UNS: Medijska 2024. godina pamtiće se po nemoći pravosuđa da kazni odgovorne za ubistvo novinara

Apelacioni sud u Beogradu konačno, posle šest godina, presudio je u aprilu izvršiocima i nalogodavcu za paljenje kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića, ali će novinari proteklu godinu ipak pamtiti najpre po oslobađajućoj presudi Apelacionog suda u Beogradu okrivljenima u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije iz 1999. godine.

Drugostepeni sud, presudom objavljenom u februaru ove godine, preinačio je prvostepenu presudu kojom su pripadnici Službe državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak bili osuđeni na kazne zatvora i pravosnažno ih oslobodio.

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) odbilo je da preuzme slučaj ubistva novinara „Večernjih novosti“ Milana Pantića, 16 meseci pošto je dobilo spise predmeta iz jagodinskog tužilaštva.

UNS podseća i da se navršilo 30 godina od nerasvetljene smrti novinarke „Duge“ Radislave Dade Vujasinović, zbog čega je nastupila je apsolutna zastarelost gonjenja za krivično delo ubistva.

Viši sud u Beogradu izrekao je krajem novembra uredniku portala Srbin info Dejanu Zlatanoviću oslobađajuću presudu od optužbe da je na skupu protiv francusko-nemačkog plana, održanom u februaru prošle godine, pozivao na nasilnu promenu ustavnog poretka.

U 2024. godini UNS je zabeležio 111 slučajeva ugrožavanja novinara i medijskih radnika, što je za 20 manje u odnosu na godinu pre, ali je povećan broj pretnji, pa su u ovogodišnjoj bazi evidentirane 33 pretnje, dok su u 2023. godini zabeležene 32.

Smanjio se i broj pritisaka i uvreda – ove godine zabeleženo ih je 29, dok su lane u bazi mesto našla 52 ovakva slučaja.

Samo u novembru fizički je napadnuto, vređano ili ometano u radu 15 novinara i medijskih radnika, odnosno novinarskih ekipa, od čega njih osam u toku izveštavanja sa protesta u Novom Sadu i Beogradu. Najveći broj koleginica i kolega napadnuto je na protestima zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, podaci su koje je zabeležio UNS.

UNS ukazuje i da je predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić, aktuelni gradonačelnik, započeo u 2024. godini praksu odbijanja da novinarima televizija Nova S i N1 odgovara na pitanja.

Sredinom decembra organizacija Amnesti Internešnel saopštila je da je forenzičkom analizom otkrila da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Selebriti, otključavala telefone aktivista i novinara u Srbiji koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy.

Predstavnici deset organizacija civilnog društva saopštili su krajem decembra da su Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal podneli krivičnu prijavu protiv „N.N. lica“ u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) i policiji, jer su, kako su naveli, telefoni aktivista i novinara prisilno otključavani i „zaraženi“ špijunskim softverom, što su Ministarstvo unutrašnjih poslova i BIA demantovali.

Od 180 zemalja, Srbija je po Svetskom indeksu slobode medija svrstana na 98. mesto, što je za sedam pozicija lošije nego prošle godine, naveli su u izveštaju za 2024. godinu Reporteri bez granica (RSF).

U prvoj godini sprovođenja procesa projektnog sufinansiranja medija po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima (ZJIM) svedoci smo nedopustive prakse lokalnih samouprava da za te namene izdvajaju i do deset puta manje novca nego prethodnih godina i da sve više podršku medijima pružaju kroz usluge po ugovoru, naveo je UNS.

Za projekte proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja ove godine je, prema podacima kojima raspolaže UNS, izdvojeno skoro 600 miliona dinara manje nego lane.

Kako je pokazala analiza UNS, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine, te lokalne samouprave, ukupno su ove godine za medije izdvojili 1.409.686.500 dinara, dok je u 2023. godini za te namene bilo opredeljeno 562.382.500 dinara više, odnosno 1.972.069.000 dinara.