Danas javno slušanje kandidata za novi sastav Saveta REM

Međutim, prema dosadašnjem toku čitave procedure kandidovanja i sužavanja izbora mogućih članova, već se pokazalo da je vlast uradila sve da od samog početka u novom Savetu obezbedi potrebnu većinu za izglasavanje svake buduće odluke koju bude REM donosio, stav je sagovornika Danasa.

Snježana Milivojević, profesorka FPN, ističe da, u trenutnoj opštoj klimi, kada studenti i građani glasno zahtevaju da institucije funkcionišu, birati Savet za koji unapred znamo da će u narednih šest godina paralisati važnu oblast, zapravo je „ekstremno neodgovorno i stvaranje novog društvenog problema“.

Dosadašnji to izbora upućuje da će Savet ponovo činiti ideološki lojalisti vlasti i da ponovo nećemo imati Savet koji profesionalno obavlja svoje obaveze. Čini mi se da je, nažalost, propuštena istorijska šansa i da je ovaj izbor bio važan iz nekoliko razloga, najpre jer posle 2003. nikada nije biran čitav sastav Saveta, i svaki sledeći put on će biti popunjavan samo onima kojima ističe rotirajući mandat. Zato je ovo bila prilika da se pokaže jedna vrsta društvene zrelosti i spremnosti da se dobije autonomno regulatorno telo. Drugi razlog je činjenica da je posle godinu dana pasivnosti ovde uspelo da se izbriše iz javne memorije sećanje na to zašto je prethodnom Savetu prestao mandat. Taj Savet nije radio, nije ispunjavao društvena očekivanja, učinio je sve da se uruši medijska, televizijska scena u Srbiji, i ovaj sada izbor je pokušaj da se sve vrati na staro, kaže za Danas Milivojević.

Nekadašnji član Saveta Slobodan Cvejić kaže da se vlast potrudila od početka procedure da obezbedi većinu u sastavu Saveta REM.

CRTA je uradila veoma detaljnu analizu kršenja zakona i ne manje važno, etičkih normi, koji su već učinjeni u ovoj proceduri. Ja sam najavio da će vlast već u preliminarnim koracima suziti listu tako da nemaju rizik, da će imati svojih šest kandidata, svoju većinu u Savetu REM-a. Sada je sasvim jasno da je to obavljeno na taj način do kraja. Ne očekujem ništa drugo nego da se nastavlja ovakva politika prema elektronskim medijima, pogotovu ovim sa nacionalnom frekvencijom. Skupština bi sada možda mogla da ne izglasa neke kandidate, ali znamo da se to neće desiti, jer imaju većinu koja deluje poslušnički, a ne kao autonomni predstavnici građana, uveren je Cvejić.

Rodoljub Šabić, jedan od kandidata koji nije ušao u konačan izbor, iznosi utisak da se Odbor za informisanje u svim fazama izbora „trudio da prekrši zakon i kompromituje postupak“.

Za početak, iz potpuno nepoznatih i neprihvatljivih razloga, a za šta bi neko trebalo da snosi odgovornost, kasnilo se sa javnim pozivom za izbor novog Saveta, zbog čega sada praktično nemamo REM, jednu instituciju koja je bar formalno bitna. Urađeno sve da se dodatno kompromituje postupak. Pre svega, zakon jasno definiše uslove za to ko i ko jedino može biti član Saveta, i govori o ličnostima koje uživaju javni ugled zbog svog zalaganja za slobodu izražavanja, slobodan protok informacija, za ljudska prava, demokratiju itd. Teško da ima puno ljudi na spisku kandidata koji taj uslov ispunjavaju, navodi Šabić.

Dodaje i da je bitnije kako zakon definiše ko može biti predlagač, uz jasno definisane uslove.

– Ako ste emiter morate imati određeni broj dozvola, ako ste novinarska asocijacija, onda je tu određen broj članova sa plaćenom članarinom, ako ste NVO morate imati Statutom potvrđenu delatnost i određen broj godina u delovanju u toj oblasti. Svi ti uslovi su u velikom broju slučajeva ignorisani, tako da veliki broj kandidata dolazi iz organizacija koje su očigledno provladine, čak i kreirane vladinim postupcima, pritom veliki broj nije ni pružio formalne dokaze da ispunjava za predlagača, pa je onda i predlagao ljude za koje je, blago rečeno krajnje diskutabilno da li ispunjavaju uslove, pojašnjava sagovornik i dodaje su, u postupku usaglašavanja, potpuno nepoznate organizacije, za koje se ne zna imaju li i članstvo, preglasale „dva izvanredna kandidata“, koje je ponudio NUNS, drugo najveće novinarsko udruženje u Srbiji.

Kako Šabić dodaje, kandidati su obarani i osporavanjem stručnosti, kako bi se provladini ljudi lišili bilo kakve konkurencije.

– I samo današnje slušanje je čudno, jer ako je neko već ličnost sa javnim ugledom, onda verovatno nema razloga da se posebno predstavlja. A sa druge strane, mene i druge nezavisne kandidate, članovi Odbora su već predstavili na najružniji mogući način, potpuno nedopustivim kvalifikacijama i uvredama, besmislenim i neargumentovanim optužbama, tako da su, ponavljam, uradili sve da kompromituju ono što je osnovni cilj zakona. Da se podsetimo, potrošeno je silno vreme, da bismo dobili novi Zakon o elektronskim medijima, uložen je ogroman napor, učestvovala su sva novinarska udruženja, čak smo imali medijaciju EU. Postignut je nesporan kompromis oko jedne jedine stvari. Zašto je zakonom predviđeno da se prekine mandat dotadašnjeg Saveta REM-a? Jedan od glavnih ciljeva zakona je bio da se utvrde novi, kvalitetniji kriterijumi za izbor članova Saveta. Takođe, član Saveta se može biti samo jednom, ne može se obnoviti mandat. A sada vlast očigledno u Savet gura čak tri kandidata iz strukture REM-a, koja je zapravo napravila najveći problem svojim načinom delovanja i nedelovanja, dvojicu iz Stručne službe i bivšeg zamenika predsednice. To je samo po sebi nonsens, zaključuje Šabić.

Ivan Medenica: Moj slučaj je mala studija slučaja o nepravilnostima u izboru kandidata

„Uopšte nije važno, meni bar lično, to da li sam ja upao ili ne, mnogo je važnije to kakve su se pravne greške desile u samom procesu izbora“, kaže Ivan Medenica za Danas, odgovarajući na pitanje kako komentariše to što nije više na listi kandidata za članove Saveta REM-a.

Prema Medeničinim rečima njegov slučaj može da bude „jedan mali uzorak, jedna mala studija slučaja u vezi sa brojnim nepravilnostima, koje prati proces izbora za članove REM-a“.

„Naime, ima devet grupa predlagača, koji mogu da predlažu kandidate za članove REM-a. To su univerziteti, medijska udruženja, umetnička udruženja, različiti zaštitnici građana, poverenici i svako od njih ima pravo da nominuje kandidate. U ovoj mojoj kategoriji, zbog toga i kažem, da je ona jedna mala studija slučaja, samo u njoj je napravljeno nekoliko propusta. Pre svega, jedan od predlagača je Megatrend univerzitet koji nije dobio akreditaciju, te kao takav ne bi smeo da bude predlagač. S druge strane jedan od kandidata, koje prošao dalje u proceduru, a koja ima nekoliko krugova je Milorad Vukašinović koji je već bio u REM-u a zakon jasno i eksplicitno govori o tome da u REM-u možeš imati samo jedan mandat.“, podseća Medenica.

Međutim, kako dodaje, „navodno je skupštinski odbor tražio neko pojašnjenje, pa su dobili pojašnjenje koje dozvoljava takvu ponovnu kandidaturu“.

Medenica, skreće pažnju, da je zakon s tim u vezi „vrlo eksplicitan tako da nikakvo pojašnjenje zakona tu ne može da bude jače i merodavnije od onoga što eksplicitno u zakonu piše“.

„Zatim, drugi profesor koji je prošao Zoran Jevtović je urednik naučnog časopisa Srpske napredne stranke (SNS). Tu nemamo pravne prekšaje ali imamo činjenicu da je neko ko je vrlo blizak vlasti, koji se da vrlo objektivno iskazati i izmeriti je ušao u proceduru. Tako da, eto, samo u jednoj kategoriji predlagača, pa se mogu prepoznati različite vrste nepravilnosti. Ono što je sada pitanje jeste šta će se dalje raditi“, konstatuje Medenica.

„Postoji inicijativa od nekih predlagača da se povuku iz procesa i da se ceo ovaj izborni proces za članove REM-a uruši. Postoji inicijativa da se krivične prijave upute iz istih tih razloga. Tako da treba prvo videti da li će REM biti izabran na ovaj način na koji se proces trenutno vodi. Verovatno hoće, ali onda se postavlja pitanje tih eventualno krivičnih tužbi, pokušaja da se ceo proces dovede u pitanje. Takođe, ono što je jako važno jeste kako će reagovati Evropska unija, odnosno, određena evropska tela, između ostalog zato što nama predstoje otvaranje poglavlja X o informacionom društvu i medijima i EU je eksplicitno rekla da je preduslov da bi se to poglavlje otvorilo, da se novi saziv REM-a sastavi, ali se postavlja pitanje da li je njima važno da se bilo kakav i na bilo koji način saziv REM-a sastavi ili da to bude REM sačinjen od kompetetnih merodavnih, nezavisnih članova i pre svega da bude sastavljen kroz pravno legitimne procedure. Ukoliko Evropska unija pristane na ovako sastavljen REM, onda je to opet poruka srpskom građanstvu, koju dobijamo nažalost sve ćešće i češće, a to je da ova vlast njima zapravo odgovara, a da im građanske, medijske i ostale slobode, prava i stanje demokratije u ovom društvu su na drugom mestu“, zaključuje Medenica.

Žurba zbog Evropske unije
– Jasno je kako će se to završiti, vlast će ili izabrati onoliki broj kandidata koji omogućava da konstituiše Savet, pet je dovoljno, eventualno nekoga od nezavisnih, tek „za ukras“. Jedini motiv je tu da se udovolji zahtevima EU i da se ispuni bar formalan uslov za otvaranje novog klastera tj. poglavlja u pregovorima. I zato se sad, posle više izgubljenih meseci, jako žure da završe. Ne znam samo kako će i da li EU moći da proguta ovakvu proceduru, da li će uz sve ove anomalije, predstavnici EU to da svare, mada se ni do sada nisu pokazali naročito skrupulozni i kritički u odnosu na kršenja zakona i procedura, kaže Rodoljub Šabić.