Januar 2025. najtopliji u istoriji, iznenadio i naučnike

 Kopernikus u Klimatskom Biltenu navodi da je januar ove godine bio za 1,75 stepeni topliji od predindustrijskog perioda, a 0,09 stepeni od rekordno toplog januara 2024.

Prosečna temperatura vazduha je bila 13,23 stepena, što je za 0,79 stepeni iznad proseka za taj mesec u periodu od 1991. do 2020. godine.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Copernicus ECMWF 🌍 (@copernicusecmwf)

To je bio i 18. mesec u predhodnih 19 u kojima je prekoračen prag od 1,5 stepeni iz Pariskog sporazuma.

Prosečna temperatura tokom prethodnih 12 meseci, od februara 2024. do januara 2025, bila je za 0,73 stepena viša od proseka u periodu od 1991. do 2020, i za 1,61 stepen iznad procenjenog proseka u periodu od 1850. do 1900. koji se koristi za definisanje predindustrijskog nivoa.

 
U Evropi je prosečna temperatura u januaru bila za 2,51 stepen iznad proseka za taj mesec u periodu 1991-2020. To je drugi najtopliji januar u Evropi, posle 2020. godine.

„Januar 2025. je još jedan iznenađujući mesec, nastavljajući rekordne temperature zabeležene tokom protekle dve godine, uprkos razvoju uslova La Ninje u tropskom Pacifiku i njihovom privremenom efektu hlađenja na globalne temperature“, rekla je zamenica direktora Kopernikusa Samanta Berdžes.

 
Svetska meteorološka organizacija ukazuje i na to da nivo mora ne raste svuda isto.

„Tokom poslednjih 30 godina, jugozapadni Pacifik je doživeo brži porast od globalne sredine. Zato Svetska meteorološka organizacija pozdravlja Pacifički program za vremenske uslove kao deo inicijative #EarlyWarningsForAll, koja ima za cilj smanjenje ljudskih i ekonomskih troškova teških vremenskih pojava, štiteći zajednice na pacifičkim ostrvima i sredstva za život na prvoj liniji klimatskih promena”, navode u objavi na Instagramu.

Naglašavaju da je ovo globalno pitanje i da će nivo mora nastaviti da raste tokom 21. veka i dalje, vođen dubokom okeanskom toplotom i gubitkom mase ledenog pokrivača. “To je trend koji će trajati vekovima”, poručuju.

 
Predstavljajući hidrološku klimatski bilten za januar, Kopernikus navodi da su Zapadna Evropa, Italija, Skandinavija i Baltik imali uslove vlažnije od proseka, što je dovelo do poplava u nekim oblastima. Sušniji uslovi vladali su u severnoj Velikoj Britaniji, Irskoj, istočnoj Španiji i severno od Crnog mora.

Globalno, Aljaska, Kanada, Rusija, istočna Australija i druga područja iskusile su natprosečne padavine i poplave, dok su se regioni poput jugozapada SAD, severnog Meksika i severne Afrike suočili sa sušnim periodima.

Klimatski fenomeni
El Ninjo i La Ninja su dva klimatska fenomena u Tihom okeanu koji utiču na vremenske prilike širom sveta. Pasati u Pacifiku uglavnom duvaju od istoka ka zapadu, zbog čega se topla voda kreće ka zapadnom Pacifiku. El Ninjo nastaje kada ovi vetrovi oslabe ili promene pravac, zbog čega je voda u istočnom Pacifiku, kod obale Amerike, toplija nego inače, prenosi britanski Independent.

U periodima La Ninje, pasati od istoka prema zapadu postaju jači, pa se tople vode kreću još zapadnije, prema obalama Australije i jugoistočne Azije.

Zbog toga se hladna voda „uzdiže“ iz dubina okeana, čineći temperaturu površine mora u proseku nižom, pogotovo u Americi.

Ovi fenomeni se dešavaju periodično, na svake dve do sedam godina i obično traju devet do 12 meseci.