Crni početak godine – četiri ubistva u tri grada

„Nova godina je već tradicionalno vreme za svođenje računa“, kaže za N1 Miloš Lazić, novinar Nova.rs.

Pet plus jedan, pokazuje računica incidenata sa oružjem od početka godine.

„Uglavnom su to porodična ubistva ili ubistva ljudi koji se znaju. Još uvek nije bilo mafijaških, kriminalnih obračuna. Ovo je isključivo ili porodično nasilje ili neko nasilje koje izbija pri slavljima“, kaže Lazić.

Na dočeku Nove godine u Arilju ubijen je bračni par. Na proslavi Badnje večeri u Jagodini jedan čovek, u Inđiji još jedan. Praznici, više se i ne čini, nisu samo vreme praštanja i empatije.

„То је istovremeno i vreme bilansiranja onoga kako smo došli u tačku nekog nezadovoljstva. Zavisno od toga da li ljudi imaju snage i mogućnosti da razumeju i da promene nešto u svom ponašanju, u svojim odnosima, oni će uspeti to da urade ili će regredirati na agresivne postupke“, kaže psihoterapeutkinja Nevena Čalovska Hercog.

Takvih je postupaka sa vatrenim oružjem i bez žrtava, bilo u okolini Beograda, takođe tokom Badnje večeri.

„Ima kod Srba onaj jedan ružan običaj: ‘Leba ne traži'“, kaže Lazić.

Što bi u slobodnom prevodu moglo da znači: „Ne košta te ništa, a ne znaš kada će ti zatrebati.“ Oružje leba sigurno ne traži, ali košta. Kada bi leba tražilo možda bi se akciji predaje nelegalnog oružja priključilo više ljudi.

„Većina toga potiče sa ratišta. To nisu samo kriminalci doneli, nego obični ljudi, ali to čak i kod običnih ljudi sticajem nekih gadnih okolnosti može da dovede do katastrofe i treba omogućiti tim ljudima da se reše tog oružja, da ga predaju“, kaže Lazić.

To je dobar korak, ali rešenje, kaže profesorka Čalovska, leži u tome da ne smemo biti nasiljem organizovano društvo.

„Pre svega, ja mislim u školama, u medijima, u radnim organizacijama, u socijalnoj zaštiti, pravosuđe naravno. To je problem za koji ne možemo reći da pripada samo nekome, on pripada svima nama. I kao što pripada svima nama, onda i rešenje treba tražiti u svima nama“, kaže Čalovska Hercog.