Boginje kod dece: Kako ih razlikovati?

Roditelji često nisu u prilici da budu adekvatno obavešteni o vrstama boginja, na koji način se one prenose kao i da li su njihova deca vakcinisana od različitih vrsta boginja. Nekada to može da stvori nelagodu i uznemirenost roditelja, te je zadatak svakog pedijatra da predoči sve informacije vezane za ovu vrstu virusa, piše Stetoskop.info.

Promene na koži u predškolskom uzrastu

Kod dece se najčešće u predškolskom uzrastu, mogu javiti različite promene na koži, koje su obično virusnog porekla, prolaze u kratkom vremenskom intervalu i ne ostavljaju posledice. Primer takvih bolesti su:

Bolest šaka, stopala i usta, koju izazivaju različite vrste koksaki i entero virusa. Bolest se javlja na navedenim mestima u vidu manjih plikova.
Peta bolest (erythema infectiosum) se javlja u vidu crvene ospe na obrazima, koja može da se širi na celo telo i uzrokuje ga Parvovirus B19.
Roseola (šesta bolest, trodnevna groznica) se javlja kod male dece, uzrasta od 6 meseci do 3 godine, kada dolazi do skoka povišene temperature, do 40oC, koja obično traje oko 3 dana. Nakon normalizacije temperature se javlja ospa, uglavnom na trupu, retko na licu i promene izazivaju dve vrste virusa – humani herpes virusi 6 i 7.
Osipne groznice kod dece
Pored kožnih promena koje smo naveli kod dece u predškolskom uzrastu postoji i grupa osipnih groznica, koje su kod dece najčešće. Njih čine sledećih pet bolesti:

šarlah,
rubeola,
ovčije boginje,
male boginje i
velike boginje.
Zajedničko ovim bolestima je da se pored ospe na koži javlja i povišena temperatura. Sve bolesti izazivaju virusi, osim šarlaha koga izaziva bakterija beta hemolitički streptokok grupe A (lat. streptococcus pyogenes).

Kod šarlaha uvek postoji i angina (zapaljenje grla i krajnika), ospa je svuda osim na licu, dlanovima i tabanima i završava se perutanjem. Šarlah ima karakterističnu difuznu ospu koja iščezava na pritisak, ali ne spada u boginje.

Sa druge strane, velike boginje (variola vera) su bile visoko infektivne i imale su brojne komplikacije, a bolest se često završavala smrtnim ishodom. Poslednja velika epidemija je bila sedamdesetih godina 20. veka, ali su zahvaljujući vakcinaciji velike boginje iskorenjene, poslednji slučaj je zabeležen u Somaliji 1977. godine.

Postoji nekoliko zajedničkih karakteristika ovih boginja, pre svega inkubacija, tj. vreme od kada virus ulazi u organizam do ispoljavanja simptoma, koja traje oko 10 do 14 dana, najviše 3 nedelje. Takođe je zajedničko da ove boginje počinju nespecifičnim simptomima (kataralni stadijum) u vidu malaksalosti, glavobolje, povišene temperature, bola u grlu, pojačane sekrecije iz nosa i oslabljenog apetita. Ovaj stadijum traje dva do tri dana i zatim počinje pojava ospe.

Ovčije boginje (varičele) izaziva virus Varicella-Zoster, što znači da se pri prvom susretu sa virusom ispoljava klinička slika varičele, a kasnije tokom života, uglavnom u stanjima sniženog imuniteta, bolest može da se ispolji kao Herpes Zoster, sa sličnim promenama kao kod varičele duž perifernih nerava. Ospa kod varičele počinje u naletima, bez reda, na telu i na licu, a može se javiti i na sluznicama, kao što su usna duplja ili genitalije. Promene su prvo crvene boje (papule), zatim nastaju vodeni plikovi (vezikule). Izbijanje ospe je praćeno svrabom i traje 6 do 7 dana, zatim promene sasušuju, stvaraju se kraste, koje posle nekoliko dana otpadaju, na tim mestima je koža bleđe boje, a posle par meseci se vraća normalna prebojenost kože.

Male boginje (morbile) izaziva virus Morbilla. U prvim danima bolesti, u kataralnom stadijumu, se pored nabrojanih simptoma može javiti i konjuktivitis, na obrazima postoji izrazito crvenilo, a sa unutrašnje strane obraza se vide karakteristične beličaste promene (Koplikove mrlje). Posle toga nastaje izbijanje ospe crvene boje, koja se prvo javlja iza ušiju, zatim na licu, trupu, na kraju na rukama i nogama, neki autori opisuju „kao slivanje vode iz tuša“. Nastaje pogoršanje svih simptoma i skok temperatuure, ali ospa obično traje 2-3 dana i nestaje istim redosledom kako se pojavila.

Crvenka (rubeola) je vrsta boginja koju izaziva virus Rubella. U toku početnog kataralnog stadijuma može doći do uvećanja limfnih žlezdi, koje traje 2 do 3 nedelje, kao i do uvećanja slezine. Čest je i bol u zglobovima. Ospa je sitna, crvenkaste boje i povlači se za 2 do 3 dana.

Sve navedene vrste boginja se prenose kapljičnim putem, što znači da se preko kašlja, kijanja i govora oslobađaju kapljice koje sadrže viruse, kao i direktnim kontaktom sa obolelim osobama. Zato je prenošenje lakše u zimskom periodu, kada se provodi vreme u zatvorenom prostoru, što je naročito izraženo u kolektivima gde borave deca, kao što su vrtići i škole.

Dijagnoza za sve tri vrste boginja se postavlja na osnovu kliničke slike. Potvrda dijagnoze moguća je putem laboratorijskih analiza i to serološke (IgM i IgG antitela) i PCR metode na navedene viruse.

Lečenje boginja i komplikacije
Lečenje boginja je jednostavno, odnosno potrebno je mirovanje, pre svega zbog komplikacija bolesti. Takođe, potrebna je izolacija deteta, zato što su u tom periodu visoko infektivna i mogu da zaraze druge osobe. Kod varičele je izolacija najmanje nedelju dana, do otpadanja krasti. Kod malih boginja je dete infektivno 5 dana pre i 5 dana posle izbijanja ospe.

U prvim danima je zbog povišene temperature potrebna primena antipiretika koji snižavaju temperaturu. Od koristi mogu biti različiti rastvori, koji se nanose na promene, da bi se promene što pre sasušile i nastale kraste, to najviše važi za varičelu. S obzirom na to da je kod varičele izbijanje ospe praćeno svrabom, u prvim danima izbijanja ospe je potrebna primena antihistaminika koji smanjuju svrab. U težim slučajevima, kada postoje komplikacije sve tri vrste boginja, preporučuju se antivirusni lekovi, koje sprečavaju dalju replikaciju virusa i time širenje bolesti.

Komplikacije kod varičela su najčešće bakterijske infekcije kože zbog češanja usled svraba, posle kojih mogu nastati ožiljci a ređe se može javiti zapaljenje pluća (pneumonia) ili zapaljenje mozga (encefalitis). Za razliku od toga, ukoliko deca do pete godine života obole od malih boginja, kod trećine obolele dece se javljaju ozbiljne komplikacije, od zapaljenja uva koje može da dovede do nagluvosti, do zapaljenja pluća i na kraju do zapaljenja mozga i moždanih ovojnica (meningoencefalitisa), koje vrlo često ima smrtni ishod.

Komplikacije rubeole mogu biti zapaljenje zglobova (artritis), zapaljenje testisa (orhitis), koji kasnije tokom života može dovesti do steriliteta ili retko zapaljenje mozga (encefalitis) .

Ukoliko u toku trudnoće dođe do infekcije rubela virusom, nastaje kongenitalni rubela sindrom, koji može dovesti do malformacija ploda ili pobačaja.

Iako posle sve tri vrste boginja ostaje solidan i trajan imunitet, najbolja borba protiv boginja je prevencija u vidu vakcinacije.

U svim svetskim kalendarima imunizacije postoji MMR vakcinacija, koja predstavlja zaštitu protiv malih boginja, zaušaka (mumpsa) i rubeole i primenjuje se u drugoj godini i pred polazak u školu.

Međutim, poslednjih godina smo svedoci da sve više roditelja odbija da vakciniše svoju decu zbog navodne povezanosti MMR vakcine i autizma, koja nikada nije potvrđena. Kako se smanjuje broj vakcinisane dece, tako se gubi kolektivni imunitet u vidu štita protiv širenja bolesti, pa se zbog toga u svetu i kod nas javljaju periodične epidemije malih boginja.

U većini evropskih zemalja i SAD se preporučuje vakcinacija protiv varičele, posebno među ugroženim grupama stanovništva, kao što su starije osobe, osobe obolele od hroničnih ili malignih bolesti, kao i kod osoba koje imaju imunodeficijencije različitog uzroka. Takođe, važna je preporuka za vakcinaciju protiv varičele i atopijski dermatitis (ekcem), posebno kod dece, zato što je klinička slika varičele mnogo teža. Vakcinacija se sprovodi u dve doze od navršenih godinu dana života.