Rezultati Boom 93 ankete: Polovina ispitanika doživela neki oblik porodičnog nasilja (PRVI DEO)

Anketu je popunilo 89 ispitanika, od kojih se 22 identifikuje kao muškarac, a 67 kao žena.

Nekoga ko je bio žrtva porodičnog nasilja poznaje 87,6% ispitanika. U najvećem broju slučajeva žrtva nasilja bila je žena, pokazuju rezultati ankete. 

Rezultati takođe pokazuju da je nasilje vršio partner, odnosno partnerka. U jednom odgovoru čak se navodi i da je nasilje vršilo dete.

Nešto više od polovine ispitanika navelo je da su i sami doživeli neki oblik porodičnog nasilja.

Najčešći oblik nasilja među onima koji su ga doživeli jeste psihičko nasilje, koje je obeležilo 39 ispitanika, i verbalno, koje je obeležilo 37 ispitanika. Sledi fizičko nasilje, koje je doživelo 26 ispitanika. Ekonomsko nasilje navelo je 14 ispitanika, a seksualno šestoro.

Od 47 ispitanika koji su doživeli nasilje, svega njih 11 (23,4%) nasilje je i prijavilo.

Jedan od najčešćih razloga  koji su ispitanici navodili za to što nasilje nisu prijavili jeste to što su u tom trenutku bili deca. Takođe, razlozi su i nepoverenje u institucije, strah od nasilnika, ali i socijalnih posledica, želja da se sačuva porodica, stigma u društvu, ali i to što u trenutku kada su ga doživljavali nisu bili svesni da je u pitanju nasilje. Ovo su neka od obrazloženja:

• “Bilo je to pre više od 20 godina i tada nisam imala dovoljno informacija kako i kome prijaviti i bojala sam se”
• “Da sam tada, a bilo je davno, prijavila nasilje niko ne bi reagovao. Sva sreća bilo je samo dva puta i onda sam ozbiljno porazgovarala sa partnerom i rekla mu da to tako neće ići. Sva sreća bio je dovoljno pametan da shvati i nije se više ponovilo”
• “Iz razloga što ne želim da doživim sekundarnu viktimizaciju. Takođe i zato što ovi vidovi nasilja ne mogu da se dokažu na sudu. Isključivo i samo modrice ako postoje. Takođe i zato što mi niko ne veruje kad sam žrtva bilo kakvog nasilja jer "ne izgledam tako."”
• “Jer sam mislila da će biti bolje, da neće više da se ponovi, ali kad se desi jednom tako nešto... Ajde progledate kroz prste drugi put, ali više od toga ne jer će se dešavati i dalje... Nisam prijavila jer nemam gde sa decom, nemam posao...zato nisam! Da imamo veću socijalnu pomoć ili bilo koju barem da imamo gde da odemo od takvih verujte da bih 99 posto žene prijavilo nasilje bez predomišljanja.”
• “Kao dete nisam razumela pojam nasilja, a kasnije jer ne verujem institucijama da će me zaštititi, pa sam pronašla način da izađem iz te situacije sama.”
• “Osuda društva jer se smatra da muškarci ne mogu biti žrtve nasilja.”
• “Strah od smrti, jer je osoba psihički poremećena, a nije želeo da se leči.”
• “To je bilo u školi. Nisam bila svesna da je u pitanju nasilje.”
• “Zbog toga što je otac vojno lice, i ima prijatelje u policiji.”
• “Neefikasnost službi u pružanju zaštite”

Ispitanike smo pitali šta smatraju razlogom zbog kojeg se neke žene žrtve porodičnog nasilja ne usuđuju da ga prijave, ali i zbog kojeg se neki muškarci žrtve porodičnog nasilja ne usuđuju da ga prijave.

Kada su u pitanju žene odgovor koji je označio najveći broj ispitanika jeste “strah od nasilnika”, a kada su u pitanju muškarci ispitanici kao najčešći razlog vide društveni pritisak i stigmu. Strah od nasilnika znatno manje je prepoznat kao razlog zbog koga muškarci ne prijavljuju nasilje. Ekonomska zavisnost kao razlog neprijavljivanja prepoznat je u mnogoj većoj meri kod žena koje su doživele nasilje nego kod muškaraca. I nepoverenje u institucije češće je prepoznato kao razlog zbog koga nasilje ne prijavljuju žene.

Femicid

Već sedmog januara zabeleženo je prvo ubistvo žene u 2025. godini. Za ubistvo sedamdesetogodišnje žene osumnjičen je njen sin. Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama 2024. godine dočekali smo sa 17 žena ubijenih u porodičnom nasilju. Broj femicida u 2023. godini bio je 28.

U Krivičnom zakoniku Republike Srbije femicid i dalje nije prepoznat kao kao posebno krivično delo. Takođe, ne postoji ni sistem za praćenje femicida.

Da femicid treba definisati kao posebno krivično delo smatra 73% naših ispitanika.

Zamolili smo ih da obrazlože svoje mišljenje.

Neki od odgovora ispitanika koji smatraju da femicid treba da bude posebno krivično delo:

• "Ako se definiše kao posebno krivično delo, mogu se bolje analizirati, utvrditi i prevenirati uzroci koji dovode do samog čina jer femicidi imaju čitav niz zajedničkih faktora i međusobno su veoma slični."
• "Femicid je više od običnog ubistva, žrtve stradaju zbog toga što su pripadnice ženskog pola. Zbog toga se radi o drugacijem krivičnom delu."
• "Zato što su u korenu rodne predrasude i stereotipi, obrasci diskriminacije devojčica koji se vremenom održavaju i pojačavaju. Društvo ima visoku toleranciju na diskriminaciju i nasilje, naročito prema devojcicama i ženama. Tradicionalno ukorenjeni stavovi prema rodnim ulogama su duboko ukorenjeni u našoj sredini. Fizički je lakše obračunati se sa ženom,masovna kultura žali nasilnika."
• "Kako bismo napredovali kao društvo, neophodno je izaći iz nekih okova koje nosimo iz starog patrijahalnog društva koje je odavno postojalo kod nas na Balkanu."
• "Morao bi se strože kažnjavati. Imam utisak da u praksi često prođe kao zločin iz strasti ili nešto slično, pa počinilac dela dobije manju kaznu."
• "Smatram da se femicid treba posebno kažnjavati iz razloga što se broj ubistava žena povećava iz meseca u mesec, a ubice uglavnom ne dobiju zasluženu kaznu."
• "Učestalo je i reč je o krivičnom delu jačeg nad slabijim (u većini slučajeva je muškarac jači od žene, mada ima i izuzetaka)"
• "Važno je da se zna razlika. Postoji i u drugim zemljama kao posebno krivično delo i to bi omogućilo sistemsko praćenje učestalosti."
• "Zato što je femicid rodno zasnovano nasilje motivisano činjenicom da je neko devojčica i žena, dakle, neko ko ima manje moći od muškarca."

Neki od odgovora ispitanika koji smatraju da femicid ne treba da bude posebno krivično delo:

• "Smatram da je svako ubistvo u okviru porodičnog nasilja delo koje treba oštro kazniti, nevezano da li je u pitanju žena ili muškarac iako smo svedoci da su obicno žene žrtve."
• "Svaki nasilnik treba da bude tretiran isto, bio on muškarac ili žena, bilo da vrši nasilje nad muškarcem ili ženom"
• "Time bi nastale podele među polovima, ubistvo i muškarca i žene je podjednako ubistvo ljudskog bića."
• "Ubistvo je ubistvo bez obzira na pol i uzrast, npr. ubistvo deteta"
• "Ukoliko femicid bude proglašen posebnim krivičnim delom, to onda znači da je ubijanje muškaraca manje kažnjivo. To stvara neravnotežu u pravnoj zaštiti i jeste oblik diskriminacije."
• "Već postoji “ubistvo” kao krivično delo."
• "Zato što je femicid isto što i homicid. Nije život žene vredniji od muškarčevog da bi se posebno sudilo počiniocu zlodela. Izdvajanje femicida kao posebne kategorije stvara podlogu za klasno društvo bazirano na polu, gde jedan više vredi od drugog."
• "Zato što je ubistvo jednog ljudskog bića jednostavno ubistvo. Često čujemo porodično nasilje, partnersko nasilje, ni sa time se ne slažem. Nasilje nad osobom, čovekom je jednostavno nasilje. I ne treba da ga gledamo drugacije, niti sa olakšicama zato što je neko u braku ili zato što je različitog pola, već da ga tretiramo identicno kao i svako ubistvo i nasilje."

Sudeći prema broju odgovora, najvažnijim u borbi protiv nasilja nad ženama ispitanici vide promenu zakona i brzu reakciju institucija (72 odgovora), kao i strože kazne za nasilnike (70 odgovora). Šezdeset devet ispitanika jednom od najvažnijih stavki prepoznalo je bolju zaštitu i podršku žrtvama, a pedesetoro njih obrazovne kampanje i prevenciju.

Osim porodičnog nasilja, anketom smo želeli da ispitamo iskustva i stavove građana o vršnjačkom nasilju i nasilju nad LGBTQ+ populaciji, kao i govoru mržnje. Rezultate možete očekivati u narednim danima na portalu Boom93.rs.

SOS telefoni

Ukoliko vam je potrebna pomoć, ovo su važni SOS telefoni:

Policija: 192
Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600
Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja: 0800-222-003
Autonomni Ženski Centar - SOS telefon: 0800-100-007, radnim danima 10-20h
ASTRA Akcija protiv trgovine ženama - SOS telefon: 011 785-0000, 065 3347-817, dostupan 24h,
Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 2645-328, radnim danom od 10 do 20h
SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18h