Slučaj Danke Ilić: Veliki propusti, ubistvo u policijskoj stanici i optužnica na „klimavim nogama“

Nažalost, zbog brojnih propusta policije i tužilaštva, ovaj slučaj sve više poprima oblike afere, a ne jednog ozbiljnog predmeta najvišeg prioriteta, kakav bi trebao da bude, piše Danas.

Tog 26. marta, kada je Danka nestala, cela zemlja se stavila na raspolaganje u cilju njenog pronalaska. Policija, ali i svi ostali koji su mogli da pomognu, dali su se u potragu po veoma nepristupačnom terenu u okolini Bora. Uključili su se i mediji, nevladin sektor, a prvi put je aktiviran i sistem „Pronađi me“.

Kada ceo slučaj posmatramo sa ove vremenske distance, devet meseci kasnije, možemo reći da se jedino ta prva dva-tri dana terenske potrage radilo valjano i kako treba. Sve ostale radnje koje je preduzelo nadležno tužilaštvo u Zaječaru i policija ispostaviće se kao potpuni fijasko, navodi Danas.

Terenska potraga

Iako terenska potraga nije urodila plodom, ona je izvedena dobro. Angažovan je ogroman broj policajaca, opreme i vozila. Sve čime je MUP raspolagao korišćeno je tih dana. S obzirom da se prvog dana nije znalo ništa, sem da deteta nema, ovakav vid potrage jeste nešto što je praksa svuda u svetu. Već nakon jednog dana, nada da je dete živo je praktično ugašena, jer nije bilo mnogo šanse da dete od tri godine samo preživi na takvom terenu i u nepovoljnim vremenskim uslovima.

Prvi nagoveštaj da će sve krenuti naopako je dolazak tadašnjeg ministra policije Bratislava Gašića na mesto događaja i njegovo uključenje u potragu.

Drugi indikator da će slučaj krenuti u pogrešnom pravcu su mediji, tačnije tabloidi, koji su tih dana bukvalno divljali sa senzacionalističkim naslovima i tekstovima punih neistina i paušalnih tvrdnji. U tome su imali svesrdnu pomoć ministra Gašića, ali i visokih policijskih funkcionera, naročito načelnika UKP-a Ninoslva Cmolića i majorke policije Bojane Otović Pjanović, navodi Danas.

Nije postojao dan da se neko od njih nije pojavio u nekom mediju (uglavnom u onim naklonjenim vlasti), iako još ništa konkretno nije urađeno.

Nevidljivi tužilac

Tužilac je u našem pravnom poretku glavna figura istražnog postupka. Ne postoji niko u državi ko je iznad njega kada se vodi istraga. U prvim danima potrage za devojčicom pa sve do danas glavnog javnog tužioca VJT u Zaječaru Miodraga Canovića niko nije video u javnosti. Dok je on ćutao, izjave su davali političari i visoki policijski službenici, pa se činilo da istragom rukovode oni, a ne javni tužilac, piše Danas.

Objektivno gledano, nije tužilac iz Zaječara jedini koji ne komunicira sa javnošću. Počevši od vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, pa sve do nižih tužilaca, javnost ima retko kada priliku da vidi neku KZN koju je sazvao tužilac, kako bi upoznao javnost o informacijama vezanim za neku istragu.

Zbog čega tužioci ne koriste ono što im Ustav i zakon omogućavaju i dalje ostaje otvoreno pitanje, ali u ovakvim slučajevima inferiornost tužioca pokazuje koliko to može skupo da košta istragu.

Da je tužilac samo „sporedni lik“ u ovom slučaju pokazalo se 4. aprila, kada je javnosti predočeno da je devojčica ubijena, a da su osumnjičeni privedeni. Ovu informaciju je trebalo javnosti da saopšti upravo tužilac. Umesto njega to je uradio predsednik države Aleksandar Vučić, koji nema apsolutno nikakva ovlašćenja da iznosi detalje istrage koja je u toku.

Nakon što se oglasio Vučić, KZN je sazvao ministar policije Bratislav Gašić. On je javnosti saopštio da su devojčicu ubila dva radnika borskog vodovoda, tako što su je udarili kolima, a tela se otarasili nakon toga. Bez i jednog dokaza, a samo na osnovu priznanja osumnjičenih, Gašić je do detalja opisao način na koji je devojčica ubijena.

Više pročitajte na LINKU.