Rešenje o otkazu dobila na klupi ispred zgrade

Čuveno „bez karte?“ 1. februara u Nišu odlazi u istoriju. Još 2020. godine, kada je Grad potpisao ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa prevoznicima, bilo je izvesno da će februara 2025. biti uvedeni validatori i da kondukteri više neće naplaćivati karte. Na jesen prošle godine, prema svedočenjima konduktera, u firmi su počeli da ih pojačano kontrolišu preko video-nadzora. Kondukteri su tada dobili obavezu da, osim prodaje, proveravaju karte svim putnicima, pišu Južne vesti.

Veruju da je razlog pojačane kontrole rada bio da se lakše nađe način da dobiju otkaze. Osim obaveze više za istu platu, naišli su na nezadovoljstvo putnika i niz uvreda i neprijatnih situacija.

„Penzioneri i mnogi drugi su negodovali jer ljudi imaju besplatne karte. To je bilo i maltretiranje putnika. Moji pazari pokazuju koliko sam radila i kakve sam smene radila. O uslovima neću ni da pričam. Autobusi leti često bez klime, bez toaleta, išli smo u toalet iza kontejnera, u šipražje, gde stignemo. Strašno“, priča Biljana Đorđević.

Sa obrazloženjem da je bila neaktivna na poslu i da nije prolazila kroz autobus i tražila karte na uvid, ona 20. decembra dobija otkaz, posle 22 godine rada u Niš ekspresu.

„Kao kondukterka sam počela da radim januara 2020. Radila sam pre kao šalterska radnica u Žitorađi, pa onda kao kondukterka. Od prvog do poslednjeg dana, posao sam radila isto, ali baš sad pred ove izmene su odlučili da nisam dobra radnica. Nadala sam se otkazu jer se znalo da se ukidaju kondukteri, ali ne na ovaj način“, žali se Biljana.

Nadala se, kaže, da će makar biti proglašena tehnološkim viškom i da će tako imati pravo na otpremninu. Umesto toga, ostavljena je na cedilu čitavu deceniju pre penzije, iako je, kako tvrdi, često radila i po deset sati dnevno.

„Dvadeset dve godine sam bacila u vodu. Sigurno se tamo ne bih vraćala, ali hoću svoju otpremninu i zato ću da ih tužim, da pobijem rešenje o otkazu jer stvarno ni za šta nisam kriva. Svakodnevno sam putovala na posao, 30 kilometara sam udaljena od Niša, živim u okolini Žitorađe. Uskoro punim 53 godine. Nemam nikakve planove, prvo moram psihički da se stabilizujem jer mi je teško“, priča ona.

Da situacija bude teža, 5. januara ove godine i njen suprug, takođe kondukter u Niš ekspresu, ostaje bez posla jer mu nisu produžili ugovor na određeno vreme. Njena koleginica Vesna Nikolić bila je u prodavnici i kupovala hleb kad su je predstavnici firme pozvali telefonom i rekli joj da je čekaju ispred zgrade u kojoj živi. Doneli su joj rešenje o otkazu posle tri decenije rada u Niš ekspresu.

„Nisam dala da mi uđu u stan, to smo završili ispred zgrade, na klupi. Pomogli su mi tako što su mi povećali platu za decembar. Zašto, ako sam bila neaktivna u poslu i loša radnica“, pita Vesna.

Više na LINKU.