Društvo
Godinu dana od izbora i protesta ispred RIK-a, revizija biračkog spiska i dalje se ne nazire
Foto: Boom 93
U kakvim se uslovima održavaju izbori - to je tema praktično samo onda kada se neki izbori raspišu. Tek tada pažnju javnosti privlače neka od ključnih pitanja za održavanje fer izbora, a koja su decenijama nerazrešena u Srbiji, poput ispravnosti biračkog spiska, fantomskih birača, ali i jednakog prustupa medijima u predizbornoj kampanji. Članovi Radne grupe za unapređenje izbornog procesa koji se sastaju tokom cele godine, saglasni su da konkretnog napretka i dalje nema.
Pre godinu dana opozicija je na protestima ispred RIK-a tražila poništavanje izbora održanih 17. Decembra 2023. godine, zbog sumnje u izborni inženjering. Potom su posle višemesečnog prepucavanja vlasti i opozicije, i hitnog usvajanja zakonskih izmena, u istom danu održani beogradski i ostali lokalni izbori u junu 2024. godine, piše Insajder.
Na zahtev opozicije formirana je Radna grupa za unapređenje izbornog procesa, ali ne i Komisija koja bi se bavila revizijom biračkog spiska. Upravo je formiranje te Komisije jedan od zadataka Radne grupe za unapređenje izbornog procesa.
Grupa se sastaje u poslednjih pola godine, a na poslednjem sastanku pred sam kraj 2024. godine, 27. decembra članovi su se izjašnjavali o izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koje se, između ostalog, odnose na formiranje Komisije za reviziju biračkog spiska.
Članovi Radne grupe odlučivali su o dva zakonska predloga, jedan koji je podnela organizacija CRTA i drugi koji je podnela Srpska napredna stranka.
Međutim, saglasnost nije postignuta, jer nijedan od predloga nije dobio neophodnu dvotrećinsku većinu glasova.
Predsedavajući Radnom grupom i programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić, za Insajder kaže da postoje brojna neslaganja opozicije i civilnog sektora sa jedne i vlasti sa druge strane.
“Ključne razlike koje se tiču tog zakona su se odnosile na trajanje mandata Komisije za reviziju biračkog spiska, način odlučivanja unutar te komisije i takođe njenog sastava. S jedne strane CRTA je predlagala da tu Komisiju čine tri predstavnika iz civilnog društva, tri iz opozicije i tri na predlog poslaničke grupe vlasti, ali je predlog SNS- taj da u Komisiji bude pet članova iz vlasti, tri iz opozicije, dva iz civilnog društva”, objašnjava Nenadić.
Narodna poslanica Zeleno-levog fronta i članica Radne grupe Jelena Jerinić za Insajder kaže da su za njih neprihvatljivi predlozi vlasti da se rad Komisije završi za svega nekoliko meseci.
“U nacrtu SNS-a, to je samo nekakva jednokratna aktivnost, mogu tako da kažem, koja bi se završila, recimo, za devet meseci, i onda bi komisija zapravo podnela neke izveštaje Narodnoj skupštini, koje bi bili razmatrani samo u odborima. Znači, za nas je to neprihvatljivo jer suštinski ostavlja reviziju biračkog spiska u rukama Ministarstva državne uprave i MUP-a. Mi nemamo apsolutno nikakvo poverenje da bi oni to sproveli sa dobrom verom”, objašnjava Jerinić i dodaje da smatra da izveštaj Komisije mora da bude raspravljan u plenumu Narodne skupštine.
Ističe i da je važno da terensku kontrolu, odnosno proveru koliko ljudi živi na određenoj adresi, ne sprovodi samo MUP, kako se navodi u zakonskom predogu SNS-a.
Više pročitajte na LINKU.