Koje su žene građani prepoznali kao pokretače društvenih promena? (REZULTATI ANKETE)

Anketu su popunila 54 ispitanika, od kojih je 25 muškaraca i 29 žena.

Gotovo svi anketirani građani smatraju da žene mogu biti pokretači važnih društvenih promena. Samo jedan ispitanik dao je odrični odgovor.

Obrazlažući svoj stav, građani su navodili osobine koje, prema njihovom mišljenju, žene imaju, a koje im pomažu da se za određene promene i izbore. Posebno se izdvaja empatičnost.

• “Ako empirijski posmatram, žene generalno imaju veći stepen empatije prema svim društvenim slojevima - ali i često prave bolju korelaciju između svakodnevnih entiteta i odlučnije su u ostvarivanju ličnih i globalnih ciljeva.”
• “Ako se osvrnemo kroz istoriju i pogledamo stanje stvari, videćemo da su uglavnom muškarci bili donosioci odluka, a ako se osvrnemo na današnji svet koji je rezultat takvih odluka, dolazimo do prostog zaključka da su muškarci često pokretači negativnih društvenih promena - na primer gospoda Donad Tramp i Ilon Mask. Samim tim, smatram da žene koje su po prirodi sklonije empatiji imaju mnogo veće kapacitete od muškaraca za pokretanje pozitivnih društvenih promena.”
• “Mislim da su odgovornije i upornije u rešavanju raznih problema.”
•  “Žena kao stub svake kuće i porodice može iz drugačije perspektive sagledati društvene probleme i pristupiti im na način koji podrazumeva više empatije i međusobnog razumevanja.”
• “Žene generalno imaju veću osvešćenost za društvena pitanja (pod uslovom da ih to zanima), i svakako veću rešenost da uspeju u određenim ciljevima.”

U pojedinim odgovorima ističe se kako i dalje postoji patrijarhalni mentalitet koji ih sprečava i koji treba prevazići.

• “Mogu i trebalo bi da svaka to uradi u svom stilu. Žene su tu da se međusobno podržavaju i odreknu se “tabua”.”
• “Može ali mnogo treba da se izbore u ovom muškom društvu u lokalnoj sredini.”
• “Nisu glasne, često potisnute pretnjama i ucenama muškaraca iz vladajuće strukture”
• “Žene u značajnoj meri mogu da budu pokretači društvenih promena, samo treba menjati patrijarhalnu svest i više osnažiti žene za akciju.”

U nekoliko odgovora navedeno je kako za pokretanje društvenih promena pol nije presudan, posebno ako se ima u vidu da u društvu postoji ravnopravnost.

• “Ne mogu da govorim o polnoj kategoriji, da li žene ili muškarci mogu da učine važne stvari u društvu, ali mogu da kažem da žene svakako mogu da imaju ključnu ulogu u društvenim procesima.”
• “Nema nijednog razloga ili ograničenja da žene budu ključni pokretači, s obzirom na to da sposobnost radi pokretanja promena ne zavisi od pola.”
• “Pokretači pozitivnih promena mogu biti oba pola, ako se vodi dobrim primerom i čistim srcem.”
• “Smatram da uzevši u obzir ravnopravnost polova ima puno osoba koje imaju sposobnosti i kvalitete da budu ključni pokretači. Shodno tome, da, žene mogu biti ključni pokretači promena.”
• “Svejedno ko je u pitanju,važno da je ta osoba sposobna za odradi nesto što bi moglo promeniti društvo”

Građane smo pitali mogu li navesti ženu iz svoje lokalne zajednice koja je, po njihovom mišljenju, bila pokretač neke društvene promene i koja ih svojim radom inspiriše.

Evo koga su sve građani naveli: Anika Živanović, novinarka iz Smedereva u oblasti zaštite životne sredine i borbi protiv zagađenja vazduha, Danijela Žukovska, direktorka Požarevačke gimnazije, Dragana Spasojević odbornica u Skupštini Grada Požarevca,  Dragana Ivković, trener zdravstvenog fitnesa, Jana Jacić, urednica Boom 93, Jana Stević, maturantkinja Požarevačke gimnazije, Marija Čerkez, vaspitačica, Vesna Lakić načelnica dispanzera za žene, Nada Rajičić, vaspitačica, Ana Berišić, predsednica Ekološkog udruženja “Sova”, Mirjana Petrović, profesionalna upravnica, Tamara Šibic Belanović, odbornica u Skupštini Grada Požarevca, Vanja Petrović, master komunikološkinja, Vesna Kostić, predsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde, Viloleta Tomic, diplomirana istoričarka umetnosti i odbornica u Skupštini Grada Požarevca, Nataša Dinić, ekonomista, Beba Stanković, diplomirani bibliotekar savetnik u Narodnoj biblioteci Srbije, nekadašnja direktorka Narodne biblioteke “Ilija M. Petrović” Požarevac, Jasmina Nikolić, direktorka Istorijskog arhiva Požarevac i Jasmina Živković, predsednica Kolo srpskih sestara „Bosiljka Bosa Pavlović”.

Osnaživanje žena

Kako bi participacija žena u političkom, društvenom i ekonomskom životu bila ravnopravna, potrebno je osnaživanje žena. Posebno je važno međusobno osnaživanje žena kroz deljenje različitih znanja i iskustava.

Sedamdeset posto ispitanika smatra da žene koje osnažuju druge nisu dovoljno prepoznate u društvu.

Kao oblast u kojoj je ženama najviše potrebno osnaživanje anketirani građani prepoznali su učešće u politici i donošenju odluka (16 odgovora). Sledi ekonomska nezavisnost i zapošljavanje (15 odgovora), i borba protiv nasilja i diskriminacije (12 odgovora). Šest ispitanika smatra da je to obrazovanje i stručna obuka, a njih troje da su to zdravstvena zaštita i prava žena.

Dva ispitanika smatraju da je ženama potrebno osnaživanje u svim navedenim oblastima.

Među anketiranim građanima 81,5% njih poznaje žene koje svojim radom osnažuju druge žene u njihovoj zajednici. Njih 5,6% ne poznaje takvu ženu, a 13% njih nije sigurno.

Žene koje su anketirani građani prepoznali kao one koje osnažuju druge žene jesu sledeće: Branka Pražić, bibliotekarka i rukovodilac Odeljenja periodike Narodne biblioteke “Ilija M. Petrović”, Sunčana Tadić, profesorka engleskog jezika, Nataša Rokvić, glumica Pozorišta „Kastelum“ iz Kostolca, Vesna Jeremić-Dragojević, stomatološkinja, kao i gorenavedene Vesna Kostić, koja je najviše puta navedena (12 odgovora), Jana Jacić, Violeta Tomić, Tamara Šibic Belanović, Vanja Petrović, Dragana Ivković i Mirjana Petrović.

Žene u sindikalnim organizacijama

Nešto više od polovine anketiranih građana ( 57,4%) smatra da je zastupljenost žena u sindikalnim organizacijama važna za unapređenje radničkih prava. 

Da je prisustvo žena u sindikalnim organizacijama važno, ali ne i presudno smatra 29,6% anketiranih. 
Svega 1,9% anketiranih smatra da njihovo prisustvo u sindikalnim organizacijama nije važno za unapređenje radničkih prava, dok 11,1% njih nema mišljenje o ovom pitanju.

Donosimo neka od obrazloženja odgovora:

• “Borba za prava radnika nije mnogo povezana sa polom pojedinca, već sa njegovim osobinama.
• “Favorizovanje rodne ravnopravnosri je veštačka tvorevina koja nikad neće da da dobre rezultate. Dobro je imati žene koje se bore za radnička prava jer imaju više razumevanja za svoj pol, mada ne obavezno, nego sporadično... Ali se ne smeju zanemariti potrebe radnika muškog pola, jer za oba pola većinom su važna neka prava koja svima isto znače. Nikako ne favorizovati zenske probleme nauštrb muškaraca samo zato što smo žene, jer bi to izazvalo suprotan efekat.”
• “Generalno, ne sme se praviti razlika između muškaraca i žena. U svim segmentima društva, pa i ovde!”
• “Kao i u svakom udruženju i kolektivu, što više različitih stvari i ljudi, to je bolje. U svakom smislu.”
• “Nažalost, žene još nisu u poziciji da bi se njihov glas čuo i nedovoljno utiču na proces donošenja odluka.”
• “Potrebno je da se sagledavaju stvari na drugaciji nacin,iz zenskog ugla.”
• “Sindikalne organizacije u Srbiji nisu profesionalne, te samim tim angažovanje zena nije presudno za njihovo delovanje.”
• “Smatram da sindikalne organizacije treba da vode ljudi kojima je interes kolektiva iznad ličnih interesa. Nažalost, kada su sindikati u Republici Srbiji u pitanju, a onda i u Požarevcu, to najčešće nije slučaj. Zato smatram da to da li je sindikalac žena neće biti od presudnog značaja.”
• “Svakako je potrebno više zastupljenosti žena u sindikatima, jer je potrebno sagledavanje problema iz drugih uglova i pozicija.”
• “Svuda treba postojati reciprocitet, a ne samo imenovati žene koje će biti poput fikusa. Žene treba da učestvuju u donošenju odluka ravnopravno i dostojanstveno.”
• “Zastupljenost žena je važna zbog podizanja svesti radnika da i žene imaju jednaka prava, kao i muškarci.”
• “Žene će najbolje razumeti specifične potrebe svojih kolegenica.”

Građani su u anketi mogli da navedu ime žene u svojoj lokalnoj zajednici koja je član nekog sindikata i čiji je rad vidljiv na tom polju.

U odgovorima je navedena Mirjana Živković, predsednica direkcije Sindikata kopova Kostolac, i Nataša Berić, predsednica sindikata u Požarevačkoj gimnaziji.

I ovde su ponovo navedene Tamara Šibic Belanović (4 odgovora), Vesna Kostić (tri odgovora) i Violeta Tomić (dva odgovora). 

Žene u obrazovanju

Svi anketirani građani smatraju da  žene mogu doneti društvene promene kroz obrazovanje.

Evo nekih od obrazloženja:

• “Da,mogu.Nedovoljno se ženama dopušta da učestvuju u društvenim promenama.Osim ako se same ne bore za jednaka prava u svim sferama društva.”
• “Humana zanimanja su čest izbor žena”
• “Milena Marković - dramaturškinja, scenaristkinja i pesnikinja - kroz svoje drame (,,Šine" i ,,Brod za lutke"), serije (,,Močvara"), filmove (,,Sutra ujutru" i ,,Beli beli svet") i knjige (,,Deca" - NINova nagrada - i ,,Pre nego što sve počne da se vrti") budi svest civilnog društva o strahotama u padu morala i kako posle tog pada krenuti napred.”
• “Na poseban način se odnose prema prenošenju znanja deci.”
• “Obrazovanje je apsolutni temelj i stub zdravog društva, te smatram da je jedan od glavnih kanala za društvene promene, a s obzirom na to da je najveći deo zaposlenih u obrazovanju u Srbiji ženskog pola, da smatram da mogu doprineti društvenim promenama kroz obrazovanje.”
• “Obrazovanje je temelj razvoja svakog društva, a žene su najbrojniji deo zaposlenih u prosveti.”
• “Posvećenim radom, žene mogu u svakoj oblasti uticati na promene, nedostaju nam vaspitane i obrazovane koje će sprovesti sistem vrednosti i da se taj sistem poštuje. Nažalost takve, čestitke, odlaze iz zemlje”
• “U prosveti je većina radnika ženskog pola, dok su u centrima odlučivanja muškarci.”
• “Žene su generalno dobri edukatori, treba im dati pažnju i poslušati izvedene zaključke.”

Pojedini ispitanici u svojim odgovorima govorili su o važnosti obrazovanja za same žene.

• “Obrazovanje je najbolji put ka osnaživanju i samostalnosti svakog pojedinca, pa tako i žena.”
• “Obrazovanje žena ključno je za sticanje nezavisnosti. Žene sa visokim obrazovanjem potrebne su društvu u smislu uzora.”
• “Obrazovanje, ne nužno, ali daje mogućnost ekonomskoj nezavisnosti. Samim tim, to implicira da žene mogu da se razvijaju kroz razne vanosnovne delatnosti, a na taj način doprinose celokupnom društvu.”
• “Obrazovanje je bitna stavka svakog pojedinca. Ne mora da bude akademski građanin, može i sam čitanjem i istraživanjem da nauči nove veštine.”
• “Što je obrazovanija i emancipovanija doneće prosperitet kako svojoj porodici, tako i društvu u kojem živi i radi (Razlika je uočljiva i kada posmatramo direktore i direktorice srednjih škola našeg grada)”
• “Obrazovanijija žena je sigurnija žena, bolje razume važnost i potrebe zajednice u kojoj zivi i brže primeti nastale probleme, takođe ih brže rešava vodeci racuna da to bude u korist cele zajednice, makar samo svoje porodice.”

Žene koje su zaposlene u oblasti obrazovanja koje su anketirani građani prepoznali kao nekoga ko je uticao na pozitivnu društvenu promenu jesu sledeće: Danijela Žukovska (četiri odgovora), Nevena Jacić, nastavnik fizike u OŠ “Sveti Sava” Požarevac, Glorija Todorović, nastavnik engleskog jezika Osnovne škole "Ivo Andrić" u Radincu, Danica Radivojevic, učiteljica u penziji, Trnovče, Velika Plana, Slavica Jovanović, profesorka srpskog jezika i književnosti u Požarevačkoj gimnaziji, Vesna Pešić-Životić, učiteljica,  Jana Jacić, profesorka engleskog jezika, i Sunčana Tadić, profesorka engleskog jezika.
I u ovoj oblasti pojedini anketirani građani naveli su Tamaru Šibic Belanović, (pet odgovora), Vesnu Kostić (četiri odgovora) i Violetu Tomić (četiri odgovora). 

Žene u aktivizmu

Kada su u pitanju žene u aktivizmu, 57,4% ispitanika smatra da su prisutne, ali ne u dovoljnoj meri – njihova uloga nije dovoljno prepoznata. Da su veoma prisutne, odnosno da imaju ključnu ulogu u mnogim aktivističkim pokretima, smatra 18,5% ispitanika.

Njih 16,7% mišljenja je da žene u aktivizmu nisu prisutne, te da se pretežno ističu muškarci.

Da nisu sigurni i da nemaju dovoljno informacija kako bi to procenili navelo je njih 7,4%.

Ovo su aktivistkinje koje su anketirani građani prepoznali u svom okruženju, a koje svojim radom pokreću promene: Ivana Jovanovic aktivistkinja za ljudska prava, Ljiljana Anđelković, psiholog, Društvo za pomoć MNRO Smederevo, Ana Berišić, predsednica Ekološkog udruženja “Sova”, Tanja Grgić, aktivistkinja u oblasti prava romkinja i roma, Uspešne žene Kostolca. Među ovim imenima ponovo je navedena i komunikološkinja Vanja Petrović, kao i odbornica Dragana Spasojević.

Određen broj ispitanika i u ovoj oblasti naveo je sledeća imena: Tamara Šibic Belanović (šest odgovora), Vesna Kostić (devet odgovora) i Violeta Tomić (tri odgovora).

Žene i liderstvo

Većina ispitanika smatra da žene nemaju dovoljno prilika za razvoj liderstva.

Svih 54 ispitanika, koliko je popunilo anketu, podržalo bi ženu koja se kandiduje za lidera ili političku funkciju u njihovom okruženju.

Među ponuđenim odgovorima na pitanje kako ocenjuju zastupljenost žena na visokim funkcijama u preduzećima ili institucijama u svojoj lokalnoj zajednici najviše ispitanika (33) izabralo je odgovor da su žene nedovoljno zastupljene na visokim pozicijama. Trinaest ispitanika smatra da su žene podjednako zastupljene na visokim pozicijama kao i muškarci, ali se njihove odluke ne poštuju kao odluke njihovih muških kolega.

Četvoro anketiranih građana smatra da su žene podjednako zastupljene na visokim pozicijama kao i muškarci, a četvoro da su gotovo potpuno isključene sa visokih pozicija.

Ovo su žene koje su anketirani građani prepoznali kao liderke u svojoj lokalnoj zajednici: Maja Kostić – Podunavac, Marija Marković-Stavrić, direktorka Javnog preduzeća "Tvrđava", Nadica Stojanović, profesorka matematike i informatike iz Požarevca, Tanja Lončar, direktorka Predškolske ustanove “Ljubica Vrebalov” i Milena Ivanović Obradovic, medicinski radnik, laborant. Ponavljaju se sledeća imena navedena u nekoj od prethodnih oblasti: Dragana Spasojević (dva odgovora), Vanja Petrović (tri odgovora), Mirjana Petrović (jedan odgovor), Tamara Šibic Belanović (sedam odgovora), Vesna Kostić (šest odgovora) i Violeta Tomić (sedam odgovora).

Dvadeset ispitanika pripada populaciji od 35 do 44 godine. Njih 16 je starosti između 45 i 54 godine. Dvanaest ispitanika ima preko 55 godina, pet ispitanika između 25 i 34, a samo jedan između 18 i 24 godine.

Nivo obrazovanja najvećeg broja ispitanika (23) je srednja škola. Šesnaest ispitanika je završilo višu školu ili fakultet (osnovne studije), jedanaest ispitanika završilo je master studije ili specijalizaciju, a dva ispitanjika doktorkse studije. Dva ispitanika kao svoj nivo obrazovanja navela su osnovnu školu.

Najveći broj ispitanika (41) je iz Požarevca. Petoro ispitanika je iz Kostolca, a među ispitanicima bilo je i onih iz Petke, Dragovca, Trnovča kod Velike Plane, Smedereva, Grocke, Malog Crnića i Beča.

Rezultati ankete ukazuju da postoji svest o važnosti učešća žena u različitim društvenim procesima koji dovode do promena. Ipak, ono što ih i dalje sprečava jeste to što su u društvu i dalje prisutne patrijarhalne norme ponašanja. Žene su, sudeći po rezultatima, izuzetno vidljive u oblasti obrazovanja, ali nemaju dovoljno prilika za razvoj liderstva. Pozicije moći i dalje su više rezervisane za muškarce. Činjenica da su za svaku oblast ispitanici mogli da prepoznaju ženu koja se u njoj ističe pokazuje da građani i te kako prepoznaju doprinos žena iz lokalne zajednice.