Veliki broj prosvetara se još ne vraća u učionice: Rekli kada će se to desiti

S tim se slažu i u Forumu beogradskih gimnazija gde smatraju da će "ispunjenjem studentskih zahteva biti ispunjeni i zahtevi prosvetnih radnika". 
 
Do tada, poručuju, stoje uz svoje bivše đake koji blokiraju fakultete na univerzitetima u Srbiji više od dva meseca, piše N1.
 
Forum beogradskih gimnazija prošlog ponedeljka je doneo odluku da ostaje pri stavu o obustavi nastave i podršci koju daju studentima, kaže za portal N1 Ana Dimitrijević iz tog foruma. 
 
"Ispunjavanjem zahteva studenata smatramo da će i naši zahtevi biti ispunjeni", naglasila je ona.
 
Kako je rekla, prosvetni radnici su se pobunili zbog stalnih obmana vlasti. 
 
"Zahtevi reprezentativnih sindikata samo su delimično ispunjavani. Sećate se kako su prvo iz Vlade poručivali da nema para, nakon čega smo mi stupili u štrajk upozorenja. A onda su nam nudili razne opcije, ali je sve to bilo samo delimično ispunjenje zahteva", pojasnila je.
 
Govoreći o nastavi u školama, Dimitrijević priznaje da u njima "vlada haos". 
 
"Ali, škole su u haosu zbog pritisaka na direktore i nastavnike, velike su ucene, konstantno se preti zaposlenima", kazala je.

Međutim, kako je rekla, škole se polako "bude i staju uz studente". 
 
"Ljudi se oslobađaju straha, sve više se čuje naš glas. A mi imamo jak glas", kazala je ona.
 
Poziv Ministarstva prosvete da direktori škola naprave plan nadoknade nastave za prve dve nedelje obustave rada Dimitrijević naziva farsom. 
 
"To je jedan paravan koji služi da se sakrije koliko škola zapravo ne radi", rekla je ona.
 
Podsetila je da je nakon masovnih ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i u selima kod Mladenovca školska godina iznenada završena mesec dana ranije. 
 
"Da nikoga nisu ni pitali, samo su presekli. Čemu sad žurba sa ovom nadoknadom časova", upitala je.
 
Broj škola koje su u obustavi ne zna se tačno, ali kako kaže Dimitrijević, to se menja na dnevnom nivou. 
 
"Kada vlast kaže da tri odsto škola ne radi, to znači da vam tri odsto škola potpuno ne radi. Ako u nekoj školi imate dva nastavnika koji hoće da rade i drže časove, a pritom nema đaka na času, ta škola se računa da radi. I to je ta procena", naglasila je Dimitrijević.
 
Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika, koji nije reprezentativni, kazao je za N1 da je upravo preispitivanje reprezentativnosti jedan od njihovih zahteva.
 
"Trideset godina niko nije preispitao kolika je reprezentativnost tih sindikata koji ne predstavljaju nikoga ili mali broj ljudi. To je jedan od naših zahteva", izjavio je Kokot.
 
Osim toga, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika traži ispunjenje svih studentskih zahteva i ostavku ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović.
 
"Studenti, a i mi, tražimo da institucije počnu da rade svoj posao. Nemoguće je u razorenom društvu tražiti pojedinačna rešenja. Imamo toliko problema sa pravosudnim organima koji sude po diktatu", predočio je Kokot.
 
Ministarka je i dalje Slavica Đukić Dejanović, kaže i dodaje: "Vlada Srbije je pala, ali vidimo da i nije pala, Skupština to još uvek nije konstatovala. Nadamo se da će biti uskoro".
 
Ukupno 68 odsto srednjih i 48 odsto osnovnih škola bilo je u petak, 24. januara, u nekom obliku obustave rada, pokazalo je istraživanje organizacije CRTA. Kokot kaže da ta slika nije drugačija ni poslednjih dana, s tim što škole ulaze i u druge, kako kaže, "oblike borbe".
 
"Podatak vlasti o tri odsto škola koje ne rade je manipulacija, jer zašto biste pomerali maturu i odrađivali časove ako je samo tri odsto škola u obustavi nastave. Tri odsto je statistička greška", rekao je Kokot.
 
Zabrinutost, ipak, postoji. Roditelji se pitaju kako će njihova deca završiti školu.
 
"Ima zabrinutosti, niko ne voli da smo u štrajku, ni nastavnici, ni roditelji. Ali, ogroman broj roditelja je dao podršku nastavnicima i to je sjajno, ponovo se uspostavlja taj odnos poverenja. Sada je važnije da deca nauče neke druge lekcije, o nekim drugim vrednostima, osim predmeta u školi", rekao je.
 
Govoreći o nadoknadi časova, Kokot kaže da se "za to nisu stekli uslovi".
 
"Plan nadoknade biće definisan kada se steknu uslovi. Vlada je poslala đake na raspust ranije nego što je to bilo predviđeno zbog, kako su rekli, bezbednosti đaka. Nije rečeno do danas šta je urađeno i da li je sada bezbedno da se ide u škole", ocenio je Kokot.