Politika
Savet EU o otvaranju klastera 3 kada Srbija ostvari značajan napredak
Zgrada EP u Strazburu (Foto: Pixabay)
Savet za opšte poslove Evropske unije će o otvaranju klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom odlučivati kada zemlja ostvari značajan napredak posebno u vladavini prava i normalizaciji odnosa s Kosovom, navodi se u danas objavljenim zaključcima.
U delu zaključaka o proširenju koji se odnosi na Srbiju navodi se da Savet prihvata ocenu Evropske komisije da je Srbija spremna za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) ali i ističe da će se vratiti pitanju otvaranja tog klastera nakon što zemlja načini značajan dalji napredak.
Pravosuđe, borba protiv organizovanog kriminala, usklađivanje sa spoljnom politikom i sankcijama EU, sloboda izražavanja i nezavisnost medija i izborni proces oblasti su u kojima prema oceni Saveta Srbija nije ostvarila dovoljan napredak.
Pozdravljajući to što je Srbija ponovo potvrdila da joj je integracija u EU strateški cilj, Savet je istakao da je značajno da zemlja pokaže snažnu političku volju i konzistentnost u sprovođenju reformi, kao i da objektivno i nedvosmisleno komunicira o EU.
Savet je pozdravio ukupan napredak Srbije u pretpristupnim pregovorima do sada i istakao da će napredak u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom i dalje određivati tempo pregovora.
Takođe Savet ohrabruje Srbiju da pokaže više političke volje daljim ubrzavanjem reformi i isporučivanjem konkretnih rezultata, kao i da se posebno fokusira na ispunjavanje prelaznih merila iz oblasti vladavine prava.
Izrazivši duboku zabrinutost za situaciju na severu Kosova, Savet je pozvao Beograd i Prištinu da nastave održive napore za deeskalaciju, da se uzdrže od jednostranih i provokativnih postupaka koji bi mogli dovesti do tenzija i nasilja i da izbegavaju retoriku koja dovodi do podela.
Savet je osudio nedavni napad na kanal Ibar-Lepenac na severu Kosova, izrazio očekivanje da će počinioci biti uhapšeni i privedeni pravdi i pozvao sve strane na punu saradnju s nadležnim organima.
Nekoliko nekoordinisanih akcija Kosova, uključujući one usmerene protiv struktura i službi koje podržava Srbija, koje deluju na Kosovu, kako se navodi, negativno su uticale na kosovske Srbe i druge zajednice i njihov pristup osnovnim javnim i socijalnim uslugama.
Savet takođe ponavlja snažnu osudu nasilnih postupaka demonstranata - kosovskih Srba demonstranata protiv građana, pripadnika Kfora, policije i medija 29. maja 2023 (kada su pkušali da spreče preuzimanje opština na severu Kosova posle izbora koje su bojkotovali) kao i nasilnog napada na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine na severu Kosova (u mestu Banjska).
"Nasilje se ne može opravdati. Savet ponavlja očekivanje da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere kako bi uhapsila i hitno privela pravdi počinioce napada iz 2023. i ističe potrebu za potpunom odgovornošću, uz duboko žaljenje što Srbija nije preduzela dovoljne korake u tom pogledu", dodaje se.
Savet očekuje od Srbije i Kosova da pronađu održivo rešenje za situaciju na severu Kosova koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane i podseća Srbiju na obaveze da poštuje sporazume iz Dijaloga tokom zakonodavnog procesa.
Od Srbije i Kosova se očekuje da se u dobroj nameri uključe u dijalog uz posredovanje EU i da postignu sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU bez daljeg odlaganja.
"Normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga su suštinski uslovi na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka", navodi se u dokumentu.
U zaključcima se navodi da se Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije i aneks za njegovu implementaciju iz 2023. godine, moraju u potpunosti poštovati i primeniti što je pre moguće bez preduslova, kao i sve druge obaveze iz dijaloga.
"To uključuje osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na osnovu nacrta Statuta koji je stranama predstavio posrednik EU", dodaje se.
Od Srbije se očekuje da pokrene inicijativu za priznavanje kosovskih dokumenata i simbola u skladu sa Sporazumom o putu normalizacije, kao i da se status struktura i službi koje podržava Srbija reši u skladu sa sporazumima postignutim u okviru dijaloga i kosovskim zakonima.
Savet EU je izrazio očekivanje za "blaogvremenu i brzu reintegraciju" kosovskih Srba "bez ikakvih preduslova Srbije, u skladu sa sporazumima iz dijaloga i uz puno poštovanje kosovskog pravnog okvira", navodi se u zaključcima i dodaje da je Savet uzeo u obzir poziv Srbije kosovskim Srbima na učestvovanje na budućim izborima na Kosovu i njihovo vraćanje u kosovske institucije koje su napustili 2022.
Savet je pozdravio to što su Srbija i Kosovo nedavno ponovo potvrdili svoju posvećenost procesu normalizacije i obećali konstruktivan angažman u tom procesu kako bi postigao napredak. Takođe je pozdravljeno zaključivanje komercijalnog sporazuma o snabdevanju električnom energijom na severu Kosova u decembru 2023. i međusobno priznavanje registarskih tablica u januaru 2024. godine.
U zaključcima se navodi da je registrovan neki napredak u borbi protiv korupcije ali i ukazuje na ograničeni napredak u pravosuđu i borbi protiv organizovanog kriminala.
Takođe, od Srbije se "kao prioritet od najveće važnosti" očekuje da pojača napore ka potpunom usklađivanju sa stavovima i restriktivnim merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (CFSP), uključujući one prema Rusiji i Belorusiji.
Savet takođe poziva srpske vlasti da se uzdrže od postupaka i izjava protivnih stavovima EU u oblasti spoljne politike i drugih strateških pitanja.
Pozdravlja se humanitarna i druga pomoć Srbije Ukrajini i ohrabruje Srbija da nastavi dobru saradnju sa EU u sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU.
Savet takođe pozdravlja kontinuirano aktivno učešće Srbije i njen značajan doprinos misijama i operacijama EU u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU.
Savet je izrazio zabrinutost zbog nedostatka napretka u unapređenju slobode izražavanja i nezavisnosti medija i pozvao Srbiju da sprovede usvojene medijske zakone i obezbedi dalje usklađivanje sa EU. Takođe je Srbija pozvana da se aktivno angažuje u sprečavanju i borbi protiv dezinformacija i stranih manipulacija informacijama u svim medijskim kanalima.
Istovremeno Savet ohrabruje Srbiju da obezbedi podsticajno okruženje i jača ulogu organizacija civilnog društva.
Navodi se i da Srbija treba da obrati posebnu pažnju na puno poštovanje osnovnih prava, uključujući zaštitu najosetljivijih grupa, kao i nediskriminatorni tretman manjina.
Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Savet je pozdravio dobar nivo pripremljenosti Srbije u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije i ohrabruje zemlju da nastavi da radi na unapređenju kapaciteta za borbu protiv pritiska konkurencije i sprovodi neophodne strukturne reforme.
Savet je takođe pozdravio unapređenu saradnju Srbije sa EU, posebno strateško partnerstvo o održivim sirovinama.
Takođe je pozdravio posvećenost Srbije inicijativama regionalne saradnje i ohrabrio Srbiju da dodatno ojača dobrosusedske odnose i da doprinese stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu.
Posebno se naglašava važnost regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima, rešavanju preostalih slučajeva nestalih osoba i punoj saradnji sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale.
Ističe se da ne sme biti podrške i veličanja osuđenih ratnih zločinaca ili negiranja njihovihzločina.
U zaključcima se podseća da je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija osnovni element procesa pristupanja EU i ukazuje na izveštaje Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS (ODIHR) o izborima iz decembra 2023. i juna 2024.
Uz ocenu da izborni proces zahteva opipljiva unapređenja i dodatne reforme, Savet snažno ohrabruje Srbiju da sprovede preporuke OEBS/ODIHR i tela Saveta Evrope, uključujući one koje se odnose na ključne aspekte izbornog procesa, dodaje se.
Srbija je u zaključcima pohvaljena za doprinos upravljanju mešovitim migracionim tokovima prema EU ali se naglašava potreba za daljim napretkom u postupcima azila i potpunom usklađenošću sa viznom politikom EU.
Izvor: Dnevni evropski servis