Kanali komunikacije EU sa gradjanima Srbije zagušeni, neophodno izbaciti birokratski rečnik

Panelisti debate održane u beogradskom Dorćol placu, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji, istakli su da je komunikacija proces u dva pravca, a da problema ima i u komunikaciji ka domaćoj publici i u komunikaciji prema zemljama koje imaju rezerve prema procesu proširenja.

Oni su rekli da i sama EU ima problema sa komunikacijom prema stanovnicima zemalja koje su u procesu priključivanja.

Šef Odeljenja za informisanje, komunikaciju i medije Delegacije EU u Srbiji Pol Henri Preset ocenio je da komunikacija nije nužno loša, ali da je nezgodna i teška.

Istakao je da se komunikacija EU znatno razlikuje od zemlje do zemlje i da u Srbiji moraju da se obrate direktno gradjanima, da im transparentno objasne sve i da ih uključe u sam proces.

Prema njegovim rečima, EU je prisutnija u medijima u Srbiji, nego na primer u Francuskoj.

Preset je kazao da EU vidi da ljudi u Srbiji generalno podržavaju proces priključenja, ali da ne vidi dovoljno iz kog ga zapravo razloga podržavaju.

Problem je nedostatak dubinskih debata, a za medijsko izveštavanje je rekao da je “plitko”.

“Najvažnije bi bilo da gradjani razumeju kako će EU uticati na njihove živote na bolji način. Voleli bismo da vide da EU nudi stabilnost, mir i demokratiju”, rekao je Preset.

Članica radne grupe za Zapadni Balkan u Diviziji za strateške komunikacije Evropske službe za spoljne poslove Sanja Marinković ocenila je da ljudi u Srbiji ne znaju dovoljno da je EU prvi politički i ekonomski partner zemlje.

“Možda je naša komunikacija bila slabija, jer smo se više trudili da uradimo nešto za Srbiju. Više smo ulagali u projekte, a manje u komunikaciju. Za bolju komunikaciju, da bismo došli do ljudi, treba izbegavati birokratski žargon i treba koristiti reči koje ljudi razumeju. Često čujemo, na primer, klaster, što ljudi ne razumeju”, kazala je Marinković.

Naglasila je da EU trenutno radi na direktnoj komunikaciji sa gradjanima, da bi ih na lakši način upoznali gde se trenutno nalazi proces pridruživanja.

“EU će pojačati i pokušati da što bolje komunicira. Ali to nije dovoljno, treba i vlast i institucije da razgovaraju sa svojim gradjanima o EU”, istakla je Marinković.

Glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer ocenio je da je proces priključenja EU sam po sebi kompleksan i nerazumljiv i da ljudi koji nisu upućeni prosto ne razumeju dovoljno taj proces.

“Taj proces traje čitavu večnost. Već 20 godina pričamo o evropskim integracijama i prosto ne postoji više interesovanje gradjana”, ocenio je Burazer i dodao da su gradjani umorni od toga”, rekao je Burazer.

Prema njegovim rečima, medijska manipulacija i propaganda, komunikacija vlasti i medija i oštra kampanja protiv EU u pojedinim medijima, predstavljaju velike probleme.

Istakao je i da je Srbija najevroskeptičnija država u regionu i dodao da oko polovina gradjana smatra da ona nikada neće postati članica EU.

Psihološkinja i specijalista za komunikacije Ana Mirković ocenila je da ljudima u Srbiji nije jasno da li se krećemo ka EU, ili taj proces stoji.

“Da li Rusija, da li Kina, da li Evropska unija… Tu bi trebalo konciznije i jasnije definisati šta je naš pravac”, istakla je Mirković.

Ocenila je i da su kanali komunikacija zagušeni, kao i da je bitno da se prava poruka pošalje pravim ljudima i u pravo vreme, putem pravog medija.

“Mladi nisu na nacionalnim medijima, to je više namenjeno srednjoj generaciji”, kazala je Mirković.

Naglasila je i da je previše “šumova” na dnevnom nivou, objašnjavajući količinu vesti i informacija koje gradjani dobijaju, i da je neophodno odstraniti ih da bi ta poruka zaista bila jasna.