I u novoj godini bez fiskalizacije na pijacama, rešenja nema ni na vidiku

Zakonom o fiskalizaciji koji je počeo da se primenjuje u januaru 2022. godine predviđeno je da se na pijacama u Srbiji uvedu fiskalne kase. Međutim, pijačni prodavci iz cele Srbije uputili su se te godine u Beograd i blokirali raskrsnice i mostove širom grada. Zatim su otišli na pregovore u Vladu Srbije i sa nadležnim ministarstvom dogovorili odlaganje ove odluke, piše Nova ekonomija.

Odluka je nakon toga produžena još dva puta, pa se na nekim od pijaca u Beogradu i dalje ne nalaze fiskalne kase.

Na pijaci, naime, nema stalnih cena, jer se količina robe, ali i njen kvalitet, menjaju. Kupiti povrće rano ujutru ili popodne nije isto, jer se može kupiti samo ono što ostane, a prodavci žele da se „otarase“ zaliha.

Kako onda dati račun u ovom slučaju?

Pored toga, pijačari podsećaju da mnogi od njih nisu ni spremni za elektronsku fiskalizaciju jer ih tehnološka pismenost sprečava u tome.

To tvrdi i predsednik Udruženja pijačnih podavaca „Opstanak“ Srđan Praštalo i ističe da je pijaca svake godine „sve slabija i slabija“.

„Hvala Bogu, pa pijace počinju da oživljavaju ugostitljeskom ponudom kroz neke sajmove, vino, ali klasična prodaja na tezgi je totalno ekonomski nekonkurentna. Jedan čovek radi na dva kvadrata, a u modernim trgovinskim centrima jedan čovek radi na sto kvadrata. Država je pokazala da ima još uvek sluha za to. Dokle će imati- to ne znamo“, kaže Praštalo u razgovoru za Novu ekonomiju.

Kako ističe, kada bi se uvela fiskalizacija na pijačnim tezgama, pijaca bi bila „desetkovana“.

„Mislim da ne bi preživelo oko 20 odsto izlagača“, ističe on.

Dodaje i da su neki pijačni prodavci registrovani i imaju preduzetničke radnje, ali da im je dozvoljeno da u toj delatnosti rade kao paušalci „što olakšava posao“.

„Inače smo registrovani svi, osim ovih koji su poljoprivredni izlagači. Sve koje vidite da imaju lešnike, bademe, južno voće, to su sve preduzetničke radnje, ali mi plaćamo paušalni porez i to nikad nije bilo sporno“, rekao je on.

Suština je, tvrdi on, da bi, kada bi se uvela fiskalizacija, pijačni prodavci imali dodatno posla, a morali bi i više da plaćaju knjigovođu.

Na pitanje šta je dugotrajno rešenje za ovaj „problem“, kaže da je „teško reći“, ali da je jedno do njih da se ulaže u to da pijaca doživi neku vrstu evolucije i da ima više propratnog sadržaja.

„Manje tezgi, više stvari koje su urbane, tipa restorani, mesare, kafići. Dobar primer je Palilulska pijaca i evo sada Stari Merkator“, kaže Praštalo.

Dodaje i da ljudi još uvek nisu navikli na ovakvu vrstu pijaca koje postoje svuda u Evropi.

„Kod nas postoji mišljenje da se ide na pijacu da bi se kupilo jeftinije a bolje, a to jednostavno u svetu više nigde nije pijaca. Jer je to u svetu svuda ekskluziva- skuplje, a bolje. E sad, pitanje je kako napraviti da bude jeftinije i bolje kvalitetom to je malo teže“, kaže Praštalo.

Dodaje i da pijačni prodavci ove godine nisu imali uživo sastanke sa Ministarstvom finansija, ali da su komunicirali pisanim putem i da je nakon toga i doneta odluka o produženju roka.

Da li će ovo pitanje biti rešeno, da li postoji ili će postojati program prilagođavanja za prodavce kako bi mogli da se adapritaju na sistem fiskalizacije i da li će postojati neke olakšice za njih, makar za nabavku POS terminala, iz Ministarstva finansija nisu odgovorili.

Osim fleksibilnosti u ceni, problem za uvođenje fiskalnih kasa predstavlja i tehnološka neprilagođenost fiskalnih uređaja za rad na otvorenom, kao i slaba tehnološka pismenost većine prodavaca.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) svake godine izdaje takozvanu „Sivu knjigu“ koja sadrži 100 najznačajnijih preporuka privrede, jedinica lokalne samouprave i organizacija civilnog društva za unapređenje regulatornog okvira i smanjenje i/ili otklanjanje administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji.

Tako se u knjizi za 2024. godinu napominje da se najveći deo transakcija u trgovini, naročito u segmentu malih pravnih lica obavlja u gotovini.

Prema istraživanju Ipsos-a, gotovo 80 odsto prometa se ostvaruje prodajom za gotovinu, a preostala petina otpada na bezgotovinska plaćanja. U poređenju sa evropskim prosekom, Srbija i dalje zaostaje u razvijenosti POS prihvatne infrastrukture.

FREN-ova studija pokazala je da bi dostizanje proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope u pogledu razvijenosti bezgotovinskih plaćanja u Srbiji moglo da utiče na smanjenje sive ekonomije za oko 3,4 odsto BDP-a, odnosno porast poreskih prihoda za oko 700 miliona evra godišnje.

„Pored toga što doprinose suzbijanju sive ekonomije, bezgotovinska plaćanja su važan element razvoja eUprave i elektronskog poslovanja“, napominju iz NALED-a.

Za male biznise donose pristup novim tržištima i potrošačima, mogućnost izbora načina plaćanja i kvalitetnije iskustvo prilikom kupovine.

„Veliku, a neiskorišćenu šansu za unapređenje POS infrastrukture donela je eFiskalizacija koja je uvedena 2022. godine. Na tržištu su se pojavila savremena tehnološka rešenja kao što su android ili druge pametne kase koje bi lako mogle da se nadograde softverom za kartična i instant plaćanja, i dugoročno predstavljaju povoljniju opciju za male trgovce, ali u kratkom roku podrazumevaju više inicijalne troškove zbog čega se relativno mali broj trgovaca opredelio za ovu opciju“, navode iz NALED-a.