Opet soja iz Srbije puna aflatoksina: Proizvode nam vraćaju Italijani, u Holandiji povučeni sa tržišta

Italija je u graničnoj kontroli odbila pošiljku sojinog proteina poreklom iz Srbije zbog povišenog nivoa mikotoksina – aflatoksina B1 i ukupnog nivoa aflatoksina, objavio je RASFF evropski sistem za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani.

Rizik po zdravlje zbog prekoračenja maksimalnih nivoa aflatoksina B1 i ukupnih aflatoksina označen je kao – ozbiljan.

Kako se navodi na sajtu RASFF, u uzorcima uzetim 23. januara 2025, otkriven je aflatoksin B1 u količini od 10,4 mikrograma po kilogramu (µg/kg – ppb), dok je dozvoljena količina od maksimum dva mikrograma po kilogramu (2 µg/kg).

Kada je reč o ukupnim aflatoskinima (B1,B2,G1,G2), u uzorcima je otkriveno 11,7 mikrograma po kilogramu, dok je dozvoljena maksimalna količina od četiri mikrograma po kilogramu (4 µb/kg kg – ppb).

Samo dan ranije, isto upozorenje – na povišen nivo aflatoksina u proizvodima od soje poreklom iz Srbije, izdala je i Holandija, stoji na sajtu RASFF.

Na viši nivo aflatoksina u ovdašnjoj soji ukazali su i Poljska, Danska, Španija, Hrvatska i Letonija.

Šta su aflatoksini
Podsetimo, aflatoksini (B1, G1, B2, G2) su najtoksičnija grupa mikotoksina, navodi se na sajtu Zavoda za javno zdravlje Subotica.

„Najznačajniji predstavnik je aflatoksin B1. Aflatoksini su poznati kao mutagena jedinjenja, teratogena (izazivaju abnormalnosti na fetusu) i karcinogena jedinjenja (naročito za jetru i za bubrege). Sintetišu ih u prirodi vrlo raširene plesni iz rodova Aspergilus, Penicillium i Fusarium. Ljudi su ovom toksinu izloženi konzumiranjem žitarica (kukuruz, ječam), kikirikija i drugog jezgrastog voća. Metaboliti aflatoksina se mogu naći u životinjskim proizvodima odnosno u mleku (u obliku aflatoksina M1), mesu i jajima“, navodi Zavod.

Zbog specifičnog delovanja, mikotoksine nazivaju još i „tihim ubicama“ i njihov negativni uticaj na ljudsko zdravlje i poljoprivredu su, navodi se – ogromni.

„Toksično delovanje mikotoksina se razlikuje od ostalih toksikoza. Bolest je izazvana hranom i sezonskog je karaktera, nije infektivna. Delovanje može biti akutno, hronično i specifično što zavisi od doze, vrste mikotoksina, dužine izlaganja i otpornosti organizma. Primarne akutne mikotoksikoze izazivaju trovanja ljudi i životinja i mogu se završiti letalno. U istoriji je zabeležen veliki broj slučajeva masovnog trovanja mikotoksinima. Na primer, u Japanu je zabeležena pojava oboljenja koja je nazvana kardijalni ‘beri-beri’ koje je bilo uzrokovano konzumiranjem žitarica zaraženih plesnima Penicillium vrsta. U Rusiji se desilo trovanje sa prosom i pšenicom koja je prezimila na poljima i bila zagađena Fusarium plesnima. Kod radnika koji su radili na poljima celera zapažene su česte upale kože, što je bio uzrok mikotoksikoze“, navodi se, između ostalog, na sajtu Zavoda za javno zdravlje Subotica.