Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta

Jedan naš sugrađanin, koji je imao priliku da poseti Aušvic, opisao je svoje utiske:
„Bio sam dosta mlađi, ali sam i dalje pun utisaka jer sam bio svestan šta se tamo dešavalo. Jeziv je prizor kada pogledate one sobe, ćelije… Sećam se ostataka kose koju su im sekli, odeće koju su nosili. Bukvalno se oseća strah koji su imali,“ rekao je.

Logor Aušvic, osnovan 1940. godine u Poljskoj, bio je najveći koncentracioni logor za masovno uništenje stanovništva. Tokom pet godina postojanja, nacistička Nemačka deportovala je u ovaj logor 1.300.000 ljudi, od kojih je 1.100.000 ubijeno. Većina žrtava bila je jevrejske nacionalnosti, a mnogi su nastradali odmah po dolasku u gasnim komorama.

Generalna skupština UN odabrala je ovaj dan kako bi reafirmisala ljudska prava, podsetila na posledice mržnje zasnovane na predrasudama i podvukla potrebu za prevencijom zločina genocida.

Stradanja nisu zaobišla ni Srbiju, gde su nacisti osnovali logor Staro Sajmište. Ovaj logor, u kojem su prvobitno bili smešteni Jevreji, kasnije je postao mesto zatočenja i smrti komunista, partizana i civila. Tokom njegovog postojanja, stradalo je više od 11.000 ljudi.

Sećanje na žrtve Holokausta podseća nas na obavezu čovečanstva da čuva mir i spreči ponavljanje zločina koji su doneli nezamislivu patnju i gubitke. Obeležavanjem ovog dana ukazuje se na važnost edukacije i svesti o vrednostima ljudskih prava i međusobnog poštovanja.

O Holokaustu, Aušvicu, kao i o drugim koncentracionim logorima, rađeni su mnogi filmovi, kako igrani, tako i dokumentarni. Odrađeno je mnogo priča o stradanjima i progonu, pre svega Jevreja, ali i onih koji su na svojoj koži osetili svu ljudsku brutalnost. Evo nekoliko predloga:

„Noć i magla” (Alan Rene, 1956) – Istorija logora smrti nacističke Nemačke i paklenog sveta dehumanizacije i smrti sadržanog unutra.

„Šindlerova lista” (Stiven Spilberg, 1993) – Film „Šindlerova lista” jedan je od najpoznatijih filmova o Holokaustu. U Poljskoj, pod nemačkom okupacijom tokom Drugog svetskog rata, industrijalac Oskar Šindler spasao je živote više od 1.100 Jevreja. Film je režirao Stiven Spilberg, a jedan od producenata filma bio je Branko Lustig, čovek koji je i sam bio u logoru Aušvic i srećom uspeo da preživi. Zbog svog jevrejskog porekla, bio je zatočenik koncentracionih logora Aušvic i Bergen-Belzen, a brojni članovi njegove porodice stradali su u logorima širom Evrope.

„Život je lep” (Roberto Beninji, 1997) – Kada jevrejski konobar otvorenog uma i njegov sin postanu žrtve Holokausta, on koristi savršenu mešavinu volje, humora i mašte da zaštiti svog sina od opasnosti oko njihovog logora.

„Pijanista” (Roman Polanski, 2002)– Poljski jevrejski muzičar bori se da preživi uništenje Varšave i užase tokom Drugog svetskog rata.