Razgovor kao ključ vaspitavanja dece koja odrastaju u digitalnom dobu

Na tribini su učestvovavle Ana Mirković, psihološkinja, Živkica Đorđević, pedagoškinja, Svetlana Spasić, pedagoškinja, a moderator je bila Jelena Čobić Stanisavljević. 

Tribina je deo projekta „Moj svet je i internet – bezbedan internet za bezbednu decu“, koji sprovodi Kreativna pedagogija.

Kako je navela predsednica Kreativne pedagogije Živkica Đorđević, u okviru projekta u Biblioteci su realizovane radionice sa učenicima četvrtog razreda osnovnih škola sa teritorije grada. Jedna radionica nosila je naziv “Zašto volim internet”, a druga “Ja mogu bez interneta”. Kako ističe, na radionicama dobili su jako korisne materijale o tome kako deca razmišljaju o internetu, šta vole na društvenim mrežama, kao i šta je ono što rade kada nisu na internetu. U izradi je brošura na osnovu materijala sa radionica, koja će biti podeljena svim učenicima četvrtog razreda osnovnih škola na teritoriji grada Požarevca.

“Ideja je da ih podstaknemo da koriste društvene mreže, da koriste internet, ali da to bude tako da bude bezbedno, da odgovara njihovom uzrastu, kao i da napravi jednu saradnju sa roditeljima”, rekla je Đorđević.

Kao najveći izazov u edukaciji dece o odgovornom korišćenju interneta Živkica Đorđević izdvaja razgovor sa decom i sticanje poverenja da se otvore i pričaju o svom svetu.

Svetlana Spasić, pedagoškinja u OŠ “Sveti Sava” Požarevac, podelila je iskustvo iz prakse. Naime, kako kaže, roditeljima koji dođu na razgovor kako bi dobili savet kako da pristupe detetu kada im se čini da previše vremena provodi na internetu često nije jasno da li je oduzimanje mobilnog telefona mera ili onemogućivanje pristupa internetu mera koja je dovoljna da promeni detetovo ponašanje.

“Mi smo videli na radionicama sa učenicima četvrtog razreda da su nekako oni pomirljivi, kao da su navikli na tu meru roditelja. I nisu previše zabrinuti zato što znaju da će im se vratiti to što im je oduzeto. A s druge strane, roditelji su malo neoprezni i ne koriste te situacije za razgovor sa decom. Ne koriste situaciju da vide gde se javljaju problemi”, rekla je Spasić.

Kao glavni zaključak tribine jeste da čarobni štapić za rešavanje problema ne postoji, ali da je ključ u vaspitavanju dece koja odrastaju u digitalnom dobu – razgovor i zainteresovanost za njihov svet.

“Kada deca mnogo vremena provode na internetu, a naša deca, provode najviše vremena na internetu od sve dece u Evropi. Po istraživanju “Kids online”, provedu vikendom 9 sati na internetu, a vikendi su dani za porodicu, to govori o jednom dosta disfunkcionalnom porodičnom ambijentu”, rekla je Ana Mirković. 

Ono što je istakla jeste da roditelji treba da pokažu interesovanje za ono što njihova deca rade na internetu i da im postavljaju pitanja o sadržaju koji deca vole da gledaju i prate. Treba da pokažu interesovanje za to kako je protekao dan njihovog deteta, te će ih na taj način i bolje razumeti.

Kada je u pitanju ograničavanje vremena provedenog na društvenim mrežama i u igranju igrica, Ana Mirković i tu smatra da treba osluškivati potrebe dece. Deci treba da pružiti priliku da kažu koliko im je vremena potrebno, a onda u tome kroz razgovor treba pronaći balans. Vrlo je važno ne zanemariti kontakt uživo, sportske aktivnosti, školske obaveze i hobije.

Što se tiče samih video igara, psihološkinja ističe da one decu mogu stimulisati i kognitivno, i emocionalno, i kreativno, ukoliko se koriste na adekvatan način.

Zabranjivanje ovakvih sadržaja ili sadržaja sa društvenih mreža, prema njenom mišljenju, ne može biti rešenje.

“Zabraniti detetu, tinejdžeru danas da ima TikTok, Snapchat ili digitalne platforme isto je kao da su nama zabranjivali da idemo u garderobi u školu, odnosno da smo išli u vešu ili nagi. To je taj nivo ogoljenosti koji oni osećaju”, rekla je Mirković.

Na tribini za savet su imali prilike da pitaju i roditelji i prosvetni radnici koji su bili u publici.

Na kraju tribine Ana Mirković istakla je da, u vreme kada nas okružuje materijalizam, ne smemo zaboraviti da su stvari koje su najbitnije besplatne, a to su zagrljaj, osmeh i razgovor. Poruka za kraj bila je da u porodici u kojoj ima ljubavi i razumevanja nema bojazni od toga da će video igre, društvene mreže ili neka druga pojava odvući dete na pogrešnu stranu.