Intervju sa pedagozima: Kako društvene mreže utiču na učenike?

Društvene mreže su postale integralni deo svakodnevnog života mladih, značajno utičući na njihov vrednosni sistem. Prema istraživanju Centra za kreiranje politika i strategija iz 2021. godine, preko polovine mladih u Srbiji informiše se putem društvenih mreža, provodeći na njima između jednog i tri sata dnevno. Ovaj trend ukazuje na snažan uticaj digitalnih platformi na formiranje stavova i vrednosti kod mladih. 

Škole igraju ključnu ulogu u razvijanju medijske pismenosti kod učenika. Uvođenjem predmeta poput "Jezik, mediji i kultura" u gimnazijama od 2018. godine, nastoji se da se učenici osposobe za kritičko sagledavanje medijskih sadržaja i odgovorno korišćenje digitalnih platformi. Ovaj predmet obuhvata teme kao što su javni nastup, analiza medijskih poruka i identitet u digitalnom okruženju, pružajući mladima alate za navigaciju kroz kompleksan medijski pejzaž. 

Prema istraživanju Centra za kreiranje politika i strategija, 94% mladih provodi vreme na društvenim mrežama pre spavanja, dok skoro 60% proverava obaveštenja na svom pametnom telefonu pre ustajanja iz kreveta. Ovi podaci ukazuju na duboku integraciju digitalnih platformi u živote mladih. 

Nedavno je Boom 93 sproveo anketu "Šta mladi stvarno rade na društvenim mrežama". Jedno od pitanja u anketi bilo je koje društvene mreže najčešće koriste. Među učenicima koji su popunili anketu, gotovo svi od društvenih mreža koriste Whatsapp, koji je, sudeći po odgovorima, popularniji od Vibera, Između Instagrama i TikToka, među učenicima koji su popunili anketu popularniji je Instagram. Najmanje su popularni Reddit i X. Više o tome pročitajte na LINKU. 

Uticaj društvenih mreža na motivaciju za učenje je dvosmeran. S jedne strane, platforme poput Instagrama i TikToka mogu pružiti edukativne sadržaje koji podstiču radoznalost i želju za znanjem. S druge strane, prekomerno korišćenje ovih mreža može dovesti do smanjenja koncentracije i odlaganja školskih obaveza. Prema istraživanju UNICEF-a iz 2019. godine, 86% učenika uzrasta od 9 do 17 godina koristi internet svakodnevno, provodeći na mreži više od tri sata dnevno, što može uticati na njihove akademske performanse.

Stavovi i vrednosti učenika pod uticajem društvenih mreža

Pedagozi ove škole primećuju nekoliko ključnih negativnih promena u stavovima i vrednostima učenika, prouzrokovanih intenzivnim korišćenjem društvenih mreža.

“Definitivno je primetno odsustvo empatije kod učenika. Primećuje se u velikoj meri odsustvo reakcije da se na nepravdu prema nekome reaguje i  stopira kao i nepreuzimanje odgovornosti za svoje postupke“, kažu pedagozi.

S obzirom na to da su društvene mreže gotovo svakodnevni deo života, postavlja se pitanje koliko su one zaista oblikovale vrednosti kod mladih. Pedagozi smatraju da društvene mreže igraju izuzetno veliku ulogu u formiranju tih vrednosti.

„Društvene mreže imaju izuzetno veliku ulogu. Činjenica je da deca od 2. godine već samostalno koriste i imaju pristup telefonu (digitalnom sadržaju),  u velikoj meri bez kontrole odraslih i uvida u sadržaj i vreme koje provode na internetu, pri čemu se do polaska u školu u velikoj meri uočava neprimeren rečnik i neodmereni postupci. Do polaska u prvi razred, takva deca a zatim i učenici škole, imaju u nedovoljnoj meri  formirana vaspitna pravila“, dodaju one.

U pogledu vrednosti koje prepoznaju kod učenika, pedagozi napominju da je očigledna težnja da se bude poznat po svaku cenu, često uz upotrebu vulgarizacije.

„Što se tiče vrednosti za koje smatramo da su potekle sa društvenih mera, utisak je, bez konkretnog statističkog ispitivanja, mišljenje da ne moraju da rade i da se trude, kako bi bili nagrađeni (ocenom, lagodnim životom), težnja da se bude poznat, po cenu vulgarizacije“, navele su one.

Pedagozi iz OŠ „Desanka Maksimović“ saglasni su da uticaj društvenih mreža može biti i pozitivan i negativan. 

“Kada govorimo o pozitivnom uticaju, to je svakako osposobljavanje učenika u edukativne svrhe (učenje stranih jezika, uočavanje različitosti, razvijanje kritičkog mišljenja, istraživačkog rada...). Kada govorimo o negativnom uticaju, mislimo na neusmereno vođenje i jednostranu komunikaciju”, kažu naše sagovornice.

Pitali smo ih da li društvene mreže mogu imati veći uticaj na mlade nego roditelji i nastavnici.

“Kod učenika koji dolaze iz porodica  koje se svesno bave roditeljstvom, svakako da uticaj društvenih mreža u maloj meri može da „poljulja“ razmišljanje i stav  učenika, dok je uticaj veći tamo gde je izostanak pažnje staratelja i svesnog vođenja. Svakako ne mislimo da su društvene mreže preuzele uticaj  nad razmišljanjem i ponašanjem učenika u odnosu na nastavnike i roditelje."

Uloga škole u digitalnom okruženju

Škola ima ključnu ulogu u obrazovanju učenika o društvenim mrežama, kako bi se sprečile negativne posledice njihovog korišćenja. Upitali smo ih koja je uliga škole kada su mladi i društvene mreže u pitanju.

“Preventivna i edukativna. Veliki broj predavanja i razgovora na temu društvenih mreža. Škola realizuje svake godine takve aktivnosti kako unutar škole (od strane pedagoga, odeljenjskih starešina, nastavnika i svih zaposlenih) tako i kroz saradnju sa stručnjacima iz te oblasti (Katarina Jonev, PU,...)“

Mladima je važno pružiti edukaciju i preventivu o bezbednom korišćenju društvenih mreža. U školi se ove teme obrađuju kroz različite aktivnosti, kao što su predavanja i saradnja sa stručnjacima.

“Ova tema nije posao za samo jednu stranu aktera, ovo je tema koja zahteva kontinuiranu i sistemski organizovanu preventivu kroz sistem odrastanja.  Smatramo da uloga pedagoga jeste od koristi, uz napomenu da je to mali procenat u vidu promene (na ciljanu individuu), jer kako se sve više čuje, kako kod odraslih, tako i kod učenika „znam ja sve, neće se to meni desiti.“

Upitali smo ih kako društvene mreže utiču na motivaciju učenika za učenjem.

“Iz iskustva ističemo da izuzetno mali procenat, jedva vidljiv, društvene mreže koristi u obrazovne svrhe, tj. sa temom motivacije za učenje. Izuzetno su vešti na svim društvenim mrežama, ali bez velikog procenta kada je funkcionalno učenje u pitanju (da se snalazi na gugl mapi, ......) Dok „skrolovanje“, dopisivanje i pokretljivost sadržaja na društvenim mrežama  u velikoj meri čine motivaciju kratkoročnom.“

OŠ „Desanka Maksimović“ se trudi da približi nastavu svojim učenicima i učini je zanimljivom, kako u razrednoj tako i u predmetnoj nastavi, korišćenjem aplikacije Edmodo ili Gugl učionice.

“Zaposleni dele video materijale svojim učenicima, učenici kreiraju tekstualne sadržaje najčešće u okviru domaćih zadataka- projekata. Učenici uključeni kroz projekte eTwininga koriste različite aplikacije za izradu određenih zadataka (Canva.....)”.

Upitali smo ih da li kao pedagog vide neki način na koji bi se škola mogla približiti učenicima putem društvenih mreža.

“Nakon iskustva svih u obrazovnoj zajednici, za vreme Kovida, stiče se utisak da upotreba društvenih mreža nije od presudnog značaja kada je usvajanje gradiva u pitanju, tj. motivacije.  Smatramo da se kvalitetna tj. vidljiva promena može postići aktivnim uvođenjem istraživačkog rada na digitalnom sadržaju od prvog razreda, tokom osnovnoškolskog perioda uz nadzor i kontrolu kako od strane nastavnika u školi, tako i od strane roditelja kod kuće.”

Uticaj influensera i vršnjačko nasilje

Na pitanje o uticaju influensera na mlade, pedagozi iz OŠ „Desanka Maksimović“ navode da je taj uticaj uglavnom negativan, uz napomenu da nije svaki influencer negativan po mlade.

“Uticaj influensera na mlade je u ogromnoj meri u negativnom kontekstu (nemamo uvid u aktivnosti i način komunikacije svih influensera sa mladima, tako da stavljamo malu ogradu da možda nemaju baš svi influenseri negativan uticaj).”

Na osnovu njihovih saznanja, učenici  u velikoj meri poznaju influensere, ali nemaju procenu koliko su oni popularni u osnovnoškolskom uzrastu, budući da nemaju merljive parametre na osnovu kojih bi to sa sigurnošću mogle da tvrde.

Upitali smo ih šta je na problematično kada je uticaj influensera na mlade u pitanju.

“Neprimeren rečnik influensera, zatim podstrekivanje na diskriminaciju, omalovažavanje, ismejavanje... Zatim prikazivanje jedne strane života, bez pojašnjenja uspona i padova...”

Upitali smo pedagoge da li društvene mreže mogu podstaći vršnjačko nasilje.

“Naš odgovor je da. Praksa nam to potvrđuje. Najuzastupljenije vršnjačko nasilje odigrava se na društvenim mrežama u vidu digitalnog ismejavanja, vređanja, omalovažavanja, ponižavanja.. Sve što se odigrava van živog kontakta, izaziva pojačana delovanja i ohrabrenje pojedinca za napad bez zadrške i misli na posledice. Konzumacija velikog broja sati sa nasilnim sadržajem kod učenika izaziva normalizaciju tela na stres i nepravdu.“

Kako su nam rekle, u njihovoj školi bilo je slučajeva digitalnog nasilja. 

„Uvek se po saznanju pravovremeno reaguje i sankcioniše, te s tim u vezi možemo zaključiti da se takve situacije dešavaju u manjem procentu. Škola momentalno obavlja sve Zakonom predviđene korake (saslušanja svih aktera praćene zakonskom dokumentacijom), prikupljanje dokaza, po potrebi obaveštavanje policijskih službi, Centra za socijalni rad...“

Mogućnosti i izazovi u vezi sa medijskom pismenošću i društvenim mrežama

Pedagozi objašnjavaju da na osnovu neformalnih razgovora sa učenicima i posrednih iskustava preko nastavnika mogu reći da medijska pismenost učenika nije na zavidnom nivou.

„Učitelji i nastavnici putem realizacije nastavnih sadržaja u okviru predmeta digitalni svet i informatika i računarstvo imaju odličnu potporu o oblasti razvijanja medijske pismenosti. Pojedini nastavnici koriste različite aplikacije u  nastavi i na taj način unapređuju učeničku medijsku pismenost. Nemamo posebne edukacije u toj oblasti“

Kada su društvene mreže i mladi u pitanju, kao pozitivno, pedagozi ove škole ističu da su prilikom učešća u eTwining-u, učenici upravo na pozitivan način koristili društvene mreže, stekli nova poznanstva sa vršnjacima iz drugih škola drugih država,  osposobljavali se za upotrebu digitalnih aplikacija i kod njih je uočena zainteresovanost i angažovanje na istim. 

Ovaj medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Boom93 realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom medijskom sadržaju ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.