Rusija kroz lažne medije podržava uspon desnice u Evropi

Već duže vreme znamo da Rusija na razne načine pokušava da utiče na ishod izbora i demokratskih procesa uopšte u zapadnim zemljama. Taj uticaj, koji se ogleda u propagandnim akcijama, finansijskoj i logističkoj podršci određenim partijama ili kandidatima više puta je prepoznat ali ga nije uvek lako dokazati.

Cenzolovka je već pisala o akciji ruskog RT da u Americi utiče na javno mnjenje preko relativno uticajnih komentatora, a što su američke vlasti raskrinkale pa je cela stvar završila na sudu.

Sada imamo i konkretne dokaze o uplivu ruskih agencija u zapadne medijske sisteme i pokušaje direktnog uticaja na javno mnjenje u brojnim zapadnim zemljama. Rusija, to ne treba posebno naglašavati, podržava uspon evropske desnice bliske Kremlju i pokušava da profitira na rastućem nezadovoljstvu birača u EU centrističkim vladama i njihovim politikama.

Ta podrška se u medijskoj sferi ostvaruje otvaranjem novih, često privremenih, medija i naloga na društvenim mrežama koji mogu da objavljuju u zapadnim zemljama, sve većom upotrebom veštačke inteligencije i aplikacije Telegram, kao i, bar posredno, strategijom Ilona Maska da na Iksu (X) praktično ukine kontrolu verodostojnosti objava, što razne ispostave ruskog RT obilato koriste.

Ruska propaganda i izbori za Evropski parlament

Grupa britanskih istraživača objavila je ovih dana obiman izveštaj o ruskim propagandnim aktivnostima usmerenim na izbore za Evropski parlament u 2024. Njihovo istraživanje bilo je fokusirano na objave u ruskim onlajn medijima u danima uoči evropskih izbora u junu prošle godine. U te „medije“ spadaju mreža Pravda koja ima 193 sajta na više jezika i prenosi Kremlju bliske vesti i stavove iz drugih ruskih medija.

Istraživači su analizirali sadržaj na engleskom, francuskom i nemačkom. Od izvora na engleskom pratili su i nešto što se zove Voice of Europe, a što je Evropski savet pre nekog vremena nazvao ruskim informativnim manipulatorom, i RRN (Recent Reliable News). Na francuskom su pratili France et EU a na nemačkom Berliner Tageszeitung.

Ovaj poslednji je prvobitno bio registrovan u Transdnjistriji u Moldaviji, a naziv je svesno osmišljen da zavara jer kombinuje imena dva poznata nemačka lista, Die Tageszeitung i Berliner Zeitung.

Britanski istraživači tvrde da je sajt 2021. preuzeo neimenovani hrvatski biznismen kriminalne prošlosti, blizak Rusiji. U više navrata ovaj sajt i nemačka desničarska stranka AfD retvitovali su jedni drugima sadržaje.

Voice of Europe osnovao je 2023. u Češkoj ukrajinski biznismen Viktor Medvedčuk, koji danas živi u Rusiji a češke vlasti ga sumnjiče za pranje novca koji je išao za honorare ruskim propagandistima.

Pravda je takođe pokrenuta 2023. i na mnogim jezicima objavljuje automatski generisane prevode materijala koje pišu ruski mediji bliski Kremlju i komentatori kao što su list Komsomolskaya pravda, TV kanal Tsargrad i brojni vojni blogeri.

Sadržaj ovih ruskih propagandnih kanala u najvećoj meri fokusiran je na rat u Ukrajini i evropsku podršku Kijevu. Britanski istraživači kažu da su Pravda i RRN bili najdirektniji u podršci Rusiji, dok su BTZ i Voice of Europe više pažnje posvetili evropskim izborima gde su u svojim objavama naglašavali razlike između evropskih elita i običnih birača.

Ukratko, utisak je da su ovi propagandni napori imali za cilj da podrže jačanje nezadovoljstva evropskim elitama, uspon „patriotskih” snaga, licemerje liberalne demokratije, otpor imigraciji i podršci koju evropski establišment pruža Ukrajini. Od konkretnih evropskih političara na udaru se jedino našla predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen.

Korumpirani biznismeni, obaveštajci, simpatizeri Putina

Ono što su otkrili britanski istraživači poklapa se sa ranijom analizom o uplivu ruskih sajtova u američki medijski prostor, koji je prošle godine sastavila organizacija NewsGuard. U oba slučaja analitičari su priznali da u ovim operacijama nije baš lako prepoznati jasan trag koji vodi do Kremlja, jer iza pomenutih sajtova stoje korumpirani biznismeni u drugim zemljama, lokalni simpatizeri Rusije i Putina, bivši obaveštajci i sl.

Takođe, u slučaju Evrope, istraživači nisu uvideli da su sadržaji posebno ciljali na izbore za Evropski parlament, već da su uglavnom bili na liniji promocije Rusije i podsticaja desnice u Evropi. Pomenuti sadržaj je uglavnom bio parazitskog karaktera i oslanjao se na reciklažu ranije i na drugim mestima objavljivanog sadržaja, između ostalog i onog skinutog od zapadnih izvora kao što su Politico i Euronews koji je ideološki odgovarao proruskoj agendi.

Kao i obično, uticaj ovakvih operacija veoma je teško utvrditi. Konkretni brojevi pratilaca i čitalaca su mali, negde i zanemarljivi. Isto važi i za reakcije. Ono malo sajtova koji su preuzimali ovaj proruski sadržaj uglavnom su na ekstremnoj desnici i levici u Evropi.

Čemu onda sve ovo? Britanski istraživači zaključuju da je strategija onih koji stoje iza ovakvih projekata „daj šta daš”, da se ide na kvantitet pre nego na kvalitet u nadi da će od velikog broja objava na relativno mali broj tema neki deo ipak naći put do ciljne publike na zapadu i doprineti jačanju proruskog, antiestablišment sentimenta i svega što uz to ide.

RT i Sputnjik su imali ipak daleko veći domet na Zapadu, dok nisu zabranjeni, jer su emitovali profesionalno pakovane sadržaje. Sada kada se ti sadržaji plasiraju preko nejasnih, prikrivenih izvora, njihov produkcijski kvalitet je slabiji.

Ovi sadržaji teško da su mogli da utiču na ishod evropskih izbora, ali to im verovatno nije ni bio cilj. Dovoljno im je bilo da podstaknu jačanje populističke desnice u Evropi i doprinesu širenju nezadovoljstva liberalnom demokratijom.

Izvor: Cenzolovka

Piše: Aleksandar Kocić

* Autor je novinar i profesor novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu