Promene vremena i zdravlje: Hladno-toplo-hladno vreme je veoma opasno, kaže dr Živković

Promene vremena utiču na zdravlje srca, rekao je u Jutarnjem programu RTS-a dr Igor Živković, kardio hirurg.

U Jutarnjem programu, on je govorio o uticaju temperaturnih promena, kao što su nagle promene sa hladnog na toplo vreme, na naše zdravlje. Naglašava da niske zimske temperature mogu biti ozbiljan okidač za srčane probleme, posebno kod onih koji već pate od koronarne bolesti, jer hladnoća izaziva sužavanje krvnih sudova i pogoršava postojeće stanje.

Dok visoke temperature ne izazivaju toliko ozbiljan rizik, drastične promene temperature (hladno-toplo-hladno) stvaraju dodatni stres za organizam. Osnova problema leži u aterosklerozi, koja je hronična bolest koja počinje gotovo od rođenja, ali se može usporiti ili delimično sprečiti tokom života.

 „U zimskom periodu niska temperatura dovodi do spazma, odnosno sužavanja krvnih sudova srca i na taj način pogoršava već postojeće bolesti“, objašnjava kardiohirurg.

 Ali kada imamo ovako drastične amplitude spoljašnje temperature – hladno-toplo-hladno – jako je teško zaštititi se jer pre svega uzrok kardiovaskularnih problema je ateroskleroza, odnosno hronična bolest koja kreće još praktično od rođenja, napominje gost Jutarnjeg programa. Međutim tokom života to možemo da usporimo ili bar u nekoj meri sprečimo.

Osobe sa visokim rizikom, kao što su ljudi sa hipertenzijom, dijabetesom, stariji ljudi ili osobe različitih polova, moraju obratiti pažnju na ove faktore rizika i sprečiti dalji razvoj bolesti kako bi izbegli komplikacije“, rekao je.

Dr Živković ističe da vremenski uslovi nisu nešto što možemo promeniti, ali možemo se fokusirati na faktore rizika koji su pod našom kontrolom, kao što su način života i ishrana.

S obzirom na promene u ishrani i načinu života tokom poslednjih nekoliko decenija, naročito smanjenje fizičke aktivnosti, nepravilne navike u spavanju, stres i nedostatak odmora, kardiovaskularni problemi postaju sve češći.

Posledice pandemije COVID-19 takođe mogu doprineti povećanju kardiovaskularnih bolesti, jer infekcija izaziva zapaljenske reakcije koje mogu pogoršati već postojeće srčane bolesti. Dr Živković napominje da često zanemarujemo signale koje nam telo šalje, kao što su bolovi u grudima ili umor pri manjim naporima, što može ukazivati na ozbiljan problem sa srcem.

Bol u grudima, iako često nije povezan sa srčanim oboljenjima, može biti znak ozbiljnih problema, naročito ako je difuzan i praćen osećajem pritiska, probadanja ili gušenja. Ako postoji istorija srčanih bolesti u porodici, naročito ako je neko imao infarkt pre 50. godine, treba se posebno posvetiti prevenciji i zdravlju srca.