Organizacije kritikuju novi Zakon o zaštiti vazduha

Nnovi nacrt Zakona o zaštiti vazduha, koji je ušao u proces javne rasprave 15. januara, ostavlja, po mišljenju stručnih udruženja, nerešena neka od najvažnijih pitanja u oblasti zaštite vazduha u Srbiji.

Smatraju da na nisu ispoštovani minimalni standardi uključivanja javnosti.

„Imajući u vidu ozbiljnost problema zagađenja vazduha u Srbiji, smatramo da period od 20 dana nije dovoljan za sveobuhvatnu analizu i diskusiju o predloženim rešenjima i da organizovanje samo jedne, hibridne javne prezentacije u Beogradu nije dovoljno. Prema poslednjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji, pripremljenom od strane Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh je prekomerno zagađen u više od 20 gradova i opština širom Srbije, dok je prezentacija organizovana samo u Beogradu”, ističu organizacije u saopštenju.

 
Takođe smatraju da je došlo i do nepravilnosti u procesu izrade Nacrta zakona, koji je započet u februaru 2024. godine, gde navode da su mesta u Radnoj grupi za njegovu izradu dobile samo dve organizacije civilnog društva, izabrane putem konkursa sa uslovima koji su unapred isključili pojedina udruženja s dokazanom ekspertizom i dugogodišnjim doprinosom u borbi za čist vazduh. Na taj način, kako kažu, već u početnoj fazi izrade zakona, zainteresovana javnost bila je faktički isključena iz procesa.

 
Dodatnu konfuziju izazvalo je i sprovođenje ranog javnog uvida, i to samo za deo Nacrta zakona u novembru 2024. godine. Do sada se, kako dodaju, nikada nije dogodilo da se konsultacije organizuju o delu zakona, dok se praksa javnog uvida primenjuje isključivo na dokumente prostornog i urbanističkog planiranja.

„Proces konsultacija, kakav je predviđen u pripremi ovako značajnog propisa, sproveden je suprotno propisima, a Ministarstvo zaštite životne sredine nije izradilo analizu efekata propisa, dok polazne osnove ne sadrže minimalne elemente propisane zakonom. Bilo je potrebno utvrditi i obrazložiti probleme koji su doveli do postojećeg stanja, kako bi se iz takve analize izvukli odgovarajući zaključci, a potom pretočili u zakonska rešenja koja će doprineti otklanjanju problema. Iz analize koje je priložena uz Nacrt zakona ne može se zaključiti šta su uzroci problema već su samo površno objašnjene posledice, bez utvrđivanja uzročno-posledične veze”, objašnjavaju u saopštenju.

Ističu da građani Srbije zaslužuju bolji zakon, koji efikasno rešava probleme zagađenja vazduha, a ne zakon koji samo formalno zadovoljava zahteve za usklađivanjem sa EU zakonodavstvom.

 
Naglašavaju da je Evropska unija prošle godine usvojila novu Direktivu o kvalitetu vazduha a da Ministarstvo zaštite životne sredine tek sada pred javnost stavlja novi zakon kojim se tek delimično obezbeđuje usklađenost sa Direktivom iz 2008. godine.

„Podaci o zagađenju i efektima po zdravlje ljudi dovoljno govore o tome šta je urađeno u prethodnih 16 godina“, dodaju organizacije koje stoje iza saopštenja a to su: Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine, Društvo mladih istraživača, Inženjeri zaštite životne sredine, Kraljevački razvojni centar, Ministarstvo prostora, Mladi istraživači Srbije, Lokalni odgovor, Nacionalna ekološka asocijacija, Novi put, Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma „Omorika“, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, RES fondacija, Tim 42 i Zeleni talas.

 
Organizacije su istakle da uprkos novom zakonskom okviru, neka od najvažnijih pitanja u oblasti zaštite vazduha i dalje ostaju nerešena.

1. Lokalni monitoring kvaliteta vazduha

 
Predloženi Nacrt zakona i dalje omogućava lokalnim samoupravama da samostalno uspostavljaju mreže za monitoring u skladu sa sopstvenim mogućnostima, što znači da neće biti obavezujućeg, sveobuhvatnog i kontinuiranog praćenja svih zagađujućih materija u vazduhu.

2. Merenja posebne namene u hitnim situacijama

Novi zakon predviđa rok od čak pet dana za nadležne organe da odluče da li će pokrenuti merenja posebne namene u slučaju ekoloških incidenata, poput požara na deponijama, a proces odlučivanja nepotrebno komplikuje. U praksi, to znači da merenje može biti sprovedeno tek nakon što se eliminiše izvor zagađenja, kada su koncentracije zagađujućih materija već vraćene u dozvoljene granice.

3. Nacionalni plan za smanjenje emisija

 
Predloženo je brisanje odredaba koje definišu ovaj ključni instrument za smanjenje zagađenja iz termoelektrana. Ovaj predlog je naročito problematičan imajući u vidu da termoelektrane ,,Elektroprivrede Srbije” već sedam godina emituju četiri do šest puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog čime ugrožavaju zdravlje građana.

4. Nadzor i kaznene odredbe zakona

Propuštena je prilika da se propišu šira ovlašćenja inspekcije koja će joj omogućiti efikasno i preventivno delovanje. U praksi, inspekcija često propušta da sprovede aktivnosti ukazujući da nema nadležnosti da deluje u skladu sa Zakon o zaštiti vazduha. Isto tako, ni represivni mehanizmi koji bi trebalo da se ogledaju u strožijim kaznama za zagađivače ne predviđaju sankcije za svako kršenje obaveze ni od strane operatera, a još manje od strane odgovornih lica u državnim organima. To znači da će se veliki broj obaveza koji imaju operateri i nadležni organi svesti samo na njihovu “dobru volju”, jer sankcija za nepostupanje nema.

5. Zainteresovana javnost nije više zainteresovana

Iako odredbe prethodnog zakona, pored definicije pojma ,,zainteresovana javnost” nisu dalje predviđale prava i obaveze, nije opravdano da se ovaj pojam ukloni iz novog zakona, već je potrebno da se, upravo suprotno, ovim i posebnim zakonima, omogući ostvarivanje prava na pristup pravdi i prava na učešće u postupcima donošenja odluka zainteresovanoj javnosti, što je učinjeno u novoj Direktivi o kvalitetu vazduha EU.