Studentske pobune kao u vreme Miloševića: Šta može da se očekuje od aktuelnih protesta?

Po svom intenzitetu i ozbiljnosti poredi se sa pobunom koja je počela 1996. godine, zbog izborne krađe režima Slobodana Miloševića, piše Danas.
 
Trajala je, u širem kontekstu, u kontinuitetu, gotovo sve do 2000. godine i petooktobarske revolucije, inspirišući i ostale društvene slojeve tokom tih godina da se ohrabre i dignu glas protiv koruptivnog i ratno-zločinačkog režima.
 
Nakon povratka na vlast radikala i onih političkih struktura koje su određivale prilike tokom ratnih devedesetih godina, 2012. godine, ozbiljnija studentska pobuna pojavila se prvi put - pet godina kasnije.
 
Nakon predsedničkih izbora u aprilu 2017. godine, kada je jedno veče, na iznenađenje svih, na ulice izašlo više desetina hiljada studenata i mladih, protestujući zbog izborne krađe, odnosno neregularnih izbornih uslova, na kojima je pobedio dotadašnji premijer Aleksandar Vučić. Budući predsednik.

Ti protesti su nazvani "Protiv diktature" i trajali su mesecima, postepeno se osipajući. Sa više desetina hiljada na par stotina, sve do potpunog utihnuća.
 
Potom se taj bunt prelio u protest "1 od 5 miliona" čiji je neposredan povod bio nasilje nad opozicionim političarima. I taj protest, koji je trajao mesecima, bio je bazično studentski, iako je masovnosti doprinosio i veliki broj građanki i građana.
 
Šetalo se iz vikenda u vikend… i prestalo.
 
Jedna od svedokinja i aktivistkinja svih studentskih protesta, trideset godina unazad, profesorka Univerziteta u Beogradu Biljana Stojković za Danas ih upoređuje i sa stanovišta društvene i političke teorije, predviđa ishod aktuelnog studentskog protesta.
 
"Tokom devedesetih studenti su se suočili sa užasnom nemaštinom i zarobljenim granicama zbog sankcija; mobilizacije i umiranja na frontu bili su svakodnevica; perspektive života bile su svedene na bukvalno preživljavanje. Strah za preživljavanje i normalnost sve nas je pokrenula. Otpor je bio autentično omasovljenje te mlade energije i nepobedive želje da se slavi život, a ne umiranje i beda pod zastavom lažnog patriotizma", kaže Stojković.
 
Kako dodaje, "moje je uverenje, a to sam mnogo puta naglašavala, da smo napravili najveću grešku nakon 5. oktobra, kada smo se kao društvo opustili uz osećaj da je nova vlast u potpunosti posvećena nama - građanima".
 
"30 godina - Dugo je trajalo buđenje, i starijih i mladih"
 
"Van vidokruga uspavanog građanskog društva, rasle su društvene devijacije, a mnogi koji su se dohvatili vlasti zaboravili su obećanja i žrtve koje smo podneli. Dugo je trajalo buđenje, i starijih i mladih. Najveću krivicu za pasivnost nosimo mi koji smo nekada bili aktivni u talasu promena. Generacija Otporaša je ostala uljuljkana u staroj pobedi, a neiskreni borci, kao i oni koji su se pojavili nakon te borbe na funkcionerskim mestima, odradili su prljavi posao gušenja inherentne ljudske potrebe za pobunom. Tek 2017. smo prvi put videli novi bunt mladih u pokretu Protiv diktature, što je bio odraz ponovnog suočavanja sa nanovo ubijenom pravnom državom kroz krađu izbora. Od tada su mladi i studenti izlazili na ulice zbog Savamale, zbog nasilja nad opozicionarima (1 od 5 miliona) zbog plagijata doktorske disertacije Siniše Malog, zbog Rio Tinta, zbog zagađenja, zbog pojedinačnih nepravdi, ali se tokom dugog perioda nisu stekli uslovi za pravu, organizovanu i masovnu pobunu", napominje sagovornica Danasa.
 
Postoje empirijska istraživanja u politikologiji, ističe, koja pokazuju da postoje momenti u državama kada promene počinju iz društvene baze, odozdo, bez artikulisanih politika u najužem smislu.
 
"Naime, u državama koje su nestabilne, bez iole funkcionalnih institucija, u kojima je nesigurnost građana dostigla velike razmere, a segregacija društva zasnovana na političkoj moći, samo društveno tkivo teži ka smanjivanju entropije i dostizanju kakve-takve ravnoteže. Srpsko društvo u potpunosti zadovoljava kriterijume na osnovu kojih se očekuje da će se preostali zdravi delovi građanstva probuditi i pokrenuti talas promena. Pored problema funkcionisanja države, svedene na volju jednog čoveka, razoreno je društvo, u potpunosti. Vrednosti civilizacije, znanja, kulture, morala, zamenjene su prostaklukom i agresijom i haos je bio potpun. Ponovo se probudio inherentni nagon za samoodržanje i pojedinaca i zajednice", kaže Stojković.
 
"Ova generacija nije obeležena istorijskim zamorom i kvarenjem ideja"
 
Ako se pitamo šta je ta sila koja pokreće i starije generacije i studente, objašnjava dalje, to je - nagon za samoodržanjem.
 
"Empirijska istraživanja koja pominjem, ukazuju da se promene u ovom društvu dešavaju, prvo, kroz društvene pokrete za vraćanje etičkih vrednosti u društvo, a zatim se, odozdo, neizbežno pravi pritisak na uspostavljanje reda i funkcionisanja državnih temelja i institucija. To je sasvim obrnuto od prethodne ideje da institucionalna nametanja jesu sile koje menjaju društvo", smatra Stojković.
 
Jako je značajno to što su mladi i studenti ponovo taj barometar koji određuje pravac i vreme ovih događaja.
 
"Ova generacija nije obeležena prošlošću naših borbi, istorijskim zamorom i kvarenjem ideja, izneverenim nadanjima. Oni pred sobom vide nenormalnost i to je sve što im je potrebno. Dugogodišnje ćutanje je služilo da se akumulira i osvesti to saznanje, kao i da mladi razumeju da je njihov glas veoma glasan i da je njihovo buđenje ogromna snaga. Ubeđena sam da će studenti pobediti sve prepreke koje im predstoje u ovoj borbi. Novi su, svežih pogleda i neopterećeni prošlošću. Volim to što ne osećaju obavezu da slušaju nametnute autoritete, već će svoje autoritete sami graditi na osnovu onoga što vide i čuju. Radujem se onome što dolazi kao čist vazduh u skršeno društvo obavijeno maglom", zaključuje sagovornica Danasa.