Kako se vraća dozvoljeni minus

Dozvoljeni minus je jedan od najčešće korišćenih bankarskih proizvoda u Srbiji, ali istovremeno i jedan od najskupljih vidova pozajmice. Razumevanje načina vraćanja i stvarnih troškova ovog bankarskog proizvoda ključno je za finansijsko zdravlje korisnika.

Razumevanje troškova
Prema podacima Narodne banke Srbije, kamatne stope na dozvoljeni minus u periodu pre 2025. godine kretale su se i do 40 procenata na godišnjem nivou. Od 1. januara 2025. banke ne smeju građanima na dozvoljene minuse da zaračunavaju kamatne stope veće od 19,75 odsto, što važi i za nedozvoljene minuse. Prema odluci NBS koja važi do kraja 2025, maksimalna kamatna stopa na dozvoljena prekoraćenja po tekućim računima, računa se po sledećem principu: stopa zakonske zatezne kamate uvećana za šest procentnih poena. To znači da, kada NBS spusti referentnu kamatnu stopu, automatski će padsti i stopa zakonske zatezne kamate, a posledično i maksimalna dozvoljena kamatna stopa na dozvoljene i nedozvoljene minuse po tekućim računima.

Ovo pravilo će nastaviti da se primenjuje i po isteku posebne odluke NBS, jer će biti definisano Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Strategije vraćanja
Finansijski stručnjaci preporučuju nekoliko pristupa vraćanju dozvoljenog minusa. Najvažnije je napraviti jasan plan otplate i držati ga se. Prvi korak je prestanak daljeg korišćenja minusa. Svaka nova kupovina karticom dok ste u minusu samo produbljuje problem i povećava kamatu koju plaćate.

Planiranje budžeta
Uspešno vraćanje dozvoljenog minusa počinje sa detaljnim planiranjem budžeta. Potrebno je analizirati mesečne prihode i rashode, identifikovati nepotrebne troškove i odrediti fiksan iznos koji će se mesečno odvajati za vraćanje duga. Finansijski savetnici preporučuju da se za otplatu minusa izdvoji najmanje 20 procenata mesečnih prihoda.

Izbegavanje začaranog kruga
Jedan od najvećih izazova kod dozvoljenog minusa je izbegavanje začaranog kruga stalnog zaduživanja. Mnogi korisnici upadaju u zamku korišćenja celokupnog dozvoljenog iznosa, što rezultira visokim mesečnim kamatama koje otežavaju vraćanje glavnice. Prema zvaničnim podacima, na nivou svih banaka, građani koriste oko polovine iznosa maksimalno odobrenog dozvoljenog minusa.

Alternativna rešenja
Za veće iznose zaduženja, često je isplativije refinansirati dozvoljeni minus kroz keš kredit. Prosečna kamatna stopa na keš kredite je značajno niža i kreće se oko 10 procenata godišnje. Ovo može značajno smanjiti mesečno opterećenje i ubrzati otplatu duga.

Komunikacija sa bankom
Ako se suočavate sa poteškoćama u vraćanju dozvoljenog minusa, važno je otvoreno komunicirati sa bankom. Mnoge banke nude mogućnost reprograma duga ili prelazak na povoljniji kreditni aranžman. Takođe, moguće je dogovoriti i privremeno smanjenje mesečnih obaveza.

Preventivne mere
Nakon što uspešno vratite dozvoljeni minus, važno je sprečiti ponovno zapadanje u dug. Dozvoljeni minus, kako svaki savesni bankar savetuje svog klijenta, treba da bude poslednji izbor zaduživanja – tek posle gotovinskog kredita, refinansirajućeg gotovinskog kredita i kreditne kartice, što su sve jeftiniji bankarski „proizvodi“ od minusa po tekućem računu.

Edukacija o finansijama
Finansijska pismenost je ključna za uspešno upravljanje dozvoljenim minusom. Razumevanje kako funkcionišu kamate, kako se obračunavaju i kakav uticaj imaju na vaše finansije pomoći će vam da donosite bolje finansijske odluke.

Dugoročno planiranje
Vraćanje dozvoljenog minusa treba posmatrati kao deo šireg plana finansijske stabilnosti. Ovo uključuje kreiranje dugoročnog finansijskog plana, postavljanje realnih ciljeva štednje i razvijanje zdravih finansijskih navika.

Dozvoljeni minus može biti koristan finansijski alat u hitnim situacijama, ali njegovo vraćanje zahteva disciplinu i dobro planiranje. Ključ uspešnog vraćanja je razumevanje stvarnih troškova, pravljenje realnog plana otplate i doslednost u njegovom sprovođenju. Uz pravilan pristup i dobru finansijsku edukaciju, moguće je izaći iz začaranog kruga zaduživanja i postaviti zdrave temelje za buduće finansijsko poslovanje.