prehrambenoj industriji, dok je učešće preduzetnika iznosilo 0,3 odsto.

Industrija pića je od 2019. do 2023. ostvarivala prosečan godišnji rast proizvodnje od 1,2 odsto, dok je lane on iznosio svega 0,1 odsto u poređenju sa 2022. godinom.

Srbija je pošle godine izvezla pića u vrednosti od 468 miliona evra, što je činilo 1,9 odsto ukupnog izvoza prerađivačke industrije – a uvezla je pića za 182 miliona evra, a njegov udeo u ukupnom uvozu prerađivačke industrije iznosio je 0,7 odsto.

U prvih osam meseci 2024. u odnosu na isti period prethodne godine, proizvodnja pića je porasla za 1,1 dosto, ali, u avgustu ove godine u odnosu na isti mesec 2023. taj rast je bio znatno veći i iznosio je osam odsto, dok su zalihe u istom periodu porasle za 5,7 odsto.

Tokom prvih osam meseci tekuće godine pića su u proizvodnji poskupela za 1,4 odsto, a u septembru 2024. u odnosu na isti mesec 2023. njihova proizvodna cena je bila veća za 1,1 odsto, iako su u istom periodu proizvodne cene na nivou celog prehrambenog sektora pale za tri odsto.

U periodu od januara do avgusta 2024. godine, Srbija je izvezla pića u vrednosti od 337 miliona evra, dok je uvoz vredeo 140 miliona evra.

Piće je tokom prvih osam meseci ove godine učestvovalo sa 11,9 odsto u ukupnom izvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, navode u Privrednoj komori Srbije.

Potrošnja vode dostigla evropski prosek
„U 2022. srpski proizvođači su na tržište plasirali 806 miliona litara flaširane vode. Ova količina je u 2023. porasla na 860 miliona, od čega je 250 miliona litara činila izvorska voda“, kaže za B&F Nevenka Stojmenović, direktorka Udruženja industrije mineralnih voda. Prema njenim rečima, rast se nastavio i u ovoj godini.

Najveći deo vode punjene na izvorištima u Srbiji završio je u našoj zemlji, a između 15 i 17 odsto je otišlo u izvoz.

Tražnja za flaširanom vodom na domaćem tržištu stalno raste još od pre nekoliko godina, kada smo trošili tek 70 litara godišnje po stanovniku.

„Ta potrošnja je u 2022. porasla na 102 litra, a prošle godine je dostigla evropski prosek od 120 litara po osobi“, navodi Stojmenović.

Tada se najviše pazarila negazirana voda koja je činila 63 odsto prodate vode. Najtraženija je bila voda u PET ambalaži, obima od 1,35 do 2 litra, međutim zabeležen je i rast prodaje vode u pakovanjima od pola litre.

„Rastu ove industrije doprinose i ulaganja u nove tehnologije i pakovanja koja smanjuju negativan učinak na životnu sredinu, što potrošači veoma cene“, ističe direktorka Udruženja industrije mineralnih voda.

Misterija oko proizvodnje vina
Kada je reč o proizvodnji vina, podaci pokazuju da sirovine za ovo piće ima sve manje u Srbiji.

Republički zavod za statistiku (RZS) procenjuje da će 2024. biti proizvedeno 1,4 odsto manje grožđa nego prošle godine, i čak 15,1 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek.

Prinos u ovoj godini će iznositi 5,6 tona po hektaru, ispod rezultata 2023. godine kada je bio 7,2 tone po hektaru, pa smo lane uvezli grožđa u vrednosti od 13,2 miliona evra.

Izreka „u vinu je istina“, kod nas pada u vodu kod statističkih podataka koliko Srbija uopšte proizvodi vina, pa tako i Ministarstvo poljoprivrede u svom izveštaju za 2023. navodi različite pokazatelje.

Prema RZS, prošle godine je proizvedeno oko 21,5 miliona litara, za sedam odsto manje nego 2022. godine. Nasuprot tome, podaci iz Vinarskog registra pokazuju da je lani 488 proizvođača vina proizvelo 18,4 odsto manje vina u odnosu na godinu ranije, piše u izveštaju.

Prema istraživanju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Srbija proizvodi skoro 30 miliona litara vina godišnje, a verovatno je da su količine koje proizvode mali proizvođači daleko veće. Izvozimo u proseku oko 11,5 miliona litara vina godišnje, najviše na CEFTA tržište, po prosečnoj ceni od 3,6 evra po litri.

Kada je reč o domaćem tržištu, Ministarstvo poljoprivrede saopštava da je 2023. cena belog vina u maloprodaji iznosila 2,9 evra po litri, 9,8 odsto više od cene ovog vina u 2022. godini i za 27,7 odsto više od prosečne petogodišnje cene. Prosečna maloprodajna cena crvenog vina bila je tri evra po litri, 8,2 odsto više u poređenju sa 2022. godinom i za 26,6 odsto više od prosečne cene u prethodnih pet godina.

Veći izvoz piva
U proizvodnji piva u Srbiji već godinama dominiraju tri kompanije u stranom vlasništvu, koje drže više od 90 odsto tržišta.

Prema podacima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, industrija piva zapošljava direktno oko 2.500 radnika i sarađuje sa granama privrede koje ukupno zapošljavaju oko 35.000 ljudi. Industrija piva u našoj zemlji je se sporije oporavlja od pandemije, a godišnja proizvodnja iznosi nešto preko 520 miliona litara.

Velike pivare prodaju više od 80 odsto svoje proizvodnje u Srbiji, dok se ostatak izvozi, najviše na tržište CEFTA, gde odlazi preko 60 odsto ukupnog izvoza. Prema podacima RZS, izvoz u poslednje vreme raste, pa smo do jula 2023. izvezli više od 174 miliona litara piva od slada, a tokom prvih šest meseci ove godine preko 188 miliona litara. Vrednosno, to je bio rast sa 11,2 miliona dolara na 12,3 miliona dolara.

U Srbiji posluje između 60 i 90 zanatskih, takozvanih kraft pivara, koje zapošljavaju između 200 i 300 radnika, navode u beogradskom Institutu za ekonomiku poljoprivrede. Precizne brojke je teško utvrditi jer se one stalno menjaju zbog zatvaranja postojećih i otvaranja novih zanatskih pivara.

Zvanična statistika ne prati proizvodnju kraft piva u Srbiji, ali se procenjuje da ona iznosi između pet i šest miliona litara godišnje i čini manje od jedan odsto ukupne proizvodnje piva kod nas. Izvoz kraft piva iz naše zemlje iznosi oko 200.000 litara godišnje, što predstavlja približno oko četiri odsto domaće proizvodnje. Srbija izvozi zanatsko pivo u dvadesetak zemalja, a zastupljena su u regionu, na tržištu EU, Rusije i Brazila.

Prema podacima kompanije NielsenIQ, prodaja piva u Srbiji je od maja 2023. do aprila 2024. količinski opala za 1,9 odsto. Budući da su cene piva na tržištu rasle, vrednost prodaje je povećana za 6,7 odsto, ali to nije za utehu proizvođačima jer su uporedo rasli i troškovi proizvodnje.

Najveći rast prodaje beleže – energetska pića
Kompanija NielsenIQ pratila je i tražnju za bezalkoholnim pićima u Srbiji. Ona su od maja 2023. do aprila 2024. zabeležila količinski rast prodaje od 3,2 odsto, a vrednosni od čak 14,8 odsto, što znači da su znatno poskupela.

Najveći procenat (40 odsto) ovih pića prodat je u velikim i srednjim radnjama, zatim malim prodavnicama (39 odsto), te kroz druge kanale prodaje.

Među svim bezalkoholnim napicima najtraženiji su bili voćni sokovi (65 odsto) i voćni nektari (26,9 odsto). Ako se posmatra količina voća u pomenutim sokovima, najveće učešće imali su sokovi sa pedeset odsto voća, dok su se najviše prodavala pakovanja od 1,5 litre.

Međutim, kada se analiziraju rezultati prodaje svih pića na domaćem tržištu, ubedljivo vode energetska pića čiji je obim prodaje u pomenutom periodu porastao za 20 odsto.