Svetska banka: Srbija izložena većem broju prirodnih i klimatskih rizika, troškovi neaktivnosti biće – veliki

U izveštaju se ističe da Srbija treba da uloži 9,5 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi zaštitila ljude i imovinu od štetnih i rastućih uticaja poplava, klizišta, suša, toplotnih talasa, šumskih požara i zemljotresa. Ova ulaganja, ekvivalentna iznosu od oko 0,5 odsto BDP-a godišnje, mogu pomoći Srbiji da bolje kontroliše uticaje klimatskih promena na bezbednost vode i energije, poljoprivredu, saobraćaj i putnu infrastrukturu.

Bez tih ulaganja, kako se navodi, privreda zemlje bi se do 2050. godine mogla smanjiti za najmanje 15 odsto kao posledica klimatskih katastrofa.

„Prednosti koje donose takva ulaganja će daleko nadmašiti troškove. Ulaganja će pomoći u zaštiti ljudi i imovine, ali i utrti put za rast zaposlenosti, dodati nove veštine i stvoriti veće trgovinske mogućnosti, posebno u zelenim sektorima, na primer, u proizvodnji električne opreme za industriju vetra,“ rekao je Nikola Pontara, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji.

A sa dodatnim ulaganjima od 10,4 milijarde dolara u narednih 25 godina, kako je dodao – Srbija bi takođe mogla da postigne svoj neto nulti cilj do 2050. godine.

Postizanje neto nultog cilja zahteva postepeno ukidanje uglja i izgradnju solarnih kapaciteta, kapaciteta vetra, hidro kapaciteta i prirodnog gasa, uz istovremenu elektrifikaciju transporta i poboljšanje energetske efikasnosti u grejanju i industriji.

Ulaganje u klimatsko prilagođavanje i dekarbonizovanu privredu biće od ključnog značaja za otporan i čist razvoj srpske privrede. Štaviše, izveštaj navodi da 85 odsto investicija u dekarbonizaciju privrede može doći iz privatnog sektora u adekvatnom regulatornom okruženju.

„Privatni sektor Srbije je pozicioniran tako da može da predvodi tranziciju zemlje ka zelenijoj privredi, podstičući inovacije i ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i održivi razvoj“, rekao je Nikola Markije, regionalni menadžer IFC za Zapadni Balkan.

Uz adekvatan regulatorni okvir, prema njegovim rečima, ovi napori mogu premostiti jaz u finansiranju klimatskih promena i otvoriti mogućnosti za održiviju budućnost.

Put ka klimatskoj otpornosti i ugljenično neutralnoj ekonomiji zahteva složene transformacije koje kombinuju ulaganja sa daljom reformom finansijskog sektora kako bi bio pristupačniji za mala preduzeća i startap kompanije, razvoj zelenog tržišta duga, poboljšanja u obrazovanju i obuci, kao i pojednostavljene propise, veću transparentnost i manje državne intervencije u različitim industrijama.

Troškovi neaktivnosti – veliki
Srbija je, kako se navodi u izveštaju, izložena većem broju prirodnih i klimatskih rizika, a potencijalni troškovi neaktivnosti na ovom planu su visoki. Ekstremni vremenski  događaji prouzrokovali su u prethodnom periodu značajnu materijalnu štetu i finansijske gubitke i doveli do smrtnih slučajeva, što je u velikoj meri uticalo na ekonomiju ove zemlje.

„Srbija se suočava sa rizikom od čitavog niza hidrometeoroloških pojava, kao što su poplave, klizišta, suše, toplotni talasi, šumski požari i zemljotresi. Sve veće opasnosti koje nose ti klimatski rizici utiču na sigurnost snabdevanja vodom i energijom, poljoprivredu, seoske sredine i zajednice sa nižim prihodima, ali ometaju i saobraćaj i otežavaju rad putne infrastrukture. Ovi udari su krajnje lokalizovani i pojačavaju osetljivost, a njihove posledice prenose se i na domaće uslužne delatnosti i proizvodne lance vrednosti. Srbija bi mogla da se suoči sa značajnom ekonomskom štetom usled klimatskih promena prema svim reprezentativnim putanjama koncentracije (RPK) gasova sa efektom staklene bašte (GHG)“, navodi se u Izveštaju o klimatskim promenama i razvoju.

U odsustvu investicija usmerenih na prilagođavanje izmenjenim klimatskim uslovima, potencijalno smanjenje BDP-a iznosilo bi između 14,7 i 17,8 odsto u 2050. prema scenariju rasta u skladu sa postojećim trendom (od RPK 8,5 do RPK 2,6), što se, kako se ističe – može smatrati donjom granicom projekcije.

„Treba naglasiti da modelovanje uticaja prirodnih rizika i klimatskih promena na BDP nije jednostavno, tako da razmatranje samo procenjenog prosečnog uticaja može da prikrije koliko zapravo dramatični mogu biti efekti pojedinačnih događaja. Primera radi, poplave iz 2014. prouzrokovale

su štetu u iznosu od 864 miliona evra, kao i gubitke od 648 miliona evra“, stoji u izveštaju.

Troškovi aktivnosti prilagođavanja klimatskim promenama jesu visoki, ali njihove koristi mogu biti još veće, konstatuje se u izveštaju.

„Srbija bi u narednih 30 godina trebalo da uloži 9,5 milijardi USD (u dolarima iz 2020, bez diskontovanja) za zaštitu građana i imovine od štetnih i sve značajnijih efekata klimatskih promena (videti Sliku ES.1). Ovaj početni sveobuhvatni paket investicija u prilagođavanje klimatskim promenama bio bi približno jednak iznosu od između 0,4 i 0,6 odsto BDP-a godišnje sve do 2050“, navodi se.

Ulaganja u mere prilagođavanja donela bi, kako se ističe – „dividendu tri A”, koja podrazumeva tri vrste koristi: izbegavanje gubitaka, unapređenje ekonomskog potencijala i jačanje dodatnih doprinosa na socijalnom i ekološkom planu.

„Sprovođenje mera prilagođavanja na nacionalnom nivou značajno snižava ljudske i ekonomske gubitke usled elementarnih nepogoda i klimatskih događaja i podstiče razvoj ljudskog kapitala“, navodi se u izveštaju.

Preraspodela zaposlenosti
Zelena tranzicija će morati da bude osmišljena i realizovana na pravedan način, konstatuje se u izveštaju.

„Mada se uticajem zelene tranzicije na ukupnu zaposlenost možda i može upravljati, verovatno će doći do preraspodele zaposlenosti između delatnosti, preduzeća, zanimanja i regiona. Prema očekivanjima, manje obrazovni radnici i muškarci osetiće u proseku nesrazmerno velike posledice promena načina rada povezanih sa zelenom tranzicijom u Srbiji. Uopšteno govoreći, očekuje se da će tranzicija ka neto nultom nivou emisija imati i distributivne efekte na potrošnju domaćinstava, i to zbog promena troškova proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, što bi moglo dovesti i do izmena cena energije i drugih proizvoda. Svi ti uticaji naglašavaju značaj potrebe za pripremom za transformacije na socijalnom planu i u pogledu strukture radne snage koje će nametnuti dekarbonizacija sektora električne energije, što bi trebalo da obuhvata i podršku za pravednu tranziciju u regionima sa eksploatacijom uglja, ali i prekvalifikaciju radnika“, ukazuje se u izveštaju Svetske banke.