Osim uglja mogli bi da se spaljuju i papir, guma, plastika: Plan za postrojenje EPS-a rešenje za deponije ili rizik za životnu sredinu?

Elektroprivreda Srbije (EPS) planira izgradnju ovog postrojenja, a nedavno je podnela Zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu koji bi ovaj projekta mogao da ima, piše Danas. 

Zahtev je objavljen na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine. Zajedno sa zahtevom objavljena je i dokumentacija iz koje se može videti da bi se postrojenje za kosagorevanje alternativnog goriva, odnosno otpada, koristilo na blokovima A3, A4 i A5.

Kako je ugalj iz Kolubare niskog kvaliteta, a upravo se taj ugalj najviše koristi u TENT-u, to ujedno utiče i na količinu i kvalitet proizvodnje energije. Zbog toga je cilj, pre svega, da se sagorevanjem otpada poveća proizvodnja struje.

 U dokumentaciji piše i da će se kao alternativna goriva, koja će biti dodatak uglju iz Kolubare, koristiti papir, karton, plastika, guma, plastična ambalaža. Planirano je da se godišnje na takav način spali 300.000 tona otpada.

Ovaj projekat predviđa izgradnju postrojenja za prihvat i smeštaj alternativnog goriva, njegovo doziranje u sistem goriva, gde bi se pre ubacivanja u kotao na spaljivanje mešao sa lignitom.

Procenuje se da je cena izgradnje ovog projekta oko dve milijarde dinara.

Da je ovo postrojenje moguće izgraditi u TENT-u potvrdila je analiza konzorcijuma Dornier Power and Heat GmbH.

 Koje bi sve probleme moglo da reši ovo postrojenje?

Postrojenje za spaljivanje otpada, kako piše u dokumentaciji, uštedelo bi ugalj, smanjilo bi zavisnost od njega i smanjilo bi zagađenje vazduha.

„Potencijalne koristi za životnu sredinu od korišćenja alternativnog goriva i/ili alternativnih goriva za zajedničko sagorevanje u industriji su smanjenje emisije ugljenika i smanjenje drugih vrsta zagađivača vazduha zbog njihovog niskog sadržaja azota i sumpora“, piše u dokumentaciji.

Pored toga, ovo postrojenje rešilo bi još jedan veliki problem u Srbiji – nagomilavanja otpada.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), domaćinstva i privreda u Srbiji u 2022. godini proizvela su oko 12 miliona tona smeća, a sa rudarskim sektorom oko 180 miliona tona.

U „Beloj knjzi o dobijanju energije iz otpada u Srbiji“ koja je objavljena prošle godine piše da se procenjuje da u Srbiji ima između 2.500 i 3.500 divljih deponija.

Deponije predstavljaju veliki problem za zdravlje ljudi jer ispuštaju štetne materije koje zagađuju zemljište, vodu, a kada se zapale, zagađuju i vazduh.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom 2022. godine na deponijama u Srbiji izbilo je skoro 1.800 požara.

U Srbiji od zagađenja vazduha godišnje umre više od 17.000 ljudi, objavila je nedavno organizacija Eko straža.

Više teksta pročitajte OVDE.