Mladi u Srbiji radije se odlučuju na više plaćen posao, nego na izgradnju karijere

Na Forumu omladinske politike, panel „Ekonomsko osamostaljivanje mladih“ moderirala je ekonomska novinarka Anica Kovačević koja je sa panelistkinjama razgovarala o različitim izazovima sa kojima se mladi susreću pre nego što se plasiraju na tržište rada, piše Nova ekonomija.

Ivana Božić iz Nacionalne službe za zapošljavanje smatra da je najveći problem mladih, na putu ka osamostljivanju, manjak radnog iskustva u struci za koju se školuju. To se većinski dešava iz razloga što, za neki ozbiljniji posao, poslodavci u startu traže već stečeno radno iskustvo.

„Smatram da je jako važno za mlade ljude da prihvate bilo kakvo radno iskustvo tokom studija, u vidu stručnih praksi ili pripravništva, ako je to moguće. Mnogo je važno da mladi prate tržište rada i nakon završenih studija kako bi uvideli koja su njihova interesovanja u skladu sa ponudom poslova“, dodaje Božić.

Snežana Bukilić iz Studentsko omladinskog zadružnog saveza Srbije zalaže se za promene sistema kojima bi se mladima koji su u radnom odnosu, pružili bolji uslovi rada. Iako je procenat mladih između 15 i 30 godina koji se zapošljavaju preko omladinskih zadruga u Srbiji veoma mali, Buklić kaže da se Savez redovno zalaže da poslodavcima preporuči minimalne nadnice i poštovanje uslova rada.

„Nailazimo na niz prepreka od kojih je najveća to što ne postoje zakonski okviri koji bi obavezali poslodavce da ne daju „novac na ruke“ mladima i samim tim izbegavaju potpisivanje ugovora. Ugovori o radu su veoma važni, ne samo zbog radnog staža nego i zbog svih prava koja ti ugovori garantuju“, objasnila je Bukilić.

Ona dodaje da nezaposlena lica između 26 i 30 godina, koja se zapošljavaju preko omladinskih zadruga nemaju pravo na bolovanje i godišnji odmor – što predstavlja jako veliki problem.

Jelena Trajkovski iz organizacije „SOS dečija sela“ koja se bavi pružanjem socio-ekonomske pomoći mladima iz osetljivih grupa smatra da se veliki broj omladine odlučuje na poslove gde je zarada veća naspram onih koji ih zaista interesuju. Zato se SOS organizacija trudi da bude osolonac mladima putem različitih radionica i pružanja podrške, kao i direktnog povezivanja sa poslodavcima.

„To su različite radionice, poput „kako napisati CV“, saveti za razgovore za posao i slično. Mi ne možemo da garantujemo da će oni dobiti posao, ali činimo sve da im pomognemo na putu do radnog odnosa“, dodala je ona.

Na panelu je pokrenuta i diskusija zakonskih okvira koji regulišu radno-poslovne odnose. Savetnici pri zapošljavanju, kao što su i pomenute organizacije, nemaju uvid u poslovnu potražnju još od 2009. godine, jer ne postoji zakonska regulativa koja poslodavce obavezuje na pružanje te informacije. Samim tim ne postoje ni realni podaci koji bi nam ukazali kakvo je stanje tržišta rada u Srbiji.