Mere države nemoćne pred „belom kugom“: „Davanje novca, samo po sebi nije rešenje, već gašenje požara“

U 2024. godini u Srbiji je, prema prethodnim rezultatatima Republičkog zavoda za statistiku, rođeno 60.311 beba, čime je ponovo zabeležen pad u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj živorođenih iznosio 60.813.

Pad u broju rođenih beba u Srbiji primetan je decenijama unazad, pa je tako poslednja godina u kojoj je rođeno više od 70.000 beba bila 2009. U ovom veku, najviše beba rođeno je u periodu od 2001. do 2004. godine, a 2003. sa 79.025 živorođenih rekordna je po broju beba koje su upisane u matične knjige u Srbiji.

Predstavnici vlasti godinama unazad problem „bele kuge“ pokušavaju da reše sloganima, kampanjama i povećavanjem novčanih iznosa za prvo, drugo, treće i četvrto dete.

Tako je još 2018. godine pokrenuta kampanja u kome su se birali slogani koji bi trebalo da podstaknu rađanje u Srbiji, pa su i dan danas neki od njih, poput „Dosta reči, nek zakmeči“ i „Rađaj, ne odgađaj“, mnogima u sećanju.

Posle ove neuspele kampanje država je 2024. odlučila da proba ponovo da podstakne podizanje nataliteta. Na samom početku godine predsednik Srbije, najavljujući novu meru države za poboljšanje nataliteta, naveo je da će majke dobiti 500.000 dinara kada dobiju prvo, a 600.000 za drugo dete. Nakon toga ministarka za brigu o porodici Milica Đurđević Stamenkovski u septembru je pozvala građane da započnu demografsku obnovu nacije.

Kampanju „Da nas bude!“ nastavila je i na društvenim mrežama, deleći video u kome se promoviše povećanje novčanih sredstava za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta.

To što je novac bio u fokusu ove kampanje za povećanje nataliteta, mnogi su ocenili kao uvredljiv pristup problemu, ističući da su efekti i ciljevi upitni. Ispostaviće se da je godina u kojoj je su desila povećanja roditeljskog dodatka, najavljena kao istorijska, ujedno biti godina u kojoj je rođeno najmanje dece u ovom veku, a i duže.

„Država se prema ljudima odnosi kao prema džuboksovima“
Demograf Vladimir Nikitović za N1 kaže da je pad nataliteta problem sa kojim se nosimo već 60 godina. Dodaje da se naše društvo tim problemom počelo baviti tek 90-ih i to površno, a da se o aktivnoj ulozi države u smislu podsticanja rađenja i uvođenja mera počelo posle 2000.

Dodaje da su te mere samo jedan delić koji ništa ne garantuje i da su faktori koji utiču na rađanje višestruko kompleksni i uzrokovani civilizacijskim promenama koje su zahvatile čitavo čovečanstvo uz specifičnosti koje su karakteristične za naše društvo.

„Jedan faktor je nasleđena starosna struktura kao rezultat nepovoljnih demografskih procesa iz prethodnih vremena. To je nešto što je nepromenljivo i najčešće se zaboravlja. Drugi faktor je taj što se izuzetno promenio koncept reproduktivnih normi, pre svega šta su standardi koliko dece treba imati, kakvu decu treba odgajati, kakva je vrednost dece u bilo kom smislu, kako ih društvo kasnije tretira. Treći strukturni faktor je vezan za naše, uslovno rečeno, lokalne probleme gde ste imali devedesete, gde ste imali onda sve probleme od 2000-ih sa socioekonomskom tranzicijom, koja se, vidimo, još uvek nije završila. Tako da na kraju, kada država krene sa, nažalost, samo jednim delom mera koje mogu da podstiču stope rađanja, ona praktično se odnosi prema ljudima kao nekim džuboksovima. Znači, sad ćemo da ubacimo para i vi ćete da proizvedete decu. Naravno, nonsens i samo u određenim okolnostima, na kratak rok može dati rezultat kao i svaki pritisak na dugme. Ali, naravno, na duži rok nigde nije dalo, ne postoje dokazi u bilo kom društvu da je to bilo rešenje. Tako da neće doneti rešenje kod nas, oko toga nema spora“, kaže on.

Kao neke od osnovnih razloga zašto se sve manje beba rađa u Srbiji, urednica sajta Bebac Jelena Ćirić Nikolić navodi da imamo vrlo nesigurne poslove za majke koje dolaze na tržište rada.

„To što su nam škole skupe, škole su nesigurne, što generalno, evo vidimo, kakvu nam poruku studenti šalju prethodnih meseci. Dakle, vrlo jedna klima koja nas tera da se zapitamo da li želimo da naše dete uopšte živi u ovakvom svetu. Mi sad imamo trenutnu situaciju gde naše mlade žene i njihovi partneri odlaze iz zemlje i svoju decu rađaju na nekom drugom mestu, a ne u Srbiji. Oni koji ostaju odlažu svoje roditeljstvo zbog nedovoljne podrške sistema – nemamo dovoljan broj vrtića“, navodi ona.

Ćirić Nikolić naglašava da jednokratna, kako kaže, helikopter rešenja gde će neko dati pare da bi se deca rađala, nemaju efekta.

„Jednostavno, to je ono gde nemamo razumevanje, gde vlast, država i sistem nemaju razumevanje za mlade i za one koji žele da osnivaju porodice. Ne može sve novcem da se reši“, navodi ona.

Nikitović ipak ističe da to ne znači da država ne treba da u tom smislu pomaže, ali da postoje mnogo važniji segmenti.

„Postoje važniji segmenti i u tom ekonomskom smislu, pre svega, institucionalne podrške koja izuzetno izostaje. To vam je ono, od vrtića pa do svih mogućih servisa, do fleksibilnog radnog vremena i tako dalje. Sve ono što postoji kao poznat način podsticanja u drugim državama, do toga da, ono što mi apostrofiramo takođe, a možda nije toliko u prvom planu, morate imati sređenije društvo, stabilnije društvo, morate imati neku određenu dozu ekonomske stabilnosti. I onda u tim uslovima, čak i u tim uslovima, to vam ne garantuje, da će vam stope rađenja, kao i broj dece, biti veći. To je nešto što ne može niko da vam garantuje, ali stvaranje te neke, kako mi kažemo, pozitivne populacione klime je preduslov, ali to zaista davanje novca, samo po sebi – ne. To je gašenje požara. Ono što ima uticaj kod nas, u odnosu na neke druge države sa kojima ima smisla se porediti, su izuzetno loše životne navike, s jedne strane, koje se jako sporo menjaju. Tu imate jako degradiranu primarnu zdravstvenu zaštitu koja je bila, jedna od boljih u vreme socijalizma i to se, kada je bila korona, moglo najbolje videti“, objašnjava demograf.

Kada su u pitanju projekcije, Nikitović navodi da apsolutno nema šansi da se zaustavi smanjenje stanovnika Srbije i čitavog ovog regiona u narednim decenijama.

„Tu nema dileme. Naravno, ne treba sada da se bacimo u neki veliki bedak, jer u suštini, ako se samo apostrofira to brojnost, ukupan broj i tako dalje, time se zamagljuju i mnoge druge stvari, jer već odavno je postalo mnogo značajnije kakva je struktura stanovništva. Znači, ako imate obrazovanje i bogatije stanovništvo, vaš uticaj, potencijal i dugoročna mogućnost za demografski oporavak su daleko veći nego kod stanovništvo koje to nema. Mi moramo pre svega da popravimo strukturu stanovništva, da radimo na tome da bismo uopšte imali šansu da u narednim decenijama zaustavimo pad ukupnog stanovništva i onih najvažnijih segmenata i da uopšte razmišljamo u nekoj daljoj perspektivi o nekom porastu“, zaključuje Nikitović.