Uloga mladih u političkom i društvenom životu – Koliko se čuje njihov glas?

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković izjavila je nedavno da je važno raditi na povećanju učešća mladih u donošenju odluka.

Janković je dodala da je u tom cilju institucija Poverenika prethodne godine uputila preporuku svim jedinicama lokalne samouprave da preduzmu sve da se procenat mladih na pozicijama odlučivanja poveća.

„Preporuka već daje rezultate, pa je sve više mladih ljudi u raznim institucijama, koji aktivno učestvuju u donošenju odluka. Međutim, njihov aktivizam mora da ide ruku pod ruku sa uvažavanjem značaja međugeneracijske solidarnosti i položaja starijih“, rekla je Janković.

Mladi čine 16,4 odsto ukupne populacije u zemlji i važno je, kažu autori istraživanja “Lokalna omladinska politika u Srbiji”, da budu zainteresovani, aktivni i informisani. Neophodno je da imaju mogućnost da učestvuju u procesima donošenja odluka, na lokalnom i nacionalnom nivou. Istraživanjem je obuhvaćeno svih 145 jedinica lokalne samouprave.

Prema zaključcima do kojih su došli u KOMS-u, čak 67 od 145 jedinica lokalne samouprave nema Savet za mlade, a od 78 formiranih saveta, 29 je osnovano samo da bi se zadovoljila forma. Dve trećine lokalnih samouprava nema Lokalni akcioni plan za mlade, 79 odsto nema opredeljena sredstva za finansiranje udruženja mladih i sprovođenje lokalne omladinske politike, dok 119 nema Omladinski klub.

Praktično, samo šest opština, odnosno gradova ima sve instrumente lokalne omladinske politike, a 23 jedinice nemaju bukvalno nijedan instrument.

U aktuelnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, u trenutku konstituisanja nakon izbora 21. juna prošle godine, ukupno je bilo 28 poslanika mlađih od 30 godina, te su mladi u ovom predstavničkom telu bili zastupljeni sa 11,2% u ukupnom broju predstavnika. Trenutno je u Narodnoj skupštini 22 mladih poslanika, što čini 8,8% u ukupnom broju predstavnika.

Ukupno 21 (14,5%) jedinica lokalne samouprave nema mlade odbornike, a 16 (11%) jedinica lokalne samouprave ima više od 15% mladih odbornika. Jedinice lokalne samouprave u kojima su mladi preko svojih odbornika najviše zastupljeni su: Ada (27,6% mladih odbornika), Inđija (27% mladih odbornika), Požarevac (23,5% mladih odbornika) i Beočin (21,7% mladih odbornika).

Iz ove organizacije napominju da će u narednom periodu zagovarati osnivanje inkluzivnih i funkcionalnih saveta za mlade u kojima bi trebalo da se čuje njihov glas.

Mladi misle da izbori nisu slobodni, da su svi političari isti i da nemaju za koga da glasaju

Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) svega 40 odsto mladih izašlo je na izbore prošle godine. Za glasanje je trenutno 48 odsto. Većina tvrdi da “trenutno nema za koga da glasa”.

Čak 47,8 odsto ispitanika je u anketi KOMS-a reklo da nema za koga da glasa, dok je 38,5 odsto istaklo da su svi političari isti i da ne rade u interesu građana. Deo anketiranih (30,8 odsto) smatra da im ideološki ne odgovara nijedna partija.

Velika većina mladih (86,3 odsto) nisu aktivisti nijedne političke partije, dok 77,4 odsto tvrdi da izbori nisu slobodni i fer.

Zanimljivo je da je najviše mladih na prošlogodišnje izbore izašlo u istočnoj i južnoj Srbiji, a najmanje u Beogradu.

Inače, anketa je pokazala da zainteresovanost mladih za politiku raste s godinama, pa su tako najupućeniji u politička dešavanja oni koji imaju između 25 i 30 godina.

Koliko su mladi upućeni u politička dešavanja u lokalnoj sredini?

Maja Marić, rukovodilac Udruženja “Urban Stream” koje okuplja mlade u Požarevcu navodi da je ovo udruženje nevladina organizacija koja okuplja mlade spremne da se uključe u volonterski rad. Međutim, dodaje da ima i onih koji se ipak odluče za angažovanje u politici, ali i da su mladi u gradu neinformisani o dešavanjima na polju politike na lokalu, a pre svega o tome na koji način mogu da se uključe u proces donošenja odluka.

Ona ističe da je prilikom izrade Lokalnog akcionog plana za mlade urađeno istraživanje u gradu među srednjoškolcima, čiji se jedan segment odnosio na aktivno učešće mladih u donošenju odluka.

“Nekih 2 do 5 posto od ukupnog broja ispitanika učestvovalo je u donošenju odluka kroz učeničke parlamente i nešto manji broj mladih koji su u podmlatku političkih partija, dok svi ostali ne znaju na koje načine mogu politički da se angažuju. Mladi srednjoškolci najčešće ne znaju na koji način mogu da se uključe u donošenje odluka, kao ni da postoji Savet za mlade kom mogu da se priključe. Takođe, prema mom iskustvu mladi koji se baš interesuju za politiku, a njih je malo, su već informisani da postoji podmladak političkih partija, ali dosta mladih ni ne zna da u političku partiju mogu da se uključe još dok su u srednjoj školi”.

Konkretni odgovori mladih zašto se ne uključuju u politiku su da oni ne mogu ništa da promene, da ih niko ništa ne pita, da se njihovo mišljenje ne uvažava i da ne mogu da utiču na one koji su u vlasti”, kaže Marić.

Ona smatra da bi se mladi u mnogo većem broju uključivali u procese donošenja odluka kada bi od strane partija bili pozivani na određene sastanke, radionice, na kojima bi bili upoznati sa samim političkim tokovima. Mladima su potrebni podrška, podsticaj, informisanje, ukazivanje na određene procese koji postoje i poziv da se priključe. Ukoliko nisu upoznati sa svim tim mogućnostima i imaju stav da ne mogu ništa da promene i da se ne pitaju onda za posledicu imamo rezultat da mnogi ne učestvuju u političkim procesima.

Rezultati koji su dobijeni, prema rečima Marić, u nekim procentima razlikuju se od istraživanja Krovne organizacije mladih koje je rađeno na nacionalnom nivou.

“KOMS je istraživanje radio sa populacijom mladih od 20 do 30 godina, dok smo mi naše istraživanje bazirali na odgovorima srednjoškolaca od 15 do 19 godina i zato su u nekim procentima odgovori različiti. Stariji se još i uključuju u neke aktivnosti, u političke partije ili političke tokove grada, dok srednjoškolci često nemaju tih afiniteta, ali ni ne znaju na koji način mogu da se uključe u donošenje odluka u gradu”, navodi ona.

U februaru ove godine, nakon više godina pauze, formiran je Savet za mlade u Požarevcu, ali prema rečima Marić, u njegovom sastavu trenutno su samo mladi koji su predstavnici političkih partija, dok u Savetu nema predstavnika učeničkih parlamenata ili udruženja mladih. Savet se sastao nekoliko puta, a ona se nada da će u skorijoj budućnosti postati važan element koji će uticati na donoženje odluka u gradu.

Mladi u Požarevcu se češće odlučuju za uključivanje u omladinska udruženja koja se bave aktivizmom i volonterizmom, ali ima i onih koji žele da se uključe u proces donošenja odluka na lokalnom nivou, međutim, prema njihovim rečima problem je u manjku informacija na lokalu.

Ivana Čepić, učenica treće godine Ekonomske škole za Boom93 kaže da je početni problem na lokalu neinformisanost. Smatra da mladima neko treba da približi politička pitanja na lokalu, ali da je većina neupućena u dešavanja i mogućnosti koje im se nude.

“Politika me jako interesuje, i volela bih da to bude ne nešto što bih studirala, već bi mi politika kasnije bila nešto čime ću se baviti iz ljubavi prema svojoj državi i svom narodu”, navodi ova mlada Požarevljanka.

Ivana dodaje da se do sada nije priključila nekoj političkoj partiji, iako je veoma zainteresovana za proces donošenja odluka, pre svega jer nema dovoljno informacija, koje su stranke koje imaju svoj podmladak u Požarevcu i ističe da bi njoj kao mladoj osobi značilo kada bi stranke na neki način predstavile svoje programe mladima i pozvale ih da se aktivnije uključe u politiku.

Što se tiče načina na koji se mladi informišu, Ivana navodi da je to uglavnom putem interneta, pre svega Instagrama, koji trenutno predstavlja društvenu mrežu na kojoj mladi najčešće razmenjuju informacije i preko neke od aplikacija nacionalnih medija. Prema njenim rečima, većina mladih, što je poražavajuće, i ne zna koji mediji postoje u Požarevcu, a putem kojih bi ona i njeni vršnjaci mogli da se informišu.

Šta kažu mladi koji su uključeni u donošenje odluka u Požarevcu?

Jovana Dimitrijević, predsednica odborničke grupe SPS u Požarevcu ističe da mladi ukoliko su vredni, uporni i istrajni mogu da uspeju u politici i budu nagrađeni važnim i odgovornim funkcijama. Dodaje da je ona jedan od primera da neko ko je mlad, a uz to i žena može biti uspešan u politici, donositi odluke i baviti se omladinskom politikom.

“To je pokazatelj da svi mi koji smo nešto radili, bili vredni i istrajni, uz to nismo promenili političku partiju, nismo nagrađeni već je naš rad vrednovan. Mi smo najbolji primer i drugim mladima da se glas mladih čuje, možda ne koliko bi trebalo, ali ni mladost nije jedini kvalitet.  Mlada osoba koja želi da bude aktivna, u našoj partiji mora da pokaže i druge kvalitete, da je obrazovana, vredna, uporna i pre svega osoba koja želi da radi i doprinosi društvu. Kada mladi dođu da se učlane u partiju ne pitaju šta će dobiti članskom kartom, već kako mogu da doprinesu. Često nas i kritikuju i to je za pohvalu, kritički su nastrojeni i oni treba da budu nama, političarima izazov, kako da uvažimo njihovu kritiku”, navodi Dimitrijević.

Jovana smatra da su sadašnje generacije mladih osoba između 18 i 24 godine, takve da žele sve i odmah, a da političke partije ukoliko žele da privuku mlade treba tako i da se postave prema njima.

“Oni nemaju vremena, daju vam samo dva minuta i ako ih vi za to kratko vreme ne motivišete i impresionirate, vi ste ih izgubili. To je savet svima koji žele da uključe mlade, da se trude da im te neke sadržaje približe, spuste na njihov nivo i da govore njihovim jezikom. Ukoliko se vi njima predstavite kao neko ko je previše ozbiljan, to im je dosadno. Ako im se predstaviš u nekom manje formalnom izdanju onda ih na neki način privlačiš. To je savet svim ljudima koji su na čelu ne samo političkih partija već i drugih organizacija, da budu manje formalni i neposredni, jer samo tako će moći da privole generacije koje dolaze”, zaključuje ona.

Požarevac je jedan od gradova koji u svojoj gradskoj Skupštini ima mlade odbornike i spada u one koji imaju preko 20% mladih u svom parlamentu.

Srđan Miletić, član Gradskog veća bez portfelja, je mlada osoba koja se politikom bavi već 7 godina.  On je 2016. godine postao najmlađi odbornik u Skupštini Požarevca.

Kako kaže počeci u politici su bili teški, a stariji članovi partije su bili zatvoreni.

“Šta mlad čovek od 18 godina zna o partiji, politici i vođenju grada i često su mi govorili da sačekam. Ja sam bio strpljiv, imao vremena da se bavim time i da od starijih nešto naučim. Kako je vreme prolazilo oni su prepoznali da neko vredi i da od njega može da se napravi dobar profil ličnosti. Radili su sa mnom, a 2017. godine sam izabran za predsednika omladinskog odbora, a nakon toga i za predsednika okružnog omladinskog odbora”, kaže ovaj mladi političar.

Srđan smatra da mladi ukoliko žele da se njihov glas čuje, treba da budu uporni i da rade na sebi kako bi uspeli da ih društvo prihvati, a nakon toga i da učestvuju u donošenju odluka koje će se ticati svih mladih u gradu.

“Glas mladih sada može da se čuje u gradskoj Skupštini. Međutim, kada mladi uđete u Skupštinu vi još uvek ne znate kako taj sistem funkcioniše, ja sam bio 4 godine odbornik i tada sam se tek učio. Međutim, nakon toga došao je još jedan mandat, a onda već mnoge stvari znate. Mladi mogu da se čuju, što preko Skupštine, ali i njihovih organizacija, a samo je potrebno da budu zainteresovani za to”, navodi.

I pored argumenata zašto su se uključili u politiku ili možda još uvek nisu, a koje su izneli sagovornici Boom93, zaključci do kojih je došla Krovna organizacija mladih, na osnovu svog istraživanja, govore da je u jedinicama lokalne samouprave veliki broj mladih odbornika u najnovijim sazivima lokalnih skupština opština i gradova, međutim, ne deluje da su mladi značajnije podstaknuti na politički aktivizam i participaciju. Ovo potkrepljuju i podaci da su tek 3,5% ispitanih mladih aktivisti političkih partija, a manje od 1/5 mladih ima političara u koga veruje.

Projekat “Hoću da znam i mladi su budućnost, a kakva im je sadašnjost”, podržava Ministarstvo kulture i informisanja, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da analizira i predstavi položaj mladih u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj učešća mladih u društveno-političkom životu, te pruži i podršku zapošljavanju i podsticanju preduzetništva kod mladih. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.