Društvo

Novo zaduživanje Srbije: Prodate obveznice za 111,34 milijarde dinara

Pixabay/Ilustracija

Pixabay/Ilustracija

Srbija se danas zadužila za 111,34 milijarde dinara, kroz emisiju obveznica koje na naplatu dospevaju za deset i po godina - tek sredinom 2035.

„Dana 23. januara 2025. godine održana je prva aukcija nove emisije desetipogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koje dospevaju 27. jula 2035. godine. Obim emisije iznosi 120 milijardi dinara, obveznice nose kupon 5,25 odsto, a na prvoj aukciji najavljen je obim prodaje 30 milijardi dinara“, navela je Uprava za javni dug.

Prodato je, međutim, gotovo četvorostruko više.

„Republika Srbija je prvi put emitovala obveznicu sa rokom dospeća od 10,5 godina i na prvoj aukciji uspešno realizovala prodaju državnih obveznica u iznosu od 111,33 milijardi dinara. Ukupan obim tražnje na aukciji iznosio je 157.973.410.000 dinara. Prihvaćene su ponude u ukupnom iznosu od 111.337.090.000 dinara, što je skoro četvorostruko više u odnosu na planirani obim prodaje“, navela je Uprava za javni dug.

Na današnjoj aukciji realizovano je 92,78 odsto emisije, navodi se u izveštaju o aukciji Uprave za javni dug.

Na aukciji je učestvovalo sedam učesnika, a broj podnetih ponuda je bio 99, od kojih je prihvaćeno 70 i to: 26 ponuda iz bankarskog sektora, 30 od „ostalih pravnih lica“, 13 ponuda od kastodi klijenata i jedna ponuda fizičkog lica.

Uprava za javni dug ocenjuje da je na aukciji bilo primetno učešće stranih investitora, što je „pokazatelj njihove zainteresovanosti za državne hartije od vrednosti i prisutnost na tržištu kapitala Republike Srbije“.

„Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 5,25 odsto na godišnjem nivou, odnosno po ceni 10.000 dinara. Isplata kupona vršiće se polugodišnje i to svakog 27. januara i 27. jula do datuma dospeća“, ističe Uprava za javni dug.

Ministarstvo finansija saopštilo je da je ova obveznica „ujedno i najduža lokalna, dinarska obveznica u portfelju unutrašnjeg duga“.

„Na ovaj način je održana i stabilna struktura duga u kojem skoro 30 odsto čini domaći, unutrašnji dug. Prodaja benčmark obveznice u lokalnoj valuti po ovako povoljnoj stopi je jasan pokazatelj da se Srbija svrstava u kategoriju zemalja investicionog kreditnog rejtinga. Ujedno, veliki iznos emisije i veliki broj investitora koji su kupili ove obveznice, poboljšaće likvidnost tržišta kapitala, privlačenjem dodatnog interesovanja pre svega stranih investitora i doprineti smanjenju svakog narednog troška potencijalnih zaduženja države, a i budućih izdavaoca obveznica“, navelo je Ministarstvo finansija.

Ministarstvo je u saopštenju istaklo i da se desetogodišnjim obveznicama u lokalnoj valuti Poljske, sa rejtingom A-, trguje sa prinosom od 5,90 odsto.

„Poređenja radi, desetogodišnje hartije od vrednosti SAD kreću se blizu 5 odsto (4,7 odsto)“, navelo je ministarstvo.

Podsetimo, kao što je portal N1 već pisao, Vlada Srbije donela je, krajem decembra 2024, odluku o novom zaduživanju kroz emisiju dugoročnih državnih hartija od vrednosti u iznosu od 120 milijardi dinara, što je 1,02 milijarde evra.

Uprava za javni dug tada je navela da će se ova benčmark obveznica sa dospećem od 10,5 godina i sa kuponskom stopom od 5,25 odsto biti ponuđena na aukcijama u 2025. i 2026. godini počev od 23. januara 2025. godine, kada je planirana (i održana) prva aukcija.

Tako je, prema inicijalnom rasporedu aukcija danas, 23. januara 2025, investitorima trebalo da bude ponuđena ova obveznica u planiranom obimu prodaje od 30 milijardi dinara, a 11. marta 2025. još 30 milijardi dinara.

S obzirom da je danas prodato obveznica u vrednosti 111,34 milijarde dinara, za očekivati je da će ostatak investitorima biti ponuđen na martovskoj aukciji.

Kada je reč o nameni ovako zajmljenih sredstava, u ovoj Odluci o emisiji dugoročnih hartija od vrednosti navodi se da ih Srbija emituje „radi finansiranja budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog duga i finansiranja investicionih i programskih projekata koji imaju pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine“.

Obveznice glase na ime, a mogu da budu otkupljene i pre roka njihovog dospeća „ako ministar finansija ili lice koje on ovlasti o tome odluči“, stoji u odluci.