U Srbiji se rađa sve manje beba – prošle godine istorijski minimum

Prvi plač prošle godine začuo se više od 60.000 puta. Rekordna je bila 1950. godina, kada je rođeno gotovo 200.000 beba. Sredinom 80-ih godina prvi put broj novorođenčadi pao je ispod 100.000. Naredne decenije ovaj broj je nastavio da pada, do početka 2000-ih godina, kada je u Srbiji poslednji put došlo do rasta broja beba, navodi RTS.

„Ovo sada nije značajan pad s obzirom na činjenicu da je razlika u broju žena koje učestvuju u reproduktivnom periodu 2023. u odnosu na 2022. godinu smanjena za 17.000. Nama se osnova mnogo brže smanjuje nego što je to pad broja živorođenih. Starosna struktura stanovništva je poremećena, sve manje ulazi generacija koja će u jednom periodu predstavljati potencijal za rađanje i rad“, navodi Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

Jelena Ćirić Nikolić sa portala Bebac kaže da smanjenje broja beba može imati dugoročne posledice po ekonomski sistem.

„Posledice su uglavnom po ekonomski sistem. Manji broj beba znači i manji broj radnika, manji broj poreskih obveznika, a samim tim veći broj izdržavanih, odnosno starijih lica“, dodaje Ćirić Nikolićeva.

Zašto se mladi odlučuju na roditeljstvo sve kasnije
Ljudi sve kasnije donose odluku da osnuju porodicu. Statistika pokazuje da najviše žena rađa između 30. i 34. godine.

„Mladi, u stvari, odlažu roditeljstvo zbog nesigurnosti — bilo da je u pitanju finansijska, politička ili stambena nesigurnost. Nemaju mesto gde bi mogli da zasnivaju porodicu, to su neki od glavnih razloga. Drugi razlog jeste što želimo da osiguramo svoju karijeru, da završimo školu, da završimo fakultete, a nakon toga dobijemo posao koji bi nam omogućio da izdržavamo porodicu“, navodi Ćirić Nikolićeva.

I Evropa pred demografskom krizom
Loša demografska situacija nije prisutna samo u Srbiji. Sa sličnim problemom suočavaju se gotovo sva savremena društva.

„Cela Evropa se suočava sa tom činjenicom. Ta Evropa ipak pokušava migracionom politikom delimično da ublaži te negativne trendove, ali malo koja zemlja u Evropi ima pozitivan prirodni priraštaj“, ukazuje Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

Rešenja, kažu upućeni, postoje kroz finansijski podsticaj države, koji nije presudan, ali je značajan, kao i migracije.