Mnogi građani ostali bez struje, EPS tvrdi da nema kolapsa: Stručnjaci o tome zašto je uvozimo i da li nam se ponavlja 2021

Sneg koji je padao prethodnih dana najviše problema sa strujom doneo je građanima u Zlatiborskom, Kolubarskom i Mačvanskom okrugu, potvrdila je u sredu direktorka „Elektrodistribucije Srbije“ Biljana Komnenić za RTS. Bez struje, kako je rekla, ostalo je oko 68.000 potrošača, piše Danas.

„Po našoj evidenciji na celoj teritoriji Srbije struju trenutno nema oko 68.000 potrošača što je oko dva odsto. Sneg je veliki, dolazi do prekida provodnika, najteže je doći do mesta kvara“, rekla je Komnenić u sredu.

Osim problema na distributivnoj mreži, koji je, između ostalog, posledica dugogodišnjih neulaganja u vidu zamene starih drvenih bandera, povećan uvoz struje pokazuje da EPS ima probleme i sa proizvodnjom.

 
Prema podacima sajta Energy Flux, aplikacije Elektromreže Srbije (EMS) koja pokazuje proizvodnju, potrošnju, uvoz i izvoz struje, može se videti da je uvoz struje od ponedeljka uveče porastao. Najviše struje uvezeno je u sredu i četvrtak, kada je u pojedinim trenucima uvezeno i više od 1.700 megavata.

Uvoz je porastao jer termoelektrane u Srbiji ne rade punim kapacitetom, što se takođe može videti na sajtu Energy Flux.

Na primer, u sredu je u jednom momentu proizvodnja struje iz termoelektrana u Srbiji pala na oko 1.500 megavata, dok je ukupan kapacitet svih termoelektrana, uključujući i novi blok B3 u Kostolcu, oko 4.000 megavata. U tom trenutku uvezeno je 1.600 megavata.

Sagovornici Danasa kažu da je glavni pad proizvodnje uglja nastao u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, a razlog je, podsećaju, isti onaj koji je 12. decembra 2021. doveo do kolapsa ove najveće termoelektrane u zemlji i ostavio oko 130.000 domaćinstava bez struje – loš kvalitet uglja i još lošija priprema.

„Situacija podseća na decembar 2021. godine“

Bivši direktor EPS-a Miroslav Tomašević, koji je nakon energetskog kolapsa 2021. godine došao na mesto smenjenog Milorada Grčića, kaže za Danas da ga trenutna situacija podseća na decembar 2021.

Objašnjava da TENT ne može da proizvodi dovoljno struje zbog lošeg kvaliteta uglja, koji je nakon snega još više izgubio na kvalitetu.

„Ugalj u Kolubari je lošijeg kvaliteta, zbog čega je podložniji da upija vlagu, a pala je velika količina snega. Na primer, to vam je identična situacija kada ložite kotao. Vi sušite drva pred zimu i ložite suvim drvima, kada vam drva pokisnu onda neće da greju. I ovaj ugalj kada je mokar ne može da gori, nema dovoljnu toplotnu moć“, objasnio je Tomašević.

U nedostatku te energije, kako kaže, koristi se mazut. Međutim, ističe da mazut ne može u tim količinama da nadoknadi svu energiju u mokrom uglju.

Tomašević ukazuje da je ovaj problem mogao da se izbegne da se EPS pripremio, što je bio propust i decembra 2021.

„Sve je u pripremi procesa za te hladne dane. Postoji način kako se to priprema, kao i tehnološke operacije koje se vrše da bi se smanjio uticaj snega“, rekao je Tomašević.

Ističe da neulaganje i loša priprema ponovo dolaze na naplatu i navodi da iz nekog razloga blok A1 u TENT-u ne funkcioniše, a remont na bloku A3 u istoj termoelektrani nije urađen na vreme.

Koliko TENT slabo radi pokazuje i to da novi blok B3 termoelekrane „Kostolac B“ jačine 350 megavata ne može da pokrije smanjenje proizvodnje iz TENT-a.

„B3 radi sve vreme, ali ne može 350 megavata da nadokandi loš rad 3.300 megavata koliko ima TENT“, ističe Tomašević.

Zbog ove situacije, kako kaže, neregularno se koristi i jedan agregat u Reverzibilnoj hidroelektrani „Bajina Bašta“, dok je drugi u remontu.

Objašnjava da taj agregat ne može da se koristi za napajanje potrošnje, već se aktivira u slučaju nekog havarijskog stanja, odnosno kao rezerva za ispad nekog termobloka.

„Međutim, trenutno se taj agregat u večernjim satima ‘gazi’ kako bi se namirila potrošnja i EPS radi bez rezerve, na ivici“, kaže Tomašević.

Više pročitajte na LINKU.