Jedan vatrogasac na 1.865 stanovnika Srbije: DRI o zaštiti od požara

Prosečna starost vozila vatrogasno-spasilačkih jedinica je 27 godina, dok polovina objekata u kojima borave nije u potpunosti u skladu sa potrebama. Sve ove činjenice utiču na efikasnost reagovanja u slučaju požara, navode državni revizori u Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja - prevencija zaštite od požara u Republici Srbiji.

 
A požara je u Srbiji, u periodu koji je obuhvatila revizija – od 2019. do kraja 2023. godine – bilo ukupno 119.609, što je 77 odsto svih vanrednih događaja.

U istom periodu, kako se navodi u izveštaju Državne revizorske institucije, u požarima su poginule 484 osobe, povređeno je 1.770, a spaseno 1.655 osoba.

„Požar je proces nekontrolisanog sagorevanja kojim se ugrožavaju život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životna sredina i predstavlja realnu opasnost. Planiranjem i sprovođenjem preventivnih mera u oblasti protivpožarne zaštite, požari se mogu svesti na minimum. Svaka zemlja ima odgovornost da štiti svoje građane od prirodnih i drugih opasnosti. Države sa razvijenim zakonskim i institucionalnim okvirom za smanjenje rizika od prirodnih i drugih opasnosti i one koje su u mogućnosti da razvijaju i prate napredak putem specifičnih i merljivih indikatora, imaju veći kapacitet da upravljaju rizicima. Prema pokazateljima organizacija UN koje se bave smanjenjem rizika od katastrofa, svaki dinar koji se uloži u preventivu vraća se u odnosu 1:8″, navodi se u izveštaju DRI.

Revizori konstatuju da u našoj zemlji nije uspostavljen strateško-planski okvir koji bi pružio adekvatnu osnovu za protivpožarnu zaštitu, jer nadležni organi kasne sa donošenjem ključnih dokumenata.

„Strategija zaštite od požara nije izrađena, dok je Strategija smanjenja rizika od katastrofa u fazi izrade. Propisani planovi iz oblasti zaštite od požara i smanjenja rizika od katastrofa, na sva tri nivoa vlasti, uglavnom nisu doneti. Trenutni način finansiranja preventivne zaštite od požara, posebno od strane lokalnih samouprava, ne obezbeđuje sredstva u potrebnom obimu, niti se ta sredstva efikasno koriste“, upozorili su revizori.

Uvođenje programske aktivnosti koja se odnosi na prevenciju zaštite od požara uz donošenje preventivnih planova i njihovo usklađivanje sa odlukama o budžetu doprinelo bi transparentnosti (u koje konkretne svrhe se sredstva troše i kakvi se rezultati ostvaruju).

Revizori su ukazali i da kontrolne aktivnosti u cilju unapređenja zaštite od požara nisu u potpunosti sprovedene, „jer kategorizacija objekata prema nivou ugroženosti od požara nije izvršena u celosti, inspekcijski nadzor nije ujednačen u postupanju dok je praćenje rezultata izostalo, što je umanjilo njihovu efikasnost“.

Više na LINKU.