Koji najavljeni energetski projekti bi trebalo Srbiji da obezbede sigurnu energiju?

Međutim, sve manje uglja, ali i globalni zahtevi da se što pre pređe na korišćenje obnovljive energije zbog sve vidljivijih klimatskih promena, Srbiju stavljaju na ozbiljan test, piše Danas.

Srbija će u narednih 25 do 30 godina morati da zameni kapacitete na ugalj čija snaga trenutno iznosi oko 4.000 megavata, odnosno moraće iz korena da promeni gorivo koje je za pokretanje koristila prethodnih nekoliko decenija.

Ukoliko ovaj test ne položi prete joj veliki troškovi za penale zbog korišćenja „prljave“ energije, a možda i restrikcije i hladni radijatori.

Kada je reč o dosadašnjim ulaganjima, Srbija je uspela, uz pomoć Kineza, da izgradi jedan blok jačine 350 megavata u termoelektrani „Kostolac“, koji je od ove grejne sezone na mreži.

Izgradnjom ovog termobloka završeno je sa ulaganjima u nove termoelektrane i termoblokove, a ako se Srbija bude pridržavala zelene agende, radni vek ovog novog termobloka trajaće 25 godina.

To je mnogo kraće od dosadašnjeg rada blokova, jer, na primer, blokovi A1 i A2 u termoelektrani „Nikola Tesla“ rade već više od godina.

Prema Strategiji razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. godine, Srbija se okreće obnovljivim izvorima energije.

To podrazumeva i izgradnju hidroelektrana, a dva najveća i prioritetna državna projekta u tom smislu jesu izgradnja Reverzibilne hidrelektrane „Bistrica“ (628 megavata) i Reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“ (1.800 megavata).

Ova dva projekta obezbedila bi Srbiji sigurno snabdevanje strujom, a zahvaljujući njima mogao bi da se poveća i broj solarnih elektrana i vetroelektrana, jer su reverzibilne hidroelektrane odlične za balansiranje energije.

Priprema dokumentacije, studija izvodljivosti i finansijska konstrukcija za izgradnju RHE „Bistrica“ je uveliko u toku. Ovaj projekat zainteresovana je da finansira Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA).

Završetak izgradnje očekuje se 2032, piše u Strategiji, a cena izgradnje je 1,1 milijarda evra.

Izgradnja RHE „Đerdap 3“ je na dužem štapu. Ovu hidroelektranu Srbija ne može da gradi bez saglasnosti rumunske strane koja je nekoliko puta ukazala da bi izgradnja „Đerdapa 3“ smanjila snagu postojećih hidroelektrana na Dunavu. Ovu hidroelektranu zainteresovana je da gradi američka kompanija Behtel.

Više pročitajte na LINKU.