Kako društvene mreže i ličnosti iz pop kulture utiču na vrednosni sistem mladih?

Organizacija Centar za kreiranje politika i strategija 2021. godine sprovela je istraživanje pod nazivom „Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža“. Ukupan broj popunjenih anketa iznosi 700, a slali su ih mladi iz svih krajeva Srbije.

Istraživanje je pokazalo da se preko polovine mladih ispitanika (53.4%) informiše putem društvenih mreža. 

To je pokazao i Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji, što je najveće godišnje istraživanje o mladima u našoj zemlji, koje sprovodi Krovna organizacija mladih. Naime, istraživanje za 2024. godinu pokazalo je Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji je da se mladi dominantno informišu putem društvenih mreža (63,6%), dok gotovo i ne koriste novine i televiziju za informisanje.

Prema istraživanju Centra za kreiranje politika i strategija, skoro polovina ispitanika provodi na drušvenim mrežama između 1 i 3 sata dnevno. 

“Zanimljivo je što znatan procenat mladih – preko 40% njih provodi preko tri sata ili su stava da provode previše vremena, te čak i ne broje vreme koje provode na društvenim mrežama. Veoma mali broj ispitanika koristi društvene mreže do sat vremena – 9.8% i do pola sata – 3.1%”, navodi se u istraživanju.

U anketi "Šta mladi stvarno rade na društvenim mrežama", koju je sproveo Boom 93, 10 učenika navelo je na ovim platformama provode od dva do četiri sata dnevno, a 11 da provodi više od četiri sata.

Imajući u vidu koliki deo svog dana provedu na društvenim mrežama i to da su one glavni izvor informisanja, jasno je da do mladih svakodnevno dopire ogromna količina informacija. Šta će se mladima pokazati zavisi od algoritma, a sadržaj koji do njih dopire vrlo često je nefiltriran, te mladi mogu biti izloženi sadržaju koji štetno utiče na njihovo mentalno zdravlje, ali i njihov vrednosni sistem.

Kako sadržaj sa društvenih mreža utiče na samopouzdanje mladih?

Profili na društvenim mrežama važni su za izgradnju identiteta mladih. Takođe, predstavljaju mesto za sopstveno izražavanje. 

Kao što i u stvarnosti na različitim mestima, u školi, na poslu, na žurkama, želimo da predstavimo sebe u najboljem svetlu, isto je i na društvenim mrežama. Ne samo mladi već većina ljudi koja koristi društvene mreže na njima postavlja sebe u najboljem izdanju ili postavlja zanimljive i lepe trenutke iz svog života.

Pritom, sve društvene mreže nude filtere za ulepšavanje slika, pa samim njihovim korišćenjem dajemo lažnu sliku sebe.

Fotografije sa različitih destinacija, fotografije skupih automobila, fotografije savršeno našminkanih i obučenih devojaka sa idelnim proporcijama, muškarci izvajanih mišića, fotografije sa ludih žurki – sve ovo je sadržaj na koji je svako od nas makar jednom naišao. Ukoliko se zadržimo na tom sadržaju, algoritam će ga prepoznati kao nešto što nas zanima i ponovo nam prikazati slično. Pritom, navedeni sadržaj često se može videti na profilima influensera, posebno onih za koje je materijalizam najveća vrednost. Treba imati u vidu i da je reklamiranje određenih proizvoda način da influenseri zarade.

Ukoliko smo tinejdžer koji prati influensere koji plasiraju ovakav sadržaj ili im je iz bilo kog razloga takav sadržaj interesantan, imajući u vidu vreme koje provode na društveni mrežama, to znači da su njemu izloženi satima.

Biti izložen satima slikama savršenog života, izgleda, slikama brzog uspeha može dovesti do nerealnih očekivanja, nezadovoljstva sopstvenim postignućima, kao i do niskog samopouzdanja.

Kada na društvene mreže postave fotografije, mladi očekuju reakcije. Takođe, važan je i broj pratilaca.

Istraživanje Centra za kreiranje politika i strategija pokazao je da najveći deo ispitanika, njih 29.3%, više vrednuje strukturu ljudi koja je interagovala sa njihovom objavom nego ukupan broj interakcija. Interakcije povremeno prati 27% mladih, dok sa druge strane, ne tako mali procenat od 19.6% to uvek čini, što je još jedan pokazatelj zavisnosti od društvenih mreža kod mladih, ističe se u istraživanju.

Mladi nesvesno mogu povezati broj lajkova i pratilaca sa svojom vrednošću, što može doprineti anksioznosti i nižem samopouzdanju kada ne dobiju očekivane reakcije.

Rezultati pomenutog istraživanja ukazuju i na to da veliki broj mladih veruje da društvene mreže ostvaruju negativan uticaj na samopouzdanje kod ljudi. Naime, najveći broj ispitanika, 52%, smatra da društvene mreže loše utiču zato što ljudi grade iluzije o životima drugih koje vide na društvenim mrežama. Nešto manje ispitanika 45.7% uticaj društvenih mreža je ocenio kao veoma loš, dok je 23.3% mladih koji smatraju da društvene mreže na samopouzdanje ne utiču baš najbolje.

“Kada se ovi stavovi saberu, 60.5% naših ispitanika u svojim odgovorima prepoznaje negativan uticaj društvenih mreža na samopouzdanje kod ljudi”, navodi se u istraživanju.

Uticaj influensera i poznatih ličnosti

U razgovoru za Boom 93, psihološkinja Ana Mirković navela je kako smatra da influenseri imaju najveći uticaj na mlade danas.

“Mladi ljudi misle da je sve što influenceri reklamiraju iz najličnijeg i vrlo iskrenog razloga –  da oni to vole. A ako nemaju svest o tome, mladi postaju žrtve konzumerizma. I onda možemo da vidimo kako mladi ljudi hoće da izgledaju, da imaju istu takvu kosu, istu takvu maskaru, istu takvu trenerku, iste takve patike. To govori zapravo koliko se identifikuju sa tim ljudima. A da ne govorimo o onome o čemu svakodnevno saznajemo nešto novo, a to je da se rečnik mladih menja u odnosu na to koga prate, da se ton komunikacije menja, da se stavovi menjaju, ponašanje se menja, emocije se menjaju, što znači da oni zaista imaju veliki uticaj”, navodi Ana Mirković. 

Ipak, istraživanje “Social Serbia 2024”, koje je sprovela agenciaja Pioniri u saradnji sa istraživačkom agencijom Smart Plus Research, pokazalo je da je primetan pad poverenja u preporuke influensera u odnosu na ranija istraživanja. Kako se navodi, dok je prošle godine 16% izveštavalo da “uopšte ne veruje” u njihove preporuke, ove godine to je 23%. U ovom istraživanju nisu učestvovali samo mladi, već su bili obuhvaćeni stanovnici Srbije koji koriste Internet (online populacija), starosti 12-64 godine i podeljenih u šest uzrasnih grupa

U anketi "Šta mladi stvarno rade na društvenim mrežama" pitali smo učenike da navedu koji su to influenseri čiji sadržaj prate. Među učenicima koji su popunili anketu pretežno su popularni strani influenseri. Najčešće su navođeni influenseri čiji je sadržaj vezan za video-igrice, ali tu si i oni iz sveta sporta, influenseri čiji je sadržaj vezan za različite društvene, političke i religijske teme i mnogi drugi.

I u istraživanju “Social Serbia 2024” ispitanici su navodili influensere čiji sadržaj prate na bilo kojoj od društvenih mreža. Rezultati su pokazali da je na vrhu liste imena uticajnih osoba na internetu Bogdan Ilić, poznatiji kao Baka Prase.

U anketi Boom 93, koja je bila mnogo manjeg obima, on se spominje u tri odgovora. 

Zbog čega je njegov sadržaj problematičan?

U video-snimcima koje kreira ovaj jutjuber često koristi psovke, vređa druge influensere i javne ličnosti, čime se normalizuje agresivna komunikacija. Ističe skupa kola, satove i luksuzan način života. Na taj način se ideja da je uspeh definisan materijalnim bogatstvom.

Kako je pisao N1 2020. godine, zaštitniku građana Zoranu Pašaliću potvrđeno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova da je protiv poznatog "jutjubera" podneta krivična prijava zbog navodnih nedozvoljenih polnih radnji sa maloletnicom, koje su iznete u medijima.

Negativnu pažnju javnosti privukao je i 2021. godine nakon samoubistva jutjuberke Kristine Đukić. U medijima se raspravljalo o tome da li je njegovo prethodno javno sukobljavanje s njom moglo doprineti tragediji. Baka Prase je u više navrata negirao odgovornost. Ipak, od tog tragičnog događaja više je počelo da se govori o sajberbulingu i digitalnom nasilju, ali i potrebi za većom odgovornošću influensera.

Sve ovo govori koliko je važno biti svestan uticaja koje javne ličnosti i sada popularni influenseri mogu imati na mlade. Vrlo je važno razvijati kritičko mišljenje o sadržaju koji influenseri plasiraju.

I ne svodi se problem samo na influensere, među kojima svakako, kao i u svakoj sferi, ima i te kako onih čiji je sadržaj kvalitetan.

Iz generacije u generaciju tinejdžeri imaju pop ikone na koje se ugledaju. Nekada je to bila Madonna, Majkl Džekson i mnogi drugi. Ko je to danas?

Ovo su ličnosti koje su učenici u anketi koju je sproveo Boom 93 navodili kao najpopularnije među mladima: Bruno Mars, Kristijano Ronaldo, Mesi, Jelena Karleuša, Ilon Mask, MrBeast, P. Diddy, Tejlor Svift, Arijana Grande, Sabrina Karpenter, Bijonse, Sam Sulek, Tren Twins, Ema Radujko, Dunja Jovanic, Zorannah.

U pet odgovora naveden je već pomenuti Baka Prase.

Dakle, u pitanju su ličnosti iz različitih oblasti, ali i ličnosti različitih vrednosti.

Iako se ne navodi u anketi koju smo sproveli, u javnosti se vrlo često govori o Desingerici. Osim što se u njegovim pesmama kao motivi mogu naći alkohol i opijati, a žene prikazuju kao seksualni objekti, poznat je po kontroverznim nastupima. Na jednom od nastupa udarao je devojku iz publike patikom po glavi, na drugom nastupu na glavu osobe iz publike stavljao je kore za pitu, razbio jaje, a zatim rendao kačkavalj, na drugim nastupima publiku je polivao alkoholom i sl. 

Svi ti postupci su vrlo degradirajući i ponižavajući za jednu osobu, te se postavlja pitanje zašto bi iko to sebi dozvolio. Bez razvijenog kritičkog mišljenja, ponižavanje kao vid zabave može postati normalno kod osobe koja svoje vrednosti i stavove tek razvija.

I dok influenseri i razne poznate ličnosti prolaze bez posledica za svoje ponašanje, kako sprečiti negativan uticaj?

Ključ je u komunikaciji. Društvene mreže se deci ne mogu zabraniti, budući da su one sastavni deo njihovog dana, ali ono što se može uraditi jeste razgovarati o onome što mladi konzumiraju. Pre svega razgovor treba da obavljaju roditelji, pokazujući interesovanje za ono što se u životu njihove dece dešava, pa makar to bilo i na društvenim mrežama. Kada za to ima prostora, to treba da čine i prosvetni radnici sa učenicima, posebno kada obrađuju teme medijske pismenosti. Na taj način kod dece se razvija kritičko mišljenje.

“Kritičko mišljenje podrazumeva da svaki sadržaj koji do nas dođe mi malo kritički proanaliziramo. Zašto sam ja baš sada dobio ovo? Ko je ovaj sadržaj napravio? Da li on kod mene treba da proizvede neku promenu? Kako roditelji to mogu da rade sa decom: Šta si to čuo? Da li te je to uznemirilo? Da li si ti nekada nekom rekao tako nešto? Da li je smešno? Zašto meni nije bilo smešno? Ispričaj mi da razumem tu foru. Da li bi ti nekad nekom tako rekao? Koga pratiš na TikToku? Šta ti je tu zanimljivo? Šta ti se najviše sviđa? Šta bi zamerio? Da li se ta osoba obraća adekvatno? Dakle, postavljanjem mnogo pitanja, mi dajemo mogućnost deci da promišljaju o tim fenomenima. Onda oni nisu samo pasivni konzumenti, nego su oni mislioci, a kada nešto sami smisle, onda su oni spremni da se za to nešto zakače i da u to malo dublje veruju”, rekla je ranije za Boom 93 psihološkinja Ana Mirković.

Samo kroz kritičko mišljenje i razvijenu medijsku pismenost suzbiće se negativan uticaj na društvenih mreža, a iskoristi sve njihove prednosti.