Inflacija u Srbiji među višim u Evropi

U trećem kvartalu BDP Srbije je uvećan 3,1 odsto što, po njegovim rečima, predstavlja znatno usporavanje u odnosu na prvu polovinu godine.
 
"Najveći doprinos rastu BDP-a u trećem kvartalu je od IT usluga, građevinarstva i industrije, klasične usluge su usporile rast, dok poljoprivreda zbog suše ima dubok pad", rekao je Arsić.
 
Dodao je da je glavni pokretač rasta BDP domaća tražnja, što je u uslovima stagnacije u Evropi opravdano, ali to nije održivo u dužem periodu za malu otvorenu privredu.
  
Međutim, kako je naveo, rast domaće tražnje povećava spoljne deficite, usporava pad inflacije, a rastu javni i spoljni dug. 
 
U 2025. godini očekuje se, prema njegovim rečima, rast BDP od četiri do 4,2 odsto, a glavni pokretač će i dalje biti domaća tražnja - investicije, privatna i državna potrošnja.
 
Arsić je rekao da bi nestašica naftnih derivata negativno uticala na rast BDP.

"Na tržištu rada nastavljaju se pozitivni trendovi, ali je nepovoljno što jedinični troškovi rada rastu", rekao je Arsić.
 
U trećem kvartalu stopa nezaposlenosti, kako je naveo, opada i ukupna zaposlenost međugodišnje raste 2,1 odsto, a registrovana 0,2 odsto.
 
Nastavlja se, prema rečima Arsića, visok rast realnih zarada, ali nešto sporije nego u prethodnim kvartalima. Zarade u trećem kvartalu su za 9,3 odsto veće nego pre godinu dana, ali su manje za 1,3 odsto u odnosu na drugi kvartal.
 
Dodao je da je produktivnost u drugom kvartalu povećana 2,4 odsto, ali realne zarade rastu znatno brže, pa su jedinični troškovi rada međugodišnje povećani za čak 6,8 odsto.
 
"Tokom trećeg kvartala značajno su povećani deficiti u spoljnoj trgovini i tekućem bilansu. Deficit tekućeg bilansa je iznosio 10,5 odsto BDP-a, dok je trgovinski deficit devet odsto BDP-a", rekao je Arsić.
 
Istakao je da je u poslednjih 12 godina deficit tekućeg bilansa bio viši samo u prvom kvartalu 2022. godine. 
 
Značajno je, kako je rekao, povećan odliv dohodaka od kapitala, dok su prilivi od doznaka smanjeni.
 
Na pogoršanje tekućeg bilansa su, prema njegovim rečima, uticali rast domaće tražnje i jediničnih troškova rada, jačanje dinara, rast spoljnog duga i stranog kapitala u Srbiji i pad tražnje u Evropi. 
 
Visok rast stranih investicija predstavlja, kako je naveo, najvažaniji pozitivan rezultat u ekonomskim odnosima sa svetom.
 
"Inflacija od sredine godine fluktuira između četiri i 4,5  odsto i ona je među višim u Evropi. Na usporeno opadanje inflacije utiče rast domaće tražnje, troškovi rada i administrativno regulisanih cena", rekao je Arsić.
 
Ocenio je da će domaća tražnja i troškovi rada uticati na sporije opadanje inflacije i u narednoj godini.
 
Arsić je rekao da veća inflacija od evropske, uz fiksni kurs, ima za posledicu da se cene u evrima u Srbiji brže približavaju evropskim cenama nego što to odgovara njenom nivou razvijenosti.
 
U 2023. godini državni prihodi i rashodi su, kako je rekao, ostvarili visok realni rast, dok je fiskalni deficit umereno visok, a u prvih 10 meseci ove godine javni prihodi su realno povećani za 8,7 odsto, dok su rashodi povećani 10,2 odsto.
 
Prihodi od skoro svih poreskih oblika ostvarili su, prema njegovim rečima, približno ujednačen rast, dok na strani rashoda prednjači rast javnih investicija, penzija i plata.
 
"U ovoj godini očekujemo da će fiskalni deficit biti nešto manji od plana od 2,7 odsto, dok u narednoj postoji rizik da bude veći od plana od tri odsto, zbog dodatnih rashoda za subvencije za stambene kredite i Gradsko saobraćajno preduzeće", rekao je Arsić.
 
Dodao je da je opravdana opreznost Narodne banke Srbije u pogledu smanjenja referentne kamatne stope jer je inflacija još blizu gornje granice ciljnog koridora, a rast domaće tražnje i dohodaka stvara inflatorne pritiske.
 
Arsić je rekao da kreditiranje građana i privrede raste, dok kamatne stope blago opadaju, što će se nastaviti i u narednoj godini.